Bootstrap Framework 3.3.6

[Wilhelmina]

[valovnica]

Originally posted by Vel boy

ako nishta drugo, izjednachavati Vuka Drashkovica s nekim koshtunicom je vec dovoljan nonsense da se stroposhta kredibilitet mnogo toga u izlaganju autora teme, koji i dalje ochajnichki kumi za slushateljstvom......

Nemoj čoveka da napadaš. Ima pravo na svoju temu i svoje mišljenje. A ti nemaš pravo da tako zakeraš. Đinđić ne sme da bude tabu jer bi upropastio Srbiju da ga nisu sprečili na vreme.
Vuk Drašković i Koštunica treba da se izjednačavaju jer i jesu jednaki. Jedina razlika jeste što je Vuk dobro počeo pa se pogubio a Koštunica je pogubljen celo vreme. Rezultati su im jednaki.

[Vel boy]

je li ovo entitet valovnica kao pokushava kao da uspostavi kao komunikaciju samnom ili je samo zazujao neki trol? pa, kazem i sebi i drugima u vezi entiteta valovnice.

p.s. poshto tek sad videh da mi valovnica kao dade kao podrshku (s moje strane od njega- totalno netrazenu i krivotvorenu) u mom rasturanju korisnika 2kune (a chiji njegov tj. 2kunin samokreirani dupli nalog vrlo verovatno moze biti bash valovnica)- imam reci ovo:
samo je ochito valovnico da si ti eksponentniji i na velikosrpski nachin pandan tom hadezeovskom apologeti korisniku 2kune. pa, nastavite vas dvojica gd(j)e ste ono stali ako vec niste i u glavi bili stali kao podstanari....

[Frey]

Živela Duda!

[Tungi]

Originally posted by valovnica

Originally posted by Vel boy

ako nishta drugo, izjednachavati Vuka Drashkovica s nekim koshtunicom je vec dovoljan nonsense da se stroposhta kredibilitet mnogo toga u izlaganju autora teme, koji i dalje ochajnichki kumi za slushateljstvom......

Nemoj čoveka da napadaš. Ima pravo na svoju temu i svoje mišljenje. A ti nemaš pravo da tako zakeraš. Đinđić ne sme da bude tabu jer bi upropastio Srbiju da ga nisu sprečili na vreme.
Vuk Drašković i Koštunica treba da se izjednačavaju jer i jesu jednaki. Jedina razlika jeste što je Vuk dobro počeo pa se pogubio a Koštunica je pogubljen celo vreme. Rezultati su im jednaki.

Odakle ispadate samo??

Vuka Draskovica mogu da postujem kao knjizevnika,al' nista vise od toga.Kostunica smrdi koliko je tezak.

Pa dobro,sta ti sad znaci to "upropastiti"?Kad je to Srbija bila "neupropascena",stabilna,pa da se pravi pitanje oko njenog kraha.Zivis u njemu i dalje!A to sto ti mislis da bi Djindjic upropastio drzavu,je samo stvar tvog iscasenog misljenja i podrzavanja zlocinaca.

[Vespertine]

:bale:Tungi je moj heroj na belom biciklu

[Mariška]

Ono, pak, što je bio najveći problem Đinđićeve „filozofije srpske istorije" bilo je distanciranje i od same demokratije.
(Aleksandar Molnar: Recepcija Karl Šmitove ideje suverene diktature u delima Zorana Đinđića)

Zanimljivo je primetiti da pomenuto "distanciranje i od same demokratije", po mišljenju političkog analitičara Slobodana Antonića, izloženom u njegovom članku pod naslovom Kud plovimo, kapetane?, karakteriše i aktuelni period Tadićeve vladavine:
"демократија је, у 2009. години, еродирана у три најважније тачке: парламентаризму, медијима и судству. Наш се парламент, с новим Пословником, претворио у аутомат за доношење закона. Пошто је Пословник свео на минимум право опозиције да расправља о законима, кроз скупштину је, у 2009, провучено чак 249 закона. То је, у односу на „ауторитарни Милошевићев режим“ који је „гушио парламентарну опозицију“ тако што јој је „ауторитарним Пословником ограничавао време критике“, значио пораст просечне брзине доношења закона од чак 800 посто! (Što bi rekao dr Ivan Hrastev, imajući u vidu slična bugarska iskustva: "Zakonodavni proces lišen je svoje uloge kanala za rešavanje konflikata i sveden je na prevođenje i usvajanje evropskog zakonodavstva.", Ivan Hrastev: Zamka nefleksibilnosti) ... Репресивним Законом о информисању, од 31, августа, уведене су и драконске казне за медије, и тиме, практично, у већини гласила инсталирана принудна самоцензура. (Podsećaju li pomenute drakonske kazne na Vučićev Zakon o informisanju iz 1998. godine?) ... И трећи носећи стуб демократског поретка – судство, поткопан је управо у 2009. години. ... Општи је утисак да је најважнији критеријум за чистку међу судијама био политичког карактера, а да је овом „реформом“ владајућа структура желела да произведе контролисано и кооперативно правосуђе. То је могао јасно да сагледа свако ко се и мало удубио у јавне и закулисне радње вршене током ове „реформе“. (cf. Slobodan Antonić: "Operacija 700": Kako je izvršena najveća čistka u istoriji srpskog pravosuđa)

