Bootstrap Framework 3.3.6

[Sheytan]

Dobrovoljačka je odredila karakter rata u BiH

Sarajevo, 28. aprila – Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen smatra da u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici nije 3. maja ratne 1992. godine izvršen zločin nad pripadnicima JNA i želi po svaku cenu da spreči njegovo obeležavanje. Od kantonalnog MUP-a juče je i zvanično zatražio da „zabrani najavljeno obeležavanje godišnjice zločina nad kolonom JNA”.

Gradonačelnik „multietničkog” Sarajeva, inače član SDP-a, u zahtevu upućenom čelnicima policije, izražava bojazan da bi „održavanjem najavljene posete moglo doći do ozbiljnog narušavanja javnog reda, odnosno sukoba, ili nasilja širih razmera”. Istovremeno ih podseća da se „trećeg maja nije dogodio zločin, nego da je Sarajevo taj dan odbranjeno od napada strane vojne sile na teritoriji međunarodno priznate Republike BiH”.

Predstavnici boračkih organizacija iz Republike Srpske uzvraćaju da ih ne iznenađuje stav gradonačelnika Sarajeva i njegova namera da spreči Srbe da prvi put, nakon 18 godina, dođu u Sarajevo i na dostojanstven način obeleže zločin na mestu na kojem se dogodio.

„Ovo je samo dokaz da bošnjačka politička elita nije spremna da se suoči sa istinom odnosno ratnom prošlošću i počinjenim zločinima nad Srbima u BiH”, poručuju oni i upozoravaju da bi „ovakav postupak vlasti u Sarajevu mogao da bude jedna vrsta podsticaja da se predstavnici srpskih žrtava iz RS suprotstave daljem obeležavanju stradanja Bošnjaka u RS”.

Predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz ocenjuje da su zločin u Dobrovoljačkoj i ostali događaji u Sarajevu „trn u oku” sadašnjim i bivšim bošnjačkim funkcionerima, jer su „ti događaji bili uvertira i odredili karakter rata u BiH”.

„Iz tih razloga Behmen ovako nastupa i mi smo, iskreno, očekivali da će se to tako i desiti”, kaže on.

Potezom gradonačelnika Sarajeva nije iznenađen ni predsednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS Nedeljko Mitrović, jer je i on mišljenja da „Bošnjaci nisu spremni da se suoče sa istinom i žive u ubeđenju da su oni jedine žrtve rata na ovim prostorima”.

Prvi građanin Sarajeva, grada koji je, prema zvaničnim procenama, odavno 95 odsto bošnjački, reagovao je samo dan nakon održavanja sastanka članova Pododbora za obeležavanje godišnjice događaja u Dobrovoljačkoj i predstavnika MUP-a Kantona Sarajevo. Na ovom sastanku formalno je odobreno obeležavanje godišnjice, ostalo je samo utvrđivanje „tehničkih detalja iz razloga što se na delu Dobrovoljačke, koja je preimenovana u Hamdije Kreševljakovića, izvode određeni radovi”.

Portparol MUP-a Kantona Sarajevo Irfan Nefić nije želeo da za „Politiku” komentariše novonastalu situaciju jer nije, kako je rekao, upoznat sa zahtevom gradonačelnika.

Alija Behmen juče je održao i konferenciju za novinare na kojoj nije dozvolio da mu se postavljaju pitanja zbog čega je reagovala, između ostalih, i novinarka „Nezavisnih novina” na šta joj je Behmenov savetnik za medije odgovorio „Nadam se da tako protestuješ i u Banjaluci, kod Mila”, misleći najverovatnije na premijera RS Milorada Dodika.

----------------------------------------------------

Test tolerancije „multietničkog” Sarajeva


Banjaluka, 28. aprila – Ako obeležavanje godišnjice stradanja pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici bude zabranjeno, to će biti dokaz da je Sarajevo grad čija je politička i etnička struktura jednonacionalna i da u njemu nema tolerancije, izjavio je danas novinarima u Banjaluci predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić.

Komentarišući zahtev gradonačelnika Sarajeva Alije Behmena, upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo da 3. maja zabrani obeležavanje godišnjice zločina u Dobrovoljačkoj ulici, Radojičić je kazao da je to „test tolerancije za takozvano multietničko Sarajevo, koji treba da pokaže da li ovaj grad ima ili nema duh tolerancije i multietničnosti”. On je dodao da je u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine počinjen ratni zločin, ali on „nažalost nije dobio sudski epilog”.
O odnosima Republike Srpske i Srbije, posle potpisivanja Istanbulske deklaracije, Radojičić je istakao da strateški interes dve strane, kao što je održavanje bliskih i svestranih veza Banjaluke i Beograda, ne treba mešati sa dnevnom politikom. U tom kontekstu on je dodao da vlast u Beogradu „vodi politiku zemlje koja je ključni faktor na Balkanu”.

„Njen referentni ugao gledanja je drugačiji od našeg, jer se mi konstantno borimo sa problemima i odnosima na relaciji Banjaluka–Sarajevo, koji su delom vezani za ratnu prošlost, a delom za različite platforme o ustavnom uređenju Bosne i Hercegovine”, naglasio je Radojičić.

Predsednik republičkog parlamenta je skrenuo pažnju na činjenicu da Sarajevo nije iskren partner jer su na sarajevskoj političkoj sceni „isti ljudi koji su vladali u ratu i iste politike i ista razmišljanja koja su bila devedesetih godina, dok je u Zagrebu i Beogradu došlo do personalnih i drugih promena”.

Radojičić je naveo da posle svakog gesta dobre volje iz Beograda usledi negativna reakcija iz Sarajeva. „Upozoravamo naše prijatelje u Beogradu da, po svemu sudeći, dok je sadašnja garnitura u Sarajevu, tamo nemaju iskrenog partnera i sagovornika i da će nailaziti na niz problema sa kojima se Banjaluka u unutrašnjim pitanjima stalno susreće”, rekao je Igor Radojičić.

[2kune]

Originally posted by Sheytan

Gradonačelnik „multietničkog” Sarajeva, inače član SDP-a, u zahtevu upućenom čelnicima policije, izražava bojazan da bi „održavanjem najavljene posete moglo doći do ozbiljnog narušavanja javnog reda, odnosno sukoba, ili nasilja širih razmera”. Istovremeno ih podseća da se „trećeg maja nije dogodio zločin, nego da je Sarajevo taj dan odbranjeno od napada strane vojne sile na teritoriji međunarodno priznate Republike BiH”.

