Bootstrap Framework 3.3.6

[Mage]

Nisam zlopamtilo i oprostim kada vidim da se druga osoba stvarno kaje i da joj je žao. Ljudi greše jbg, treba biti čovek pa i oprostiti.

E sada, ako je u pitanju nešto stvarno krupno što veoma ugrožava poverenje (u zavisnosti od našeg sistema vrednosti kako je MalaAlisa rekla), onda je to malo teže. Ne sumnjam da bi oprostio nekome koga volim ako bi video istinsko kajanje, ali verujem da bih teško to zaboravio i verovatno bi bilo tripovanja jedno vreme dok se poverenje ne vrati.

Dva puta opraštati istu grešku (ukoliko je nešto ozbiljno), je po meni glupo. Ne treba ni od sebe praviti budalu i jadnika.

[LeDeNa_]

Postoji ogromna (sustinska) razlika izmedju - oprostiti i preci preko necega. Izreka: "gresiti je ljudski, a oprastati bozanski" nije slucajna. Bas zato sto jesmo ljudi a ne bogovi, oprost u slucaju izneverenog poverenja je misaona imenica. Mozes preci preko svega zarad nekog drugog (mada, da se ne lazemo, prelazis preko necega zbog sebe a ne nekog drugog). Oprostiti? Ne.

Ljudi jako cesto kazu - oprastam ali ne zaboravljam. Ono sto to stvarno znaci je - prelazim preko toga, ali ne oprastam, jer ne mogu da zaboravim da si me izneverio. Oprostiti znaci - zaboraviti za vjek i vjekova i ne osecati se povredjen, izneveren, prevaren, razocaran, ljut, besan, tuzan... you name it. Kako ces ti to kompenzovati (licnim napredovanjem, rastom, pronalazenjem korena, pojacanom opreznoscu, ogorcenjem, cinizmom, vracanjem milo za drago, zaglupljenjem...) to vec zavisi od mnogih faktora, ali sama cinjenica da moras da kompenzujes znaci da ne postoji oprost, nego samo prelazenje preko necega - "oprost" (ako je ljudima lakse da to tako zovu jer se tako osecaju vecim u vlastitim ocima). Poenta je u tome da, u tim slucajevima, ne mozes povratiti poverenje u nekoga, niti taj neko to poverenje moze povratiti. To je zauvek obogaljen odnos.

U tom slucaju, zaista, ZAŠTO je savrseno nebitno, jer nikakvo (visoko)umno razumevanje necijeg postupka nece povratiti tvoje potpuno poverenje (najmanja posledica je to sto ces uvek ocekivati da se to ponovi, ma kako sebe ubedjivao da verujes da nece). Jedino sto jeste bitno je da je doslo do pronevere poverenja. I u tom pravcu ces delovati dalje, u zavisnosti od licnih afiniteta (moj "afinitet" u takvim slucajevima je da se suocim sa posledicama i krenem dalje, bez nepotrebnog "terorisanja" te druge osobe).

I naravno da mislim na "ozbiljne emotivne veze". Ne postavlja se pitanje izneverenog poverenja u slucajevima kada se sa nekim samo igras mame i tate. Moze se postaviti pitanje povredjene sujete, ali to je sasvim druga prica.

I sada, jedna vrlo kljucna stvar za razumevanje onoga o cemu ja govorim. .Ja ne govorim sad o fizickoj prevari..(btw, to je jedina stvar preko koje ja ne samo da mogu da predjem, nego da je i potpuno oprostim)....

[inga]

^U potpunosti se slažem sa ovim.


on: Nemam više problema sa gubljenjem poverenja, praštanjem i sličnim stvarima. Ne verujem ljudima i imam minimalna očekivanja kad je ljudska vrsta u pitanju. Ponekad nemam očekivanja uopšte.
I dalje se držim ovoga:

Originally posted by inga

Treću šansu ne zaslužuje niko, a drugu šansu ne zaslužuju svi, već samo neki ljudi!