I da zaključimo ovaj Antonićev lament nad srpskom demokratijom:
"Након „реформе“ медија, у Србији је, ето, завршена и „реформа“ судства. Медији и судство су стубови сваке демократије. Ако су они јаки, мали човек има шансу против велике корпорације, а сиромашан против богатог и моћног. Ако се они сломе, наша имовина, посао који радимо, деца коју волимо, наша слобода, па чак и наши животи, постају лак плен људи са новцем и везама. Од демократије остаје само име, а контролу над друштвом успоставља иста, клијентистичко-мафијашка структура."
(Slobodan Antonić: "Operacija 700": Kako je izvršena najveća čistka u istoriji srpskog pravosuđa)


Ako prihvatimo kao tačne ove Antonićeve ocene o stavljanju "stubova demokratije" pod čvrstu kontrolu Tadićeve Demokratske stranke (i njenih finansijera), možemo se zapitati ne vodi li i Tadićeva vladavina u neki oblik "suverene diktature", u kojoj bi Demokratska stranka, bilo u "maloj koaliciji" (kao sada sa SPS-om), bilo u nekoj, očekivanoj, "velikoj koaliciji" (sa Nikolićevim naprednjacima), u nedogled ostala na vlasti? Kao što je nekada Savez komunista predstavljao "avangardu radničke klase" i iz toga crpeo svoje pravo na "suverenost", da li sada Demokratska stranka pretenduje na sličnu ulogu?

I da li možda sa pravom pretenduje na ulogu nekakve "avangarde srpskog društva" koja ga, uz upotrebu izvesne doze, kako bi Čomski rekao, "nužnih iluzija", vodi u pravcu neminovnog sočavanja sa realnošću? Posmatrano u nekom relativno kratkom roku (do narednih izbora), to suočavanje bi se odnosilo npr. na potrebu konačnog okončanja kosovske sage (cf. Zašto me je Tadić ponovo oduševio?), na potrebu prihvatanja osnovnih prava LGBT osoba od strane većinske populacije ("Tadić podržao Paradu ponosa"...) itd.; u dužem roku to bi se odnosilo na pripremanje Srbije za socijalni i kulturni šok koji je, verujem, neminovno očekuje ("Kada se bude prenula iz sna, Srbija će se suočiti sa novom situacijom u kojoj će morati da stimuliše, ili bar prihvati imigraciju, koja će po logici migracionih tokova dolaziti sa Kosova i iz Azije. Ovo nije katastrofična, već realistična projekcija Srbije u naredne dve ili tri decenije.", Nebojša Katić: Šok budućnosti) - u kojem kontekstu i priča o Kini kao jednom od "stubova" srpske spoljne politike dobija ponešto drugačiji smisao...


I tako...

[Njuskalo]

Preskocicu teoretsko proseravanje o nacionalizmu i Karlu Smitu.

Mislim da je bio nacionalista po politickoj potrebi. Secam se samo pecenog vola na Palama svojevremeno. Posle mu nije bilo toliko politicki isplativo, pa je batalio.

Meni smeta mit koji se pravi od Djindjica jer pothranjuju duboko ukorenjenu nacionalnu nekrofiliju. Jos malo, pa ce se pricati kako se lepo zivelo u doba kada je on vladao zemljom.

Ono sto ne znamo i nikad necemo saznati o Zoranu Djindjicu jeste kako bi se ponasao posle 5 ili 10 godina na vlasti. Mozda bi bio novi Milosevic ili Milo Djukanovic. Mozda bi prosao nekoliko ciklusa gubljenja i osvajanja vlasti. Mozda bi propao na svim naknadnim izborima kao Leh Valensa. To spada u domen spekulacija "sta bi bilo kad bi bilo".