Smišljena poluinformacija. Puna informacija glasi:

Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen zatražio je zabranu najavljenog posjeta tristotinjak građana Republike Srpske Dobrovoljačkoj ulici, kojim bi, kako je najavljeno, bila obilježena godišnjica sukoba između legalnih oružanih snaga Republike Bosne i Hercegovine i Jugoslavenske narodne armije. Sukob se, kao što je poznato, dogodio 3. svibnja 1992. godine, srpska strana smatra da je zapravo riječ o ratnom zločinu nad pripadnicima JNA slijedom čega su u Beogradu podignute optužnice protiv 19 bivših političkih, vojnih i policijskih dužnosnika, uključujući bivše članove Predsjedništva BiH Ejupa Ganića i Stjepana Kljuića. Iz Uprave Grada priopćeno je da je Behmen od kantonalnog MUP-a zatražio zabranu skupa jer smatra da se u Dobrovoljačkoj ulici u svibnju 1992. godine nije dogodio zločin, nego da je Sarajevo obranjeno od napada strane vojne sile na teritoriji međunarodno priznate Republike Bosne i Hercegovine.
On želi podsjetiti javnost da je i Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) nakon višegodišnje istrage ustanovio da je kolona JNA u Dobrovoljačkoj ulici bila legitimna vojna meta i da u incidentu u toj ulici nema elemenata krivičnog djela te bi stoga najavljeno obilježavanje bilo ruganje žrtvama troipolgodišnje opsade Sarajeva koja je počela tog dana. Behmen smatra da bi održavanjem najavljenog posjeta moglo doći do ozbiljnog narušavanja javnog reda, odnosno sukoba ili nasilja širih razmjera te da ga stoga treba zabraniti, odnosno povući raniju suglasnost koju je, prema medijskim izvještajima, kantonalni MUP organizatorima već dao.
Također je izjavio (što sam čuo na svoje uši dok sam bio u Sarajevu nedavno) da je rad dozvoliti rodbini poginulih sjećanje na njihove bližnje i komemoraciju na kojoj neće biti političara.

Daklem, gradonačelnik Sarajeva rekao je mnogo više od onoga što je šejtan u stanju pročitati i kopipejstati...

[Stripi]

Osim toga, evo šta sam svjedok događaja i jedan iz JNA kolone kaže o tom slučaju u Dobrovoljačkoj ulici:

General Milutin Kukanjac bio je svjedokom događaja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 3. maja 1992. godine. On je kao komandant Druge vojne oblasti i naredio povlačenje JNA iz glavnog grada BiH.

U jednom od svojih posljednjih intervjua general Kukanjac, koji je umro 2002. godine, posebno se bavio beogradskom propagandom u odnosu na slučaj Dobrovoljačka ulica:

"Pošto se mnogo manipulisalo, lagalo, izmišljalo o tome koliko je stradalo u Dobrovoljačkoj ulici, vrijeme je jednom da se kaže tačno, a to samo mogu ja. U toj Dobrovoljačkoj ulici oni su napali jedno sanitetsko vozilo. Poginuo je jedan vojnik - Tomović Zdravko iz Han Pijeska, tri pukovnika - Sokić Miro, Radulović dr. Budimir i Mihajlović Boško, i jedan potpukovnik - Jovanić Boško, i jedna žena, muslimanka, Šuko Nurmela, koja je došla iz Zagreba sa tom komandom, i ona je rekla: "Ja neću nikakvu drugu vojsku, ja idem sa mojom vojskom, pa neka poginem". Znači, šest osoba je stradalo - od 261. Valjda su ovi u Beogradu izgubili strpljenje što mi nismo stradali, već ne stradamo. Te laži koje su prosute oko Dobrovoljačke je nešto najsramnije što se može čuti. Ja sam se borio da to objelodanim. "Novosti" nisu smjele, "Politika" - ma ni govora. "Televizija Srbije" - ma ni govora. "Radio Beograd" - ma kakvi. Do dan-danas".

[mythe]

Stripi mora uvek i svugde braniti balijsku 'istinu o odbrambenom ratu u Bih"...

[Stripi]

Ja branim? Da li je možda moje ime Milutin Kukanjac?

[Sheytan]

@ Stripi i 2kune

Ne znam šta je uzrok vaše opsesije da umanjujete žrtve u Dobrovoljačkoj, sem verovatno mržnja prema tadašnjoj JNA i Srbima i Srbiji, jer je u Dobrovoljačkoj poginulo i šest vojnika JNA hrvatske nacionalnosti, te da istrgnutim izjavama pokušavate svoje stavove potkrepiti "dokazima".

Već sam vas i ranije, u sličnim prilikama, upućivao na šire izvore, pa i Vikipediju koja je slobodna net enciklopedija, pa se i vi možete registrovati i tamo izneti svoje činjenice.

Istina o Dobrovoljačkoj je ova:

Dana 2. maja 1992. godine, u 12 časova, izvršen je napad na Dom JNA u Sarajevu od strane Zelenih beretki. Tom prilikom je bilo opkoljeno deset pripadnika JNA koji su u tim trenucima pružali otpor. Napad u kojem je učestvovalo oko 200 pripadnika muslimanskih snaga i Zelenih beretki predvodili su Jusuf Juka Prazina i Emin Švrakić uz Zorana Čegara i dio Specijalne jedinice MUP-a BiH uz Kerima Lučarevića Doktora — komandanta Vojne policije BiH. Lučarević je tada rasporedio dvije čete ljudi na Skenderiji: od zgrade Elektroprivrede do Narodne banke i od Narodne banke do Starog grada. Komandiri četa bili su Ismet Bajramović — Ćelo, načelnik VP i Dževad Topić — Topa, komandant bataljona VP.

Na strani JNA, general Milutin Kukanjac uputio je pukovnika Milana Šuputa iz 65. zmtp sa 2 BOV-a i 3 puha i 40 vojnika u pomoć ka Domu JNA. Upadali su u zasjedu i ostali blokirani u Ulici Đure Đakovića do narednog jutra kada su se predali (uz 6 poginulih).

Major Marko Labudović sa sanitetskim vozilom iz Vojne bolnice krenuli su u pomoć ka grupi pukovnika Šuputa i bili su dočekani i uništeni kod tramvajske stanice na Skenderiji (uz 14 poginulih).

Istoga dana, oko 13 časova, izvršen je napad na vozilo koje je transportovalo hranu za komandu Druge vojne oblasti. U vozilu su bili kapetan Petrović i vozač. Kapetan je poginuo na licu mesta, a vozač, teško ranjen, uspeo je da stigne do komande gde je izdahnuo. U 17 časova ubijen je vojnik Pelemiš u komandi. Napad je prestao oko 20 časova.

Dana 3. maja oko osam časova odlučeno je da general Kukanjac napusti komandu, međutim, vojska i oficiri ne dozvoljavaju. Posle odustajanja od te odluke vratilo se poverenje vojske i oficira. Oko 13 časova u razgovoru između kanadskog generala Mekenzija (prvi komandant UNPROFOR-a u BiH) i generala Kukanjca dogovorena je razmena, tada uhapšenog Alije Izetbegovića, za izvlačenje vojske i oficira iz komande ka Lukavici. Razmena je dogovorena za 15 časova. Međutim, u komandu dolazi lično Alija Izetbegović sa ćerkom i pratnjom u kojoj su bili Zlatko Lagumdžija, Jusuf Pušina i još neki iz Izetbegovićevog vrha. Kako kaže Marinko Milidrag uz lažni blagoslov i lažna obećanja Alije Izetbegovića da će konvoj biti bezbedan vojska je napustila kasarnu. Pokret je počeo u 18 časova.

