- 09 Maj 2010, 17:45
#1862235
Šta mislite o psihološkom stavu "očekivanog nedopadanja", dakle o prihvatanju, kao nečeg sasvim normalnog i očekivanog, činjenice da se - koliko god da se potrudite i budete zadovoljni/e onim što ste uradili/e - to što ste uradili/e, ili vi sami/e, nekome neće dopadati? I da, u skladu sa time, nije uopšte ni bitno znati iz kojih razloga se ne dopadate - jednostavno ne dopadate se, i to je to...
Inače, tema je inspirisana tekstom Emocionalna inteligencija - kritika 2, i pratećim komentarima (među kojima i mojim ).
Inače, tema je inspirisana tekstom Emocionalna inteligencija - kritika 2, i pratećim komentarima (među kojima i mojim ).