[Ulix]

Originally posted by LeDeNa_

U tom slucaju, zaista, ZAŠTO je savrseno nebitno, jer nikakvo (visoko)umno razumevanje necijeg postupka nece povratiti tvoje potpuno poverenje (najmanja posledica je to sto ces uvek ocekivati da se to ponovi, ma kako sebe ubedjivao da verujes da nece).

Meni je jako važno, zapravo, najvažnije - zašto? "Pronevera poverenja" je nešto što se dešava u okviru odnosa čiji sam deo i u čijem sam formiranju i sam učestvovao, tako da je jako važno zašto se desilo to što se desilo.

[Madonna]

to je jednostavno nemoguće jer ne verujem nikome

[sing&dunum]

Originally posted by LeDeNa_

Postoji ogromna (sustinska) razlika izmedju - oprostiti i preci preko necega. Izreka: "gresiti je ljudski, a oprastati bozanski" nije slucajna. Bas zato sto jesmo ljudi a ne bogovi, oprost u slucaju izneverenog poverenja je misaona imenica. Mozes preci preko svega zarad nekog drugog (mada, da se ne lazemo, prelazis preko necega zbog sebe a ne nekog drugog). Oprostiti? Ne.

Ljudi jako cesto kazu - oprastam ali ne zaboravljam. Ono sto to stvarno znaci je - prelazim preko toga, ali ne oprastam, jer ne mogu da zaboravim da si me izneverio. Oprostiti znaci - zaboraviti za vjek i vjekova i ne osecati se povredjen, izneveren, prevaren, razocaran, ljut, besan, tuzan... you name it. Kako ces ti to kompenzovati (licnim napredovanjem, rastom, pronalazenjem korena, pojacanom opreznoscu, ogorcenjem, cinizmom, vracanjem milo za drago, zaglupljenjem...) to vec zavisi od mnogih faktora, ali sama cinjenica da moras da kompenzujes znaci da ne postoji oprost, nego samo prelazenje preko necega - "oprost" (ako je ljudima lakse da to tako zovu jer se tako osecaju vecim u vlastitim ocima). Poenta je u tome da, u tim slucajevima, ne mozes povratiti poverenje u nekoga, niti taj neko to poverenje moze povratiti. To je zauvek obogaljen odnos.

U tom slucaju, zaista, ZAŠTO je savrseno nebitno, jer nikakvo (visoko)umno razumevanje necijeg postupka nece povratiti tvoje potpuno poverenje (najmanja posledica je to sto ces uvek ocekivati da se to ponovi, ma kako sebe ubedjivao da verujes da nece). Jedino sto jeste bitno je da je doslo do pronevere poverenja. I u tom pravcu ces delovati dalje, u zavisnosti od licnih afiniteta (moj "afinitet" u takvim slucajevima je da se suocim sa posledicama i krenem dalje, bez nepotrebnog "terorisanja" te druge osobe).

I naravno da mislim na "ozbiljne emotivne veze". Ne postavlja se pitanje izneverenog poverenja u slucajevima kada se sa nekim samo igras mame i tate. Moze se postaviti pitanje povredjene sujete, ali to je sasvim druga prica.

I sada, jedna vrlo kljucna stvar za razumevanje onoga o cemu ja govorim. .Ja ne govorim sad o fizickoj prevari..(btw, to je jedina stvar preko koje ja ne samo da mogu da predjem, nego da je i potpuno oprostim)....

Osvrnucu se na prva dva pasusa samo.

Apsolutno se NE slazem.


Sama rechenica, "To sam mu/joj potpuno zaboravio" je, za pocetak, logichki vrlo problematicna, te ako znas o chemu prichas (o "tom" dogadjaju koji je doveo do gubitka poverenja), znachi da se secash.