Na čelu kolone, koja je brojila oko 40 vozila sa oko 300 ljudi, bili su general Mekenzi, general Kukanjac i Jusuf Pušina. Dolaskom kolone u Dobrovoljačku ulicu u blizini Miljacke otvorena je vatra na kolonu. „Pucali su na nas sa svih strana. Sa krovova, prozora“, kaže Milidrag. Vatra je otvorena iz streljačkog naoružanja, a korištene su i tromblonske mine. Pucano je i na obeleženo sanitetsko vozilo u kojem je poginuo primarijus dr. pukovnik Radulović. Ubijen je i pukovnik Mihajlović, oficir bezbednosti, koji je u penziju otišao dan ranije. Oficire su izvlačili iz vozila i hladnokrvno ubijali.

U napadima koji su se odigrali 2. i 3. maja bilo je 42 poginula, 73 ranjenih i 218 zarobljenih pripadnika JNA.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije raspisalo je zbog ratnog zločina potjernicu za 19 lica osumnjičenih za napad na kasarnu i bolnicu u Sarajevu i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine. Među optuženima za ove ratne zločine nalaze se Ejup Ganić, Haris Silajdžić, Hasan Efendić tada komandant Teritorijalne odbrane, TO BiH), Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani "Zagi", Jovan Divjak, Fikret Muslimović, Kerim Lončarević, Ivo Komšić, Stjepan Kljujić. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je predmet "Dobrovoljačka" preuzelo od Vojnog suda u Beogradu pokrenutog još 1992. god, a predmet je zaveden pod brojem KI 651/93.

U masakru u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. godine tokom napada na kolonu JNA su ubijena 42, a ranjena 73 vojnika, oficira i civila različitih nacionalnosti među kojima je najviše Srba. Među ubijenim vojnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici smrtno je stradalo i šest Hrvata, dva muslimana, i dva Albanca.

Zarobljeno je 218 pripadnika JNA koji su bili izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju.

[Stripi]

General Milutin Kukanjac bio je svjedokom događaja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 3. maja 1992. godine. On je kao komandant Druge vojne oblasti i naredio povlačenje JNA iz glavnog grada BiH.

U jednom od svojih posljednjih intervjua general Kukanjac, koji je umro 2002. godine, posebno se bavio beogradskom propagandom u odnosu na slučaj Dobrovoljačka ulica:

"Pošto se mnogo manipulisalo, lagalo, izmišljalo o tome koliko je stradalo u Dobrovoljačkoj ulici, vrijeme je jednom da se kaže tačno, a to samo mogu ja. U toj Dobrovoljačkoj ulici oni su napali jedno sanitetsko vozilo. Poginuo je jedan vojnik - Tomović Zdravko iz Han Pijeska, tri pukovnika - Sokić Miro, Radulović dr. Budimir i Mihajlović Boško, i jedan potpukovnik - Jovanić Boško, i jedna žena, muslimanka, Šuko Nurmela, koja je došla iz Zagreba sa tom komandom, i ona je rekla: "Ja neću nikakvu drugu vojsku, ja idem sa mojom vojskom, pa neka poginem". Znači, šest osoba je stradalo - od 261. Valjda su ovi u Beogradu izgubili strpljenje što mi nismo stradali, već ne stradamo. Te laži koje su prosute oko Dobrovoljačke je nešto najsramnije što se može čuti. Ja sam se borio da to objelodanim. "Novosti" nisu smjele, "Politika" - ma ni govora. "Televizija Srbije" - ma ni govora. "Radio Beograd" - ma kakvi. Do dan-danas".

[Sheytan]

Strpi, ima posebna tema o Ejupu Ganiću i Dobrovoljačkoj, pa bi bilo dobro da tamo komentarišeš... A, na to sam ti već odgovorio...

[Stripi]

Milutin Kukanjac je bio u Dobrovoljačkoj ulici i u koloni i kao što se da vidjeti, nije želio preuveličavanje brojki i mitova o tom sukobu. A vidi se da nikome nije bilo u interesu da objavi istinu pa su i brojke i mit rasle.
A koliko se meni čini, i ne samo čini, nego se da vidjeti na prethodnoj strani thread ste na "Dobrovoljačku" skrenuli Mythe i ti, no kako ti više paše ono što Mythe piše, njega nisi uputio na drugi thread, nego si se čak i nadovezao na početku ove stranice. Vrlo zanimljivo.

[Vel boy]

Originally posted by Sheytan

.......Jovan Divjak, ........ Ivo Komšić

ja znam da dok je taj Jovan Divjak bio general u ABiH, ta vojska se nije izivljavala nad Srbima koji ostadoshe u suzivotu/sazivotu deliti istu sudbinu sa druga dva naroda i ostalim gradjanima BiH, niti je dok je taj Jovan Divjak bio general u ABiH ta vojska bila muslimanska. nazalost, kada su islamistichke struje pochele chistiti ABiH od u njoj Srba (a tada je i sam Jovan Divjak bio meta i zrtva islamistichkih chistki) i Hrvata, tek tada ABiH postade muslimanska.

a, to shto su rkaradzicevci kivni shto se Jovan Divjak i ostali Srbi nisu pridruzili njima vec su bili ostali lojalni ideji multinacionalne, otvorene, evropske BiH, pa mrze Divjaka i nas drugachije Srbe- to je njihov rkaradzicevski problem.

zato bih ozbiljno preporuchio tom tuzilashtvu da se okani proganjanja Jovana Divjaka i laganja na njega, choveka koji je zapravo radio na bioloshkom opstanku onih Srba koji ostadoshe da zive u suzivotu/sazivotu sa druga dva naroda na koliko je moguce vishe ravnopravnim osnovama. ako mu vec mnogi Srbi ne zele priznati da je chovek samo bio pokazao da nisu svi Srbi BiH za rkaradzica i mladica i zbog tog mu ne zele odati priznanje (jer to svrbi desnicharske Srbe), onda bi bilo bar fer ostaviti Jovana Divjaka na miru!

takodje, znam da je Ivo Komshic bio umereni hrvatski politichar takodje lojalan ideji multinacionalne, otvorene, evropske BiH (dakle, sasvim razlichit od neo-ustashe mate bobana (inache rkaradzic-mladicevog saveznika, go figure....)), pa bi i Ivu Komshica trebalo poshtediti proganjanja i laganja na njega.

uz to, preporuchio bih sheytanu da zaista malo obrati paznju na Kukanjcheve rechi.

having said this, svakako da osudjujem taj zlochin (koji je najvishe izveo zlochinac jusuf juka prazina ) nad mladim vojnicima jna i pokoj im dushi!

[2kune]

Originally posted by Sheytan

Istina o Dobrovoljačkoj je ova koju ja kopipejstam i nijedna druga!!!

vidiš vraga... ako je haaški sud pogriješio glede dobrovoljačke ulice sigurno je pogriješio i oko srebrenice...
samo je srpska skupština bez greške iako su joj haaške presude svetinja...

[Sheytan]

Osuđen za genocid, pa oslobođen

Miloš Stupar je juče u Sudu BiH drugostepenom presudom oslobođen optužbe da je kao komandant Drugog odreda Specijalne policije policije Republike Srpske počinio genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

Apelaciono veće Suda BiH je nakon obnovljenog suđenja oslobodilo Stupara. U presudi se navodi da on "nije imao efektivnu kontrolu" nad pripadnicima Drugog odreda Specijalne policije iz Šekovića 13. jula.

