Originally posted by Wilhelmina
Za takve ljude ja imam veliko dugme delete.
Zapravo, ne znam koliko sredina moze da bude spcena i mala pa da bilo ko mora da trpi izlive takvih 'neznosti'.
Uglavnom, otkad sam iz svog zivota poizbacivala kojekakvo djubre, lakse se dise. I vazduh je nekako sveziji.
kada sam bio decak, a odrastao sam u izuzetno homofobicnoj sredini, medju decom gde je peder najgora uvreda, znam koliko sam patnje prozivljavao zbog raznih prozivki, aluzija, ogovaranja.
ono sto je bilo najgore, slicne stavove je tada imala i moja porodica, i nije bio niti jedan glas u tom okruzenju koji bi rekao ' i to je ok', pa se naravno to i internalizovalo, i zbog toga sam prezivljavao nenadoknadivo vreme samomrznje, samoprezira, potiskivanja i poricanja sebe, da sam izgradio gotovo jednu laznu licnost, i to sve na dosta nesvesnom nivou, tu potisnutu psihicku energiju sam usmeravao u drugim pravcima, disao sam nikad dovoljno snazno, puno, trazio alternativne nacine, uvek polustegnutog grla, negde sam se bio pomirio da nikada necu doziveti ljubav, kao da je brutalno odsecen taj deo mene. imao sam 'tajni zaplet' o sopstvenoj sudbini koji je poceo sigurno da se odmotava ka svom zavrsetku, dok se nije desilo Nesto.
i da nije tog Neceg sto me je podstaklo da promisljam o sebi, da se otkrivam, saznajem, prihvatam, a svakako je pomoglo i to sto zivim u vremenu interneta, gej pokreta, sto sam stasao nakon odluke SZO ne zelim ni da zamisljam ko bih bio... najstrasnija pomisao mi je da mozda nikada ne bih ni prisao sebi, ili svojoj sustini, jer kad krenes da gusis jedan deo sebe, to cinis i sa drugim, stvaras nekog koji nisi, ulazis u neku tudju vestacku kozu koja te iritira, u kojoj nikada ne mozes zaspati na miru.
mozda ovo nije direktan odgovor na temu, ali tako mi se povezao lanac asocijacija. zapravo zelim reci da razumem osecanja koja mogu nastupiti nakon te vrste verbalne agresije gde se neko vredja zbog necega sto nije njegov izbor i druge ne ugrozava, ali na kraju dana vazno je da si u miru sa samom sobom, a ostalo postaje svesnost o tome kakvih ljudi ima, i gde i dalje zivimo. a jeste tuzno, i jeste zlo.
