- 07 Jun 2010, 01:44
#1888094
Znam da će me neko napasti zbog ove teme i reći da imam predrasude prema TIPIČNIM gejevima i biseksualcima (ne i svim), koji žive izvan 5-6 najvećih gradova (Beogrd, Novi Sad, Niš, Kraguejvac, Subotica pa i Pančevo, koje je jako blizu Beograda)...
Pitaće se zašto potenciram razlike itd. zato unapred želim da ogradim. Poenta teme je SUKOB kao nešto što treba PREVAZIĐI.
Kako?
Biću iskren i reći ono što me dugo muči a to je da ja i gej provincijalci ne idemo zajedno. Često dolazimo u sukobe. Razlog je uvek isti. Njihov STRAH i paranoja, koja mene izbaci iz takta.
Temu sam otvorio zbog jedne vrlo neprijatne situacije, koji sam doživeo juče.
Skoro sam kliknuo biseksualca, koji je pre 10-tak godina studirao sa mnom. Družili smo se oko godinu dana i ono čega se sećam je da je bio veeeelika tračara. Svaka treća jjavna ličnost po njemu bio je provereni peder. Posle studiranja vratio se u svoj gradić.
Posle 10 godina nalazim ga na fejsu, ali on je sada druga osoba. Na slici su on, žena i dete. Addujem ga i prihvata me. Međutim razmenjujemo samo dva pisma slatkorečivih pozdrava. Čak me i pita između redova neke gej stvari.
Nakon svega desetak dana on me je iz nepoznatih razloga izbrisao s liste prijatelja. Nisam mu ništa loše rekao, nijednu sliku javno komentarisao...
Ovo me je veoma povredilo.
Slične priče mi se dešavajuveć nekoliko puta. Neke i nisu tako neprijatelne ali nose istu poentu. ,,Drugar'' iz provincije želi da za njega niko ne zna. Ne želi mnogo prijatelja na fejsu.
Sa istim si se jako lepo družio na nekom moru pre 5-6 godina.
Neke situacije nisu toliko neprijatne koliko mučne. Drug iz provincije te psole telefonskog razgovora 5 puta podseća da nikome nikad ne kažeš za njega i njegovo ime. Ej, zlato, čak iako sretneš geja iz mog grada, nikog za mene ne pitaj!
Ni sa jednim Beograđaninom nisam imao ovakav tip sukoba.
Gotovo da ne znam u čemu je problem?
Da li treba poštovati gej paranoju, pa makar bila takva da neko izda starog druga i izbaci ga s liste prijatelja iz bezbednosnih razloga, da li dići ruke od takvih ljudi, da li raditi na njima da se promene?
Ima li neko slična isksutva?
Pitaće se zašto potenciram razlike itd. zato unapred želim da ogradim. Poenta teme je SUKOB kao nešto što treba PREVAZIĐI.
Kako?
Biću iskren i reći ono što me dugo muči a to je da ja i gej provincijalci ne idemo zajedno. Često dolazimo u sukobe. Razlog je uvek isti. Njihov STRAH i paranoja, koja mene izbaci iz takta.
Temu sam otvorio zbog jedne vrlo neprijatne situacije, koji sam doživeo juče.
Skoro sam kliknuo biseksualca, koji je pre 10-tak godina studirao sa mnom. Družili smo se oko godinu dana i ono čega se sećam je da je bio veeeelika tračara. Svaka treća jjavna ličnost po njemu bio je provereni peder. Posle studiranja vratio se u svoj gradić.
Posle 10 godina nalazim ga na fejsu, ali on je sada druga osoba. Na slici su on, žena i dete. Addujem ga i prihvata me. Međutim razmenjujemo samo dva pisma slatkorečivih pozdrava. Čak me i pita između redova neke gej stvari.
Nakon svega desetak dana on me je iz nepoznatih razloga izbrisao s liste prijatelja. Nisam mu ništa loše rekao, nijednu sliku javno komentarisao...
Ovo me je veoma povredilo.
Slične priče mi se dešavajuveć nekoliko puta. Neke i nisu tako neprijatelne ali nose istu poentu. ,,Drugar'' iz provincije želi da za njega niko ne zna. Ne želi mnogo prijatelja na fejsu.
Sa istim si se jako lepo družio na nekom moru pre 5-6 godina.
Neke situacije nisu toliko neprijatne koliko mučne. Drug iz provincije te psole telefonskog razgovora 5 puta podseća da nikome nikad ne kažeš za njega i njegovo ime. Ej, zlato, čak iako sretneš geja iz mog grada, nikog za mene ne pitaj!
Ni sa jednim Beograđaninom nisam imao ovakav tip sukoba.
Gotovo da ne znam u čemu je problem?
Da li treba poštovati gej paranoju, pa makar bila takva da neko izda starog druga i izbaci ga s liste prijatelja iz bezbednosnih razloga, da li dići ruke od takvih ljudi, da li raditi na njima da se promene?
Ima li neko slična isksutva?