"Komandu je preuzeo 14. jula jer je Rade Čuturić bio ranjen. Da bi se neko mogao kazniti za komandnu odgovornost, mora se dokazati da je nad podređenima imao efektivnu kontrolu. Zbog toga Stupar ne može biti odgovoran za krivična dela koja su počinjena 13. jula pod Čuturićevom kontrolom", kazala je sutkinja Azra Miletić.

Rade Čuturić je poginuo u septembru 1995. godine.

Stupar je u julu 2008. bio osuđen na 40 godina zatvora jer, kao komandant Drugog odreda Specijalne policije, nije kaznio podređene koji su učestvovali u ubistvima više od 1.000 Srebreničana 13. jula 1995. u Zemljoradničkoj zadruzi Kravica.

Suđenje mu je ponovljeno u martu ove godine.

[Sheytan]

Stefan Karganović: Stanje u srebreničkom kraju i diskriminacija prema Srbima


Mirni protest stanovnika Skelana, opština Srebrenica, pre neki dan protiv sistematskog zapostavljanja njihovog kraja od strane opštine odražava svu meru opravdanog gneva i očaja tamošnjeg srpskog stanovništva. Nevladina organizacija Istorijski Projekat Srebrenica već duže vremena prati situaciju u tom kraju i teško stanje srpskog naroda u njemu. Ovo su naša saznanja i zaključci. U nešto prilagođenom obliku, naša NVO je ovaj elaborat sa prilozima dostavila poslaničkim grupama u Evropskom parlamentu u Briselu i odborima koji se bave problematikom Zapadnog Balkana.

A. Opšta razmatranja

1. Srebrenica je područje od posebnog interesa za Republiku Srpsku. Ona, pre svega, u svetlu ratne propagande i konstrukcija koje su na njenom temelju nastale ima važan simbolički značaj koji često služi kao povod za osporavanje legitimiteta Republike. Zatim, a to je činjenica kojoj se ne posvećuje dovoljna pažnja i koja se lako gubi iz vida, mada su na tom području obe zajednice stradale, koristeći povoljnu okolnost da je predmet intenzivne pažnje domaćih i međunarodnih faktora, bošnjačka zajednica se uglavnom uspešno oporavila, dok sa srpskom to uopšte nije bilo slučaj. Zapostavljena u posleratnom periodu kao žrtva masovnog ljudskog i materijalnog stradanja, srpska zajednica nikada opet nije stala na svoje noge, ni u političkom, ni u materijalnom, ni u društvenom pogledu. Dok bošnjačka strana pokazuje ne samo znake fizičke revitalizacije već i upornog nastojanja da potvrdi i proširi svoje prisustvo, srpska strana – tavori.

2. Za ovu situaciju sigurno je da su odgovorni određeni politički faktori, čija uloga nije predmet našeg razmatranja. Mi želimo da prikažemo činjenicu i praktične posledice neravnopravnog položaja dveju zajednica vis-à-vis posleratne obnove i mogućnosti za održiv opstanak.

3. Osnovna teza, od koje se polazi, je sledeće: Srebrenica se nalazi na teritoriji Republike Srpske. U njoj se moraju primenjivati i poštovati zakoni i propisi Republike Srpske. Srpsko stanovništvo u Srebrenici mora imati ravnopravan pristup svim pogodnostima koje stoje na raspolaganju svim građanima. To kao minimum znači: (1) ravnopravno učešće u političkom sistemu u opštini; (2) delotvorno prisustvo u svim planovima koji se razrađuju sa ciljem poboljšanja privrednog i društvenog statusa opšte zajednice i njenih sastavnih delova; i (3) ravnopravan dostup sredstvima za obnovu i razvoj, što je neophodan preduslov za održivi opstanak, deceniju i po posle završetka rata.

B. Relativni materijalni položaj

1. Materijalni položaj podrazumeva sve osnovne faktore koji utiču na sposobnost jedne zajednice da opstane i da se razvija: ljudske, društvene, ekonomske, političke i kulturne, da pomenemo samo one glavne. Kada se na ovakav način upoređuje položaj dveju zajednica koje žive jedna pored druge, važno je obratiti pažnju ne samo na trenutno činjeničko stanje, već i na dinamiku kretanja bitnih pokazatelja.

2. Stanje je veoma nepovoljno po srpsku zajednicu u srebreničkom regionu posmatrano iz oba ugla.

3. Obratićemo posebnu pažnju na dva aspekta: ekonomski razvoj sa stanovišta održivosti zajednice na srebreničkom prostoru i rekonstrukcija materijalnih resursa neophodnih za održivi opstanak, koji su bili oštećeni ili razoreni tokom ratnog sukoba.

4. Ekonomski aspekt: Prema raspoloživim podacima, trenutno u opštini Srebrenica postoji razvojni plan koji predviđa dve industrijske zone, jednu u Potočarima, drugu u Skelanima. Međutim, dinamika razvoja te dve projektovane zone vrlo je neravnomerna. Dok se ona u Potočarima razvija ubrzano sa namerom da ona postane centar razvoja opštine, zona oko Skelana se zapostavlja iako u njoj živi dva puta više stanovnika, i to pretežno Srbi. Dokaz da su pretežno bošnjački Potočari privilegisani u razvoju su nesrazmerna infrastrukturna ulaganja (n. p. asfaltirani putevi koji vode u okolna bošnjačka sela) i ulaganja u industrijske objekte koji pružaju mogućnosti zaposlenja (fabrika Cimos, hladnjača, vinarija, pocinkaona, itd.) U Potočarima, n. p. u pocinkaoni „11 mart“ otvoreno je 300 novih radnih mesta, izgrađeno je 30 novih stanova, planiraju se škola, sportska hala, itd. Sa druge strane, u Skelanima nije otvoreno ni jedno novo radno mesto u privredi, nema ni zadruge ni hladnjače, niti otkupne stanice za mleko i jagodičasto voće. Okolnosti koje otežavaju svakodnevni život, a stanovnike lišavaju dugoročne perspektive, mogle bi se nabrajati: vodovod nije osposobljen , filteri stari pa se često pije zagađena voda, ukida se komercijalni granični prelaz prema Bjinoj Bašti što znatno otežava izvoz lokalnih poljoprivrednih proizvoda, nema apoteke niti hitne pomoći, nema banke, stanbene zgrade se ne obnavljaju, opština u nedovoljnoj meri pomaže rad lokalnog obdaništa gde ima 28 predškolske dece (dok ih u celoj Srebrenici ima 40), nema kulturno-prosvetnih ustanova kao čitaonica, nema podrške od opštine za razvoj značajnih lokalnih potencijala kao što su poljoprivreda i turizam. Ovi nedostaci pogađaju žitelje skelanskog kraja obe nacionalnosti, to se podrazumeva, ali pošto je stanovništvo pretežno srpsko, kao što je oko Potočara pretežno bošnjačko, ovakva razvojna politika nosi jasne poruke i ima nedvosmislene implikacije po održivost ove dve zajednice u srebreničkom regionu.