Drugo je to, i tu se apsolutno slazem, sto oprost znachi ne osecati se povredjen, izneveren, prevaren, razocaran, ljut, tuzan...

Zaboraviti znachi, valjda, ne secati se nechega, a ne ne osecati nesto. Jedino ako glagol "zaboraviti" shvatas figurativno. E, onda mogu da se slozim.


I, ne bih rekao da nije moguce oprostiti samo zato sto je toliko tesko. Uostalom, jedan od dalekoseznih zivotnih ciljeva moze upravo da bude ishcishtjavanje dushe od "upamtjenih" losih osecanja prema nekome (nije tu bitna samo ljubav, vec i prijateljstvo, i svi ostali ljudski odnosi u koje stupamo)... Chak, veoma bi zdravo bilo, kako za stanje duha, tako i za fizichko stanje.


Ustvari, kada oprostimo, mi se ne secamo necheg sto je bilo izmedju nas i druge osobe u daljoj medjusobnoj komunikaciji (uopste ne razmiljsamo o tome), u kontaktu (ukoliko je on prisutan), jer o tome nemamo vishe potrebe da razmisljamo. Da, u tom smislu JESMO zaboravili... Ali, to ne znachi da kada bismo, figurativno recheno, uchestvovali na nekom kvizu:giggle: gde nam postave pitanje "Da li ste nekada na trenutak izgubili poverenje u nekoga?", ne bismo umeli da odgovorimo na pitanje. Prisetili bismo se dogadjaja, ali sa spokojstvom, bez ijednog negativnog osecanja...

[Mariška]

Originally posted by LeDeNa_

I sada, jedna vrlo kljucna stvar za razumevanje onoga o cemu ja govorim. .Ja ne govorim sad o fizickoj prevari..(btw, to je jedina stvar preko koje ja ne samo da mogu da predjem, nego da je i potpuno oprostim)....

Ako dobro razumem, ako te devojka fizički prevari sa nekom drugom, ili možda sa nekim likom, to je nešto preko čega ti možeš da pređeš, pa čak i da potpuno oprostiš.

Ali ako tvoje poverenje izneveri na neki drugi način, dakle ne fizičkom prevarom - što bi rekli: preljubom - nego nekako drugačije (možda nešto u fazonu kako se danas na forumu, kako vidim, čitav dan preganjaše bananica i vespertine - ali stvarno, skroz su mi simpatični i smešni ), e to je onda već nešto sasvim drugo, i preko toga možda možeš da pređeš, ali ne i da potpuno oprostiš...

Ili ja opet nešto ne kapiram?

[LeDeNa_]

Poenta oprosta nije spoljna manifestacija istog (tvoja sposobnost da nikada ne spomenes spornu stvar), vec unutrasnja manifestacija istog (potpuno brisanje posledica sporne stvari, odnosno njihovog uticaja na tebe). Dokle god postoji oziljak i potencijalna bol koja je moguca njegovim otvaranjem, dokle god posledice imaju uticaja na tebe, menjaju te na ovaj ili onaj nacin, dokle god se SECAS (ne zaboravljas) oprosta nema...

Ljudska priroda jeste nesavrsena..., i bas zato je ne treba idealizovati. Ulazak u vezu sa idealizovanim partnerom (uvek) dovodi do posledica izneverenih ocekivanja. Mislim da sam dovoljno tandrkala po ovom forumu da je jasno vec "na prvu" da nikada ne polazim sa te osnove, i da takve veze nisu ono sto me pokrece (ni u intelektualnom ni u bilo kakvom drugom smislu). Ulazak u vezu sirom otvorenih ociju, sa poznavanjem i priznavanjem svih partnerovih mana i vrlina je nesto sasvim drugacije. Kada, u takvoj vezi, neko izneveri tvoje poverenje, a zna jako dobro sta to znaci i cime ga izneverava, onda ni ljudska nesavrsenost ne moze biti opravdanje za takav postupak. Onda je to pokazatelj da "lajes na pogresno drvo". Mozes ti biti Covek i imati jednu tonu ljudskosti u pripravi za dalji postupak prema tom nekom, ali se time ne brisu posledice. Cinjenica da te neko takav ne poznaje dovoljno dobro ili, jos gora varijanta, da te poznaje i uprkos tome izneveri tvoje poverenje, znaci samo da mu do tebe nije dovoljno stalo. Sta tu moze da se skrpi, ne znam, ja do sada nisam pronasla dovoljno dobar razlog za zelju da tako nesto krpim (niti se pretvaram da razumem neciju tudju zelju da to krpi).