Njegova najveca zasluga je energija koju je ulozio u obaranje Milosevica. Za 2 godine koliko duge je bio premijer nije uspeo da ucini nista toliko veliko da bi se pamtilo. Obaranje Milosevica je pak dovoljno za istoriju.

[Njuskalo]

Njegove 2 godine mandata su "zlatno doba" anarhije u Srbiji kada se raspalo i ono malo sto je Milosevic sacuvao od drzavnih i drustvenih mehanizama. Paradoksalno, ali je trenutkom ubistva Djindjica zapocela obnova drzavnih funckija jer je policija na surov i brutalan nacin shvatila sta joj je posao i pocela da ga radi.

[Sheytan]

Deset Đinđićevih ideja o rešenju kosovskog čvora


Zoran Đinđić je predlagao specijalna kolektivna prava za Srbe, konstitutivnost Srba kao naroda u privremenom ustavnom okviru, podelu Kosova na kantone, bosanski model, kiparski model, asimetričnu federalizaciju Kosova, model „više od autonomije, manje od federalne jedinice", stvaranje mini države na severu Kosova u slučaju nezavisnosti Kosova i, na kraju, podelu Kosova. Priznavanje nezavisnosti nije spominjao


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/maga ... 9381/Deset

TAKO JE GOVORIO ĐINĐIĆ...

Dobri Srbi

„Meni je veoma žao što su za neke ljude u Evropi i svetu dobri Srbi demokrate samo oni Srbi koji se odriču nacionalnog interesa svoje zemlje i što neki misle da rat u Iraku treba da bude naš nacionalni interes, a ne rešavanje pitanja Kosova."

Jedinstveno Kosovo je ono bez Srba

„Jedinstveno Kosovo može da bude samo Kosovo bez Srba. Međutim, jedinstveno Kosovo je fraza kojom se gromoglasno služi međunarodna zajednice, koje se čvrsto drži, a to je veoma opasno zato što jedinstveno Kosovo znači i odvajanje Kosova. (...) Šta znači otcepljenje Kosova? Zašto se onda Srbi i Hrvati ne bi mogli otcepiti od BiH? Zašto bi se samo Albancima dala ta privilegija - pravo na otcepljenje?"

Milošević nije potrošio srpska prava

„Prava Srbije na Kosovu i Metohiji nisu nešto što može da nestane. Niko nema, ni među Albancima, ni u svetu, prava da nam kaže: 'Milošević je potrošio vaša prava i vi počinjete od nule.' Naravno, i albansko stanovništvo ima svoja prava. Naš pristup nije jednostran i ne govorimo da Srbija ima sva prava".

Nema države sa nelojalnim stanovništvom

„Kao čovek koji razmišlja o svojoj deci i unucima, zabrinut sam zbog demografske situacije, debalansa između albanskog i srpskog naraštaja stanovništva. Toliko da ozbiljno razmišljam o budućnosti srpske države u kojoj bi živelo milion i po Albanaca koji bi imali pravo da kupuju nekretnine na Terazijama, da kupuju preduzeća na privatizacijama novcem od trgovine drogom koji se meri desetinama milijardi dolara. Zbog trenutnog stanja stvari ozbiljno sam zabrinut za Srbiju koju ostavljamo svojoj deci i unucima. (...) Rešenje može i mora da bude jedino kompromisno. Mislim da ono treba da se traži postepeno, ali razgovor mora da počne odmah. To rešenje ne sme da bude radikalno odmah. Ni zbog Srba, ni zbog međunarodne zajednice, ni zbog Albanaca. Ne sme da počiva na nerealnim pretpostavkama. Lično, teško mogu da zamislim lojalne kosovske Albance u državi Srbiji. A teško može normalno funkcionisati država sa ogromnim brojem nelojalnog stanovništva. Takva država ne bi bila naš dugoročni nacionalni interes. Ali, s druge strane, Srbija ima svoje državno pravo i na Kosovu i na Metohiji."

Iluzije o multietničnosti

„Nikad nisu Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji živeli zajedno. Uvek su živeli jedni pored drugih. Multietničko kosovsko društvo - to je velika iluzija. Njega nikad nije bilo. To je bilo društvo etničke koegzistencije. I mi zato i ne govorimo: hajde da to sada ponovo bude."