5. Obnova: Ako sada prenesemo težište razmatranja na nešto što je, u stvari, primarno u odnosu na gornju tačku, a to je obnova i revitalizacija osnovnih elemenata životne sredine, što u slučaju srpskog stanovništva srebreničkog kraja znači rekonstrukcija razorenih srpskih sela i osposobljavanje za dalji život stanbenih objekata u njima, stanje je vrlo obeshrabrujuće. Obim fizičkog razaranja i masovnost proterivanja srpskog stanovništva tokom ratnog sukoba opisuje se najupečatljivije u izveštaju Holandskog instituta za ratna istraživanja (NIOD), Prvi deo: Jugoslovenski problem i uloga Zapada, 1991 – 1994; poglavlje 10: Srebrenica pod opsadom: „Muslimanski borci iz Srebrenice su napali ukupno 79 srpskih mesta u područjima Srebrenice i Bratunca...Na kraju je od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u području Srebrenice ostalo samo njih 860, i to uglavnom u četiri sela: Skelani, Crvica, Petrica i Liješće.“ Takvo je bilo stanje krajem ratnog sukoba, pre petnaest godina.

6. Monografija dr Ljubiše Simića, „Stradanje srpske Srebrenice, 1992 – 1995: fotografski putopis kroz zemlju jada i čemera“ (Izdanje Istorijskog projekta Srebrenica, Beograd 2010.) predstavlja vizuelni i neoborivi dokaz da se stanje u razorenim srpskim selima Srebrenice od tada ne samo da nije poboljšalo, već da se znatno pogoršalo. Na oko 200 fotografija prikazan je sadašnji (2009. godina) izgled naselja gde je do izbijanja ratnog sukoba živelo srpsko stanovništvo (njih oko 9.000) koje se pominje u izveštaju Holandskog instituta za ratna istraživanja. Opšti zaključak je jasan: srpska naselja su u procesu posleratne obnove bila zaobiđena, i kao posledica proterano srpsko stanovništvo nema kuda da se vrati da ponovo započne održivi život. Ogromne površine srebreničkog regiona su ili brisani prostor zato što su naselja koja su se nekada tu nalazila sravnjena sa zemljom, ili su prekrivene ruševinama koje nisu pogodne za ljudsko obitavanje. Zapadne donatorske organizacije, koje se bave obnovom i revitalizacijom, mesta gde su živeli Srbi skoro u potpunosti su zaobišle. Po mišljenju dr Simića, koje zvuči potpuno razumno, razlog za ovakvu situaciju je u celosti politički: „Činjenica da su srpska sela i dalje neobnovljena ne govori da organizacije sa Zapada vole Bošnjake a mrze Srbe. Radi se o poklapanju političkih interesa. Kada bi evropski fondovi za razvoj i revitalizaciju srebreničkog regiona počeli obnavljati srpska sela, došli bi u situaciju da moraju da priznaju da su ona bila uništena. To bi navelo na zaključak da su ih uništili Bošnjaci, a iz toga bi se zaključilo da su Bošnjaci činili najgnusnije zločine u tom regionu. Od toga bi se srušila teza o krivici samo jednog naroda, u ovom slučaju – Srba.“ (Stradanje srpske Srebrenice, s. 25)

C. Diskriminatorski karakter procesa obnove

1. Kao što razvojna politika srebreničke opštine pokazuje jasne diskriminatorske tendencije, tako što privilegiše područje opštine koje je uglavnom naseljeno jednom zajednicom, dok sistematski zapostavlja područje koje je pretežno naseljeno drugom, čime se obeshrabruje ne samo povratak već i ostanak, proces obnove za poslednjih petnaest godina obeležava ista zamisao. Prilog 1: Kuda idu srpska sela?, uz kratak prigodni komentar pruža upečatljiv vizuelni utisak sadašnjeg stanja, petnaest godina posle rata. To stanje je neposredna posledica doslednog vođenja navedene jednostrane politike obnove i revitalizacije.

2. Tokom istraživanja na području Srebrenice i kontakata sa privatnim licima i predstavnicima vlasti, Istorijski Projekat Srebrenica dobio je iz više izvora u suštini istu informaciju, koja naizgled zvuči potpuno neverovatno. Naime, međunarodne organizacije za obnovu i revitalizaciju, koje su relativno brzo nakon obustave ratnih dejstava 1995. godine ostvarile svoje prisustvo u srebreničkom regionu, kada su zaobilazile srpska naselja i uskraćivala im materijalnu pomoć da ponovo stanu na noge, to nisu činile slučajno ili iz neznanja. Mnoge od njih, mada su operisale na teritoriji Republike Srpske, izričito su uslovljavale svoju pomoć time što će ona ići isključivo ili najvećim delom pripadnicima bošnjačke zajednice a pripadnike srpske zajednice – isključiti. Može se nagađati da je ovakav stav odraz njihove percepcije da je u Srebrenici jedna strana – kolektivno žrtva, a ona druga – agresor. Ali bez obzira na motivaciju, ako samo gledamo na posledice takve politike, nečovečno je i nedopustivo da je neko nesmetano već deceniju i po na teritoriji Republike Srpske vodi.

3. Poređenja radi, vredi istaknuti da bi slično ponašanje u nekoj zapadnoj zemlji ne samo bilo ocenjeno kao društveno neprihvatljivo, već da bi bilo zabranjeno zato što je protivno pozitivnim zakonskim propisima koji garantuju jednakost svim stanovnicima. Na primer, posle katastrofalnog udara uragana koji je uništio grad Nju Orleans u SAD, da su se pojavile neke humanitarne agencije iz Afrike sa izričitim zahtevom da se njihova pomoć može deliti samo postradalim građanima crnačke rase, to bi ne samo izazvalo buru društvenog negodovanja već bi bilo i zakonom zabranjeno. To isto bi važilo i za neku organizaciju belih rasista koja bi insistirala da se njihova sredstva dele samo postradalim belcima. U američkom ustavu postoji klauzula „equal protection under the law“, što se odnosi na pravo na jednak tretman. Ta klauzula se široko tumači, i njeno praktično dejstvo je pojačano zakonskim regulativama kojima se propisuje njena primena u nizu specifičnih situacija. Ovakva primena koncepta jednakosti građana nije karakteristična samo za ustavno zakonodavstvo u SAD, već je ugrađena i u regulative Evropske Unije, kojoj teže svi relevantni faktori u BiH. Sa izuzetkom organizacija iz islamskih zemalja, sve humanitarne agencije koje su se bavile obnovom na srebreničkom području potiču iz SAD ili EU.

4. U slučaju raspodele humanitarne pomoći postradalima od ratnog sukoba na području Srebrenice, mi smo otkrili veliki broj agencija koje su primenjivale diskriminatorski pristup na etničkoj osnovi. Pomenućemo ovde neke od njih:

(a) Engleska fondacija Lady Nott izgradila je 45 kuća samo za Bošnjake u mesnim zajednicama Toplica, Ratkovići i Skenderovići. Izgradnja kompleksa za Bošnjake u zaselku Jezero, Prilog 1, predstavlja primer njihovog načina rada. Za Bošnjake su sagrađene potpuno nove kuće sa nameštajem i svom potrebnom opremom, po principu „ključ u ruke.“ Srpske kuće u neposrednoj blizini, koje su Bošnjaci tokom rata razorili i učinili neupotrebljivim za život, strana humanitarna agencija potpuno je zaobišla.

