Drugarica je napisala ovo, o nama Bas sam se rastuzio kad sam procitao
Sećam se kako smo se vraćali iz Grobljeparka.. Pili smo vodku i pevali. Smejali se i bili veseli. Sećam se Košutnjaka.. Andrej, Shpannac, Emishka i ja.. One ABSOLUTH vodke koju smo tek tada dokrajčili.. I vina, i piva, i mleka.. I guarane.. Onda smo sedeli i pevali. Smejali se i bili veseli.
Nismo uglavnom išli na časove. Nismo bežali - samo se nismo pojavljivali. Jer, mrzelo nas je. Razredna nas je puštala na 'produženi' veliki odmor. Išli smo u Mek.. Okupili bi se i nazdravljali. Samo sa Emishkom ne. Ipak, ona stavlja kečap u BigMac.
Sećam se da smo jednom bili pijani i gladni, pa smo otišli u Mek sa pola baltika.. Jednom, nisu hteli da nam prodaju pivo i vodku u onom Maxiju blizu Studenjaka, jer, nismo punoletni.
Imali smo običaj da blejimo 'Iza muzeja'. Sećam se da smo posle škole kupili vino.. Milan je popio pola iako je rekao da neće.. I, sećam se, da kada je prvi put probao absinth da mu se svidelo. Neko je ipak rekao da ima ukus sapunice. Kao i da se svake godine napijemo na Emishkinoj slavi od onog slatkog likera.
Sećam se.. Sečam se da smo pili svaki dan - od četvrtka do ponedeljka. A, ponekad i posle škole. Ili, uvek posle škole..
Sećam se propevanih noći, zime, studenjaka, smrzavanja ispred PMF-a.. Nismo imali kinte da odemo nigde druge.. A, i da jesmo, mrzelo bi nas. Sećam se hleba i pavlake, hleba i paštete, hleba i nutele.. Šta bi mi drugo jeli.. Sećam se tih 'narkomana koji bleje po parkovima' kojih treba da se klonim.. Bežanje sa fizičkog.. Maršala.. 'Zidareva ljubav'.. Kućice u Studenjaku.. Koju su sklonili sada.. Bleje u Manježu.. Bowling for Soup.. I beskonačnog vrćenja u krug uz 'Highschool Never Ends'.. Sećam se krugova.. Pevanja.. Vodke.. Još pevanja.. 'AMICA' i čuvenog Andrejevog i Shpanchevog pa-i-nije-toliko smešno cepanja.. Poziranja.. Opet pevanja.. Pića.. Da pijemo i pevamo.. Oko toga su nam se vrteli životi.
^ aaaww... dobar deo svega toga je i deo mojih uspomena i druzenja xD ... sad se sve raspalo i zesce proredilo... i sve mi se vise cini da se druzenje podredjuje daljim ciljevima u zivotu, a ne momentu, bleji, smehu i ljudima sa kojima si... naravno, pravi prijatelji su uvek tu, ali onaj neki klinacki spark se gubi... Mislim da sam posredno upravo shvatio da vise nisam dete Sori, off...
Njen duh je slobodan.
Sa drugom decom, rucicama od blata,
zeli da dohvati Sunce, i zagrli, k`o brata.
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala...
"Ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredela!
Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa!
Tvoje oci su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca, ne ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustis unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament od crne tempere uzdahnu polen i ponovo
se rode
-tad ce imati pogled voden...oprosti mi. Nacrtat ces sebi osmeh
opet.
Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni,
preko zaspalih ulica! Kisna muzika nocas bira da budes ta
sa notama rosnim u kosi...navuci kostim od tila, i vec si plava vila.
Pogledom ozivljavas lutka, sledeceg sekunda tvoj Meda ti kaze
"Cekao sam te!Vodim te gde neznaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo..."Kuda me vodis, Medo?
ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice...
Stani! Vidim zeravice...il` to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi... lete ka nama...
na celu povarke - ono su tata i mama!"
...poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistavo kakva nikad nije bila,
i sad im prosta sto su otisli... ovde je toliko lepse!
Sve je od srca i pesme! Al` odjednom, sve se trese...!
Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina...
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostaju sama ...i tad u ulicu zlog Dzina
prepoznaju lice svog strica... i na komade puca slika...!
1.strofa:
Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci,
peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi i svuda je!
Lepljivi znoj... i bol... i ta stvar!
Mac sto sjece sve cedno u njoj!
... prljavi prsti u njenim ustima...
...drhtaj u butinama...
Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al` hoce li je cuti sada?
Od suza ga nevidi jasno, a tako strasno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te...!"
Al` nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima...
Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista!
O zidovi dobuju samo stricevi uzdasi i kisa...
I noc je gluva... i sve od spolja guta tisina...
Refren:
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet.
Sveti bes... i sta je greh? Posle il` pre,
po svoje vraca se.
2.strofa:
Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji,
lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran".
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc.
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost.
Noc kao ova. Samac kao on.
Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne...
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti.
U taj cas, zakuca neko. Covek se strese.
Magla mu je nekog dovela, k`o gavrana iz pesme.
Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest...
On htede nesto da kaze, al` mu zafalise reci tad.
...sevnu munja, kad i mladiceva pesnica.
Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu.
Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu.
Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine,
i tada bespomocno kriknu... Ti, prokleti kurvin sine...!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce...
Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne!
...covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme...
Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu... i da je kraj...
Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"...
...al` mladic sam progovori, i bese jasno...
Kako ti se svidja da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strag? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis,
i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti... ti, bednice... ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika,
takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina...
Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina...
Na kraju je dokusurila sida. Al` ima i veci bol:
da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa hiv-om, al` cu umreti s osmehom.
Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom.
Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
. kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom.
"Sad si samo senka, jadnice. Nisavan pred strahom.
Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom."
... i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat,
ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat.
Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica.
Moju dušu je dodirnuo govor Vuka Jeremića sinoć na sednici Saveta bezbednosti.
Njegova poetičnost spojena sa fizičkom lepotom (ona dva zuba koja se, k'o u Madonne, rastavljaju, ono čelo visoko 2 milimetra i sl.) moju dušu dodiruje od kada je postao ministar inostranih poslova i ovaj gospodin Hajd u ličnosti Borisa Tadića uvek će dodirivati moju lepršavu dušu.
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Bas sam se rastuzio kad sam procitao
sad se sve raspalo i zesce proredilo... i sve mi se vise cini da se druzenje podredjuje daljim ciljevima u zivotu, a ne momentu, bleji, smehu i ljudima sa kojima si... naravno, pravi prijatelji su uvek tu, ali onaj neki klinacki spark se gubi... Mislim da sam posredno upravo shvatio da vise nisam dete 
ovaj mali 
kakav izraz lica 