Ja uopste ne sporim da smo svi mi samo ljudi i da je savrseno ljudski gresiti (to je sasvim posebna tema i ne bih je sad ovde prosirivala). Ja sam govorila iskljucivo o posledicama greske za koju licno smatram da je nikakva ljudska nesavrsenost NE MOZE opravdati (u ovom slucaju, ljudska nesavrsenost i sklonost grehu je samo opravdanje, i to ne ni narocito dobro i originalno opravdanje), jer mislim da su, u datom slucaju, ljudske snage daleko vaznije.

Nema bajki u zivotu, no to nas ne sprecava da im tezimo i da se pretvaramo kako ih ima, da kompenzujemo i odricemo se delova sebe da bi odrzali privid, bas zato sto to jeste toliko (nesavrseno) ljudski. Zasto se, onda, pretvarati da smo bogovi? Zasto ziveti u lazi da smo nesto sto nismo? Tek poznavanjem sebe samih, priznavanjem samima sebi ko jesmo i ko nismo i sta nas pokrece mozemo dostici unutrasnji mir. A samo takvi mozemo i doci nekome drugom i biti uz njega, pored njega, a nikako se traziti u njemu i ocekivati da nam taj neko popuni praznine koje se plasimo da sami popunimo.

************************

Sto se tice prevare....

Ko se, uopste, dobro oseca u prevari? Ko, uopste, nesto time dobija (dugorocne "dobitke" ne racunam, jer su oni moguci samo kod ljudi koji su sposobni da izvuku pouku iz necega, mada ne kapiram zasto im je potrebna greska da bi dosli do necega sto su savrseno sposobni da shvate i bez toga)? Sta se prevarom dobija (osim, naravno, trenutnog zadovoljstva)?

Koliko sam uspela da shvatim, u korenu svega je neki problem, pa se on "resava" ulaskom u novi problem (drugaciji, doduse), pa se novonastali problem resava resavanjem prvobitnog problema, pa...

Kako, na kraju, iz svega toga ispadne nesto dobro?

[LeDeNa_]

Originally posted by Ulix

Originally posted by LeDeNa_

U tom slucaju, zaista, ZAŠTO je savrseno nebitno, jer nikakvo (visoko)umno razumevanje necijeg postupka nece povratiti tvoje potpuno poverenje (najmanja posledica je to sto ces uvek ocekivati da se to ponovi, ma kako sebe ubedjivao da verujes da nece).

Meni je jako važno, zapravo, najvažnije - zašto? "Pronevera poverenja" je nešto što se dešava u okviru odnosa čiji sam deo i u čijem sam formiranju i sam učestvovao, tako da je jako važno zašto se desilo to što se desilo.

Zasto je ZASTO, u tom slucaju, jako vazno (ili, cak, i zasto je uopste vazno)? Ako ti je vazno to sto ti je poverenje iznevereno, onda je ZASTO je iznevereno savrseno nebitno, jer je svako ZATO samo izgovor, kompenzacija i dalje nepostovanje tebe kao licnosti.

cmok!




sing&dunum slazem se sa nekim stvarima....

Drago mi je sto pisete...

p.s.Samo glupi i mrtvi ne menjaju svoje misljenje he...

Za sada mislim ovako a ko zna...mozda me ubedite u suprotno...

****svima