(b) OIK, organizacija Islamske konferencije, sagradila je 50 kuća na teritoriji opštine, ali samo za Bošnjake, i delila je materijalnu pomoć po istom principu.

(c) Pakistanska vlada je donirala oko 700 motokultivatora, ali samo za Bošnjake, na teritoriji opština Srebrenica, Bratunac i Milići, od čega najveći broj u Srebrenici.

(d) Austrijska organizacija Hilfswerk sagradila je oko 200 stanbenih objekata, od čega je ogromna većina pripala Bošnjacima.

(e) Austrijska organizacija BHB donirala je oko 100 montažnih kuća samo Bošnjacima.

(f) Vlada tuzlanskog kantona uložila je oko 3 miliona KM u izgradnju kuća i ekonomsku podršku za Srebrenički kraj, što je bilo usmereno isključivo Bošnjacima.

(g) Vlada Federacije BiH uložila je oko 10 miliona KM u obnovu infrastrukture, kuća i ekonomsku podršku – samo za Bošnjake.

(h) Kancelarija UNDP u Srebrenici već šest godina implementira svoj projekat za opštine Srebrenicu, Bratunac i Milići, od čega 50 odsto ide na opštinu Srebrenica. Do sada su potrošili blizu 10 miliona dolara u srebreičkoj opštini, od čega su Bošnjaci dobili 80 odsto sredstava.

(i) Organizacija CRS prisutna je na području opštine Srebrenica već šest godina. Potrošeno je oko 10 miliona KM, od čega su Bošnjaci dobili preko 90 odsto. Ova agencija je donirala kuće za korisnike alternativnog smeštaja, obnavljala je infrastrukturu, davala je ekonomsku podršku i pomagala je dodeljivanjem poljoprivrednih mašina. CRS je na planu stanbene obnove Bošnjacima sagradio 250 kuća, a Srbima 25.

(j) Vlada Holandije svake godine ulaže oko 10 miliona KM u Srebrenicu i do sada je uložila više stotina miliona. Preko 80 odsto tih sredstava koristili su Bošnjaci.

(k) Danska organizacija DRC već četiri godine gradi kuće u oko 90 odsto slučajeva Bošnjacima. Ukupno je obnovila Bošnjacima 120 kuća, a Srbima 12.

(m) Karitas (katolička humanitarna organizacija, vidi Prilog 3) bavi se uglavnom obnavljanjem kuća i manjim projektima elektrifikacije. Na terenu je već pet godina. Od oko 200 kuća koje je Katritas obnovio, 80 odsto je pripadalo Bošnjacima.

(n) UNHCR obnavlja kuće i rešava pitanje alkternativnog smeštaja. U 80 odsto slučajeva, korisnici su Bošnjaci.

(o) CEER već pet godina obnavlja stanbene objekte i pruža ekonomsku podršku. U 70 odsto slučajeva, korisnici su Bošnjaci.

(p) Spisak potencijalnih korisnika organizacije MLJPI, na osnovu zvaničnog dokumenta srebreničke opštine elokventno govori o etničkom segmentu stanovništva kome je njihova pomoć namenjena.

5. Kada se uzme u obzir zbirna statistika obnove porušenih stanbenih objekata u srebreničkom kraju, 1.755 za Bošnjake i oko 565 za Srbe[2], etnička neuravnoteženost tog procesa na štetu srpske zajednice postaje očigledna. Naš Projekat raspolaže spiskom sa oko 5.000 stanovnika srpske nacionalnosti sa područja Srebrenice koji su bili proterani iz svojih sela i naselja, i sada žive na drugim mestima, a ne mogu da se vrate i da nastave ratom prekinuti život na svojim još uvek razorenim ognjištima. Razlog je što za to ne postoje stanbeni, infrastrukturni i ekonomski uslovi. Ti uslovi se nikada neće ni pojaviti, sve dok ne bude došlo do odlučne intervencije Vlade Republike Srpske sa ciljem da se dosadašnja politika, koja je diskriminatorska prema srpskoj zajednici, promeni i usaglasi sa međunarodnim standardima.

D. Predlozi osnovnih mera koje bi trebalo preduzeti

1. Kao što je napred bilo rečeno, aksioma svake politike Republike Srpske u odnosu na ovo područje mora da bude da je to moralno i politički neotuđivi deo Republike gde se svi njeni propisi i norme imaju dosledno primenjivati. Ravnopravan tretman svih građana je tu na prvom mestu.

2. Materijalna podrška koja se pruža postradalim pripadnicima bošnjačke zajednice ne predstavlja apsolutno nikakav problem. Problem je diskriminatorski mehanizam raspodele te podrške. Da bi bila u skladu sa međunarodnim standardima, i osnovnim postulatima humanosti, ta pomoć se mora deliti po etnički neutralnom principu. To je osnovna i polazna tačka na kojoj Republika Srpska mora da insistira i načelo kojim će se rukovoditi u kreiranju nove politike prema srebreničkom regionu.

3. U protivnom, ako se dopusti dalje sprovođenje diskriminatorske politike, perspektiva srpske zajednice u srebreničkom kraju biće vrlo mutna. Obnova porušenog je osnovni preduslov za povratak. Ravnopravna dostupnost ekonomskih mogućnosti osnovni je preduslov za održivi život i dalji tazvoj zajednice. Ako ta dva faktora za vrlo kratko vreme ne budu bila obezbeđena, srpska zajednica će nastaviti da se iseljava (kratkovido koristeći geografsku blizinu Srbije) a preostali njen deo postepeno će odumreti.

4. Prirodno je da će ih na tim prostorima zameniti ona zajednica koja agresivno polaže isključivo ili bar vrhovno pravo na celokupnu Bosnu i Hercegovinu, a koja od prestanka rata uživa stalnu materijalnu, političku i moralnu podršku, što može samo ohrabrujuće da deluje na zalaganje za ostvarenje njenih ambicija. Dok jedna strana uživa podršku i ohrabrenje, ona će biti u usponu; strana koja je zapostavljena i demoralisana može samo da se povlači, i to povlačenje će prestati samo kada ona bude nestala sa tih prostora.

5. To je, dakle, opasnost koja se nadvija nad srpskom zajednicom u srebreničkom regionu. Više od toga, nadvija se opasnost koja preti samoj Republici Srpskoj: primenom mirnih sredstava ona u podrinjskom regionu može biti presečena na način koji je mnogo ozbiljniji i bremenit nepovoljnim posledicama nego u slučaju Brčko distrikta. Potrebne su hitne mere za temeljno i dugoročno rešavanje ovog ozbiljnog problema.

[Stripi]

Originally posted by Sheytan
D. Predlozi osnovnih mera koje bi trebalo preduzeti

1. Kao što je napred bilo rečeno, aksioma svake politike Republike Srpske u odnosu na ovo područje mora da bude da je to moralno i politički neotuđivi deo Republike gde se svi njeni propisi i norme imaju dosledno primenjivati. Ravnopravan tretman svih građana je tu na prvom mestu.

Nije da je baš ostatak teksta logičan, obzirom da po Srebrenici tu i tamo marširaju četnici (takvima se sami zovu), n ovaj dio je zanimljiv
Pazi, neotuđivi dio Republike. Pisci ovog, da ga nazovemo ispravnim imenom, pamfleta, su zaboravili jedan vrlo bitan detalj :
Republika Srspka je, naime, neotuđivi dio Bosne i Hercegovine, a sama Bosna i Hercegovina ne može sama sebi otuđiti zemlju, grad ili općinu.

[_miki_]

@Sejtan,imam neka
A.Opsta pitanja.
1.Sta je to "Republika Srpska"?
2.Koliko je meni,pri samo pogledu na kartu jasno,Srebrenica se nalazi u Bosni i Hercegovini.

Autor ovog teksta je dosta nedolsedan.Proizvoljno koristi cas naziv Bosna i Hercegovina,cas "Republika Srpska",vec po potrebi.
Mada ceo ovaj teskt i nema veze sa ovom temom.
Kakve veze ima sedamsto motokultivatora dobijenih na poklon od pakistanske vlade sa genocidom u Srebrenici?Nisu ih ubijali motokultivatorima vec puskama i mecima(verovatno zbog zurbe inace da su mogli na tenane koristili bi zardjale kasike).

[Stripi]

Agree

[Stripi]

Glavno je da smo se mi složili oko toa da se slažemo

[2kune]

smijem li se i ja složiti? baš sam pio s jednom lelom iz niskozemske pa bih se vrlo rado složio tu negdje pored prolaza... da ne smetam...

[Sheytan]

"Gardijan": U BiH nije bilo agresije

U prevelikoj žurbi da se pojednostave uloge ko je bio agresor, a ko žrtva u BiH, zanemaruju se ili potiskuju ključni detalji - da to nije bila agresija već građanski rat u kojem su zločine počinili predstavnici svih strana, piše danas britanski "Gardijan". U tekstu pod naslovom "Ne pojednostavljujte rat u Bosni" navodi se da je sasvim ispravno da Radovan Karadžić treba da plati za zločine za koje ga sud proglasi krivim, ali ne treba zaboraviti da on i Slobodan Milošević nisu stvorili tu situaciju, već su je iskoristili i "pustili da ih voda nosi". Geneza, korijen konflikta bio je u raspadu Jugoslavije i usponu agresivnog nacionalizma u vakuumu koji je nastao raspadom Titove ideologije bratstva i jedinstva i ne smije se svoditi samo na dobre i loše momke.

Još jedan važan faktor, koji se često izostavlja u zajedničkom, opšteprihvaćenom stavu o tome šta se dogodilo u BiH je nesigurna, `sve - je - moguće` atmosfera kada se Jugoslavija raspala.

U to vrijeme bilo je opšteprihvaćeno da Bosnom treba da upravljaju i dominiraju bosanski muslimani, a u BiH je oduvijek postojalo veoma jako prisustvo i uticaj pravoslavnih Srba.

Kada je taj region bio federalna jedinica unutar Jugoslavije ta raznolikost nije vodila toliko podjelama i pucanju, niti je postojao imperativ da se definiše koja je etnička grupacija dominantna.

Ako se izostave te nijanse iz rezimiranja konflikta u BiH onda će istinske lekcije biti izgubljene za opštu javnost, a to se već podudara sa neproporcionalno velikom pažnjom koja se posvećuje nekolicini srpskih lidera kao da je njihovo hapšenje i suđenje nekako riješilo problem, a u stvari nije.

Opominjujuća priča koju BiH mora da nam ispriča nije o zlim pojedincima već o opasnostima agresivnog nacionalizma i frakcionaštva, a to je danas relevantnija lekcija nego ikad u svijetu koji se sve više smanjuje.

Karadžić je možda i imao komandu na snagama bosanskih Srba, ali on je uvijek i prije svega bio političar, što otežava da bude utvrđeno šta je on lično naredio, a šta neki nižerangirani zvaničnik.

Način na koji će ratove u bivšoj Jugoslaviji ocijeniti budući istoričari još je predmet debata, ali zapadni mediji već imaju svoju verziju. Pojednostavljena naracija prikazuje Srbe kao agresore, bosanske muslimane kao žrtve, NATO kao spasioce i heroje a Hrvate kao zbunjene posmatrače. Možda je uvijek sudbina gubitnika u nekom konfliktu da bude "loš momak" u filmu koji slijedi, a to je čini se slučaj sa bosanskim Srbima.

Mediji Karadžića nazivaju "Zvijer iz Bosne" i "brijačem", a sa druge strane imamo "srbofilsku" odluku britanske vlade da uhapsi ratnog predsjednika predsjedništva BiH Ejupa Ganića, čovjeka optuženog za ratne zločine.

Prostiče da je biti Bosanac jednako biti nevin, a to je potpuno u skladu sa idejom da su Bosanci isključivo bili žrtve "zlih" Srba.

U stvarnosti, političko rukovodstvo BiH načinilo je neke tvrdoglave poteze koji su dramatično eskalirali početnu situaciju.

U martu 1992. godine lideri bosanskih muslimana su ishitreno organizovali referendum o nezavisnosti od Jugoslavije prije same debate o mogućoj secesiji i čuli su se jasno razlozi i za i protiv.

To je rezultiralo poraznom odlukom Srba da bojkotuju referendum ostavljajući ih bez prava glasa kada je izborno tijelo većinom podržalo secesiju.

Kasnije tog mjeseca potpisan je sporazum u Lisabonu koji je postavio okvir za multietničku koalicionu vladu.

Potpisnici su bili Radovan Karadžić za Srbe/predstavljajući 31 odsto populacije/, Mate Boban za Hrvate /14 odsto/ i Ailja Izetbegović za Bošnjake /43 odsto/.

Međutim, dvije nedjelje kasnije Izetbegović odlučuje da povuče svoj potpis i kaoliciona vlada je napuštena, što je rezultiralo da 45 odsto populacije nema pravo glasa u odnosu na vladu bez jasnog objašnjenja zašto.

[Vel boy]

samo na nekoliko diletantski izrechenih stvari

Originally posted by Guardian


U to vrijeme bilo je opšteprihvaćeno da Bosnom treba da upravljaju i dominiraju bosanski muslimani, a u BiH je oduvijek postojalo veoma jako prisustvo i uticaj pravoslavnih Srba.

opshteprihvaceno da BiH-om upravljaju i dominiraju muslimani? od koga? kada? gde? kako? od strane islamistichkih i velikoboshnjachkih ekstremista- da, ali tada takvi josh nisu bili uhvatili kormila moci.
bio sam tamo i tada je sluzbeno bilo rechi o gradjanskoj, trojno multinacionalnoj, trojno multikulturalnoj, modernoj........ (da, validno pitanje je koliko su ove parole bile iskrene od onih koji su ih davali) BiH, ne o upravljanju i dominiranju BiH-om od strane muslimana.

Originally posted by Guardian

Kada je taj region bio federalna jedinica unutar Jugoslavije ta raznolikost nije vodila toliko podjelama i pucanju, niti je postojao imperativ da se definiše koja je etnička grupacija dominantna.

da. ali i raspadom Jugoslavije te napadima na BiH, samo kasnija nacifashizacija i islamizam unutar Boshnjaka su pokushavali da postavi onakve imperative.
isprva, ipak, ne.

Originally posted by Guardian

..... u svijetu koji se sve više smanjuje.

svijet koji se sve vishe smanjuje? shta je pisac ovog imao/la nakanu da kaze, pojma nemam.

Originally posted by Guardian

.......ali zapadni mediji već imaju svoju verziju. Pojednostavljena naracija prikazuje Srbe kao agresore, bosanske muslimane kao žrtve, NATO kao spasioce i heroje a Hrvate kao zbunjene posmatrače. Možda je uvijek sudbina gubitnika u nekom konfliktu da bude "loš momak" u filmu koji slijedi, a to je čini se slučaj sa bosanskim Srbima.

pa, zavisi koji i kakvi bosanskohercegovachki Srbi su agresori, loshi momci itd..... jako zavisi!
nasuprot takvima bilo je bosanskohercegovachkih Srba koji su bili zrtve tih onakvih bosanskohercegovachkih Srba te drugih dviju strana tj. zrtve svih triju strana.
ono shto se zapadnim medijima moze i treba zamjeriti, kao i Guardian-ovom ovom chlanku, je shto nisu chesto uvazavali ove chinjenice i shto su chesto narushavali i osnovne postavke politichke korektnosti kada su uzimali vlastitu imenicu chitavog srpskog naroda u imenovanju agresora i loshih momaka.

dalje, sem Vatikana ne vidim ko je to prikazivao Hrvate (kad vec baratamo vlastitim imenicama celih naroda, a shto je ruzno) kao zbunjene posmatrache

Originally posted by Guardian

U martu 1992. godine lideri bosanskih muslimana su ishitreno organizovali referendum o nezavisnosti od Jugoslavije ......

samo polovichno tachno, jer nisu samo bosanski muslimani organizovali taj referendum vec josh vishe lideri bosanskohercegovachkih Hrvata, a bilo je i bosanskohercegovachkih Srba tada koji su glasali za nezavisnu BiH josh tada (ja ne, ja sam imao 16 godina tada tj. bio sam josh uvek maloletan a nisam se ni hteo da bakcem bilo kakvim politichkim stvarima, a da sam bio punoletan, opet, niti bih glasao za niti protiv, opet bih ignorisao sve to).

dakle, ovaj Guardian-ov tekst sadrzi podosta diletantizma najblaze recheno, kao i svi jednoj od tri BiH strane bias-ovani takvi tekstovi.

[Sheytan]

Tuže Holanđane zbog Srebrenice

Amsterdam - Bosanski muslimani, koji su preživeli masakr u Srebrenici, dostavili su zahtev holandskim tužiocima da optuže za ratne zločine pripadnike holandskog bataljona.

Holandski bataljon je bio zadužen za zaštitu Srebrenice, koja je bila zaštićena enklava UN do 11. jula 1995. godine, kada je pala u ruke snaga bosanskih Srba.

Ujedinjene nacije su priznale da nisu uspele da zaštite srebreničke muslimane, ali nijedan od njihovih zvaničnika nije pozvan na odgovornost.

Srebreničke žrtve traže podizanje optužnica protiv komandanta holandskog bataljona u tzv. "bezbednoj zoni" UN Tomasa Karemansa, njegovog zamenika Roba Frankena i oficira Berenda Ostervena, objavili su holandski mediji.

Kako je navedeno, zahtev su podneli Hasan Nuhanović, koji je u masakru izgubio roditelje i mlađeg brata, i Mehida, Damir i Alma Mustafić, udovica i deca Rize Mustafića, koji je takođe ubijen u Srebrenici.

Nuhanović je u vreme masakra imao 27 godina i radio je kao prevodilac holandskog bataljona, a Mustafić kao električar. Njihove porodice su tražile zaštitu od holandskih vojnika, ali im je ona uskraćena.

Njihov advokat Lizbet Zegveld izjavila je danas da je tužiocima predala novi dokaz o umešanosti holandskih vojnika, koji do sada nisu smatrani osumnjičenima za taj zločin, javio je AP.

Ona je rekla da tužioci imaju rok od šest sedmica da odgovore.

Jedan holandski sud je u septembru 2008. godine odbacio žalbu iste grupe ljudi, koji su tražili da holandska država preuzme odgovornost za propuste svojih vojnika, a jedan žalbeni sud je u martu ove godine presudio da zaposleni u UN imaju imunitet od krivičnog gonjenja u Holandiji.

[2kune]

I ja se slažem da su za srebrenicu krivi holanđani a ne srbi, što se fino vidi i iz rezolucije iste tematike...

[Wilhelmina]

Ja se pitam da li se Sheytan ikada umori od relativizacije zlocina bosanskih Srba za vreme pretposlednjeg rata?

[mythe]

Holandjani nisu nista krivi za Srebenicu, u datim okolnostima ucinili su najvise sto su mogli. To je cak i Rasho Karadzic rekao. A i sta je moglo njih par stotina, sa lakim naoruzanjem, uraditi nasuprot nekoliko hiljada dobro naoruzanih vojnika vojske RSp?

[Stripi]

Originally posted by Wilhelmina

Ja se pitam da li se Sheytan ikada umori od relativizacije zlocina bosanskih Srba za vreme pretposlednjeg rata?

Ne.

[stau]

Ког злочина?

[Tungi]

A jesu se pogresno izrazili.Genocida,ne zlocina.

[Madonna]

Originally posted by Stripi

Originally posted by Wilhelmina

Ja se pitam da li se Sheytan ikada umori od relativizacije zlocina bosanskih Srba za vreme pretposlednjeg rata?

Ne.

pa mora neko da vam udara kontru :jingjang:

[blabla54380]

Originally posted by mythe

Pa kazem ja da prava istina o srebrenickom mitu tek bude izasla na videlo jer bilo je tamo svega i svacega, od osoba poginulih u borbama pa potom sahranjeni kao 'civilne zrtve", preko prebacivanja leseva sa svih strana Bosne u tzv. masovne grobnice, dalje osoba za koje se ne zna ni kako ni gde su poginuli, zacinjeno stravicnom medijskom kampanjom koja treba jedan zaista tezak incident podici na razinu genocida. Nadajmo se da se u skorije vreme bude razotkrilo ko i kako je sve ovo organizovalo, kao i detalje o namernom zrtvovanju svojih sunarodnika radi dobijanja poena u medjunarodnoj javnosti.

Originally posted by Wilhelmina

Ja se pitam da li se Sheytan ikada umori od relativizacije zlocina bosanskih Srba za vreme pretposlednjeg rata?

ja se nadam da neće. zbog tih umorenih, što silom što milom, imamo monolitni pogled na jedan od najprljavijih ratova; na štetu istine.

[valovnica]

Ni zločin ni genocid već odbrana!