Bootstrap Framework 3.3.6

[AngraMaina]

SATRAPIJA

Kakva nesreća, a stvoren si
za lepa i velika dela;
ta tvoja nepravična sudba svagda
da ti uskraćuje podsticaj i uspeh,
da te ometaju obične navike,
i tričarije i ravnodušnost.
I kako je užasan dan kada popuštaš
(dan kad odustaješ i kad popuštaš)
i kad krećeš peške ka Susi
i kada stižeš kod kralja Artakserksa
koji te milostivo prima na svoj dvor
i daje ti satrapije i slično.
A ti to prihvataš beznadežno,
sve te stvari koje ne želiš.
Za drugim plače tvoja duša, drugo bi htela:
odobravanje naroda i mudraca,
teško i neprocenjivo bravo;
Agoru, Pozorište, Lovorove vence.
Kako da ti da to Artakserks,
kako da sve to nađeš u satrapiji,
a bez toga kakav ćeš život provesti.

[AngraMaina]

JEDNE NOĆI


Soba je bila siromašna i bedna,
skrivena iznad sumnjive taverne.
Kroz prozor se videla ulica,
prljava i uska. Odozdo
dopirahu glasovi radnika
koji su igrali karte i bančili.

I tu, na priprostom, skromnom krevetu
imao sam telo ljubavi, imao sam usne
rumene i opojne od strasti --
rumene od takvog opoja, da se i sada
dok pišem, posle toliko godina!
u svojoj samotnoj kući, opijam ponovo.

[AngraMaina]

DANI 1903.

Nisam ih našao nikad više -- a tako sam ih brzo izgubio...
te poetične oči, to bledo
lice... u večernjoj tami ulice...

Nisam ih našao nikad više -- a zadobio sam ih pukim slučajem,
i tako lako napustio;
a zatim sam za njima u agoniji žudeo.
Te poetične oči, to bledo lice,
te usne nisam našao nikad više.

[AngraMaina]

Evo malo današnje Aleksandrije:

[AngraMaina]

ISPRED KUĆE


Juče, koračajući po zabačenom
delu grada, prošao sam ispred kuće
u koju sam ulazio kad sam bio vrlo mlad.
Tu je moje telo bio obuzeo Eros
svojom veličanstvenom snagom.

-------------------- I juče
dok sam prolazio starom ulicom,
odjednom su se prolepšale od ljubavne čari
radnje, trotoari, ivičnjaci,
i zidovi, i balkoni, i prozori;
ničeg ružnog tu nije ostalo.

I dok sam tako stajao, i gledao u vrata,
i stajao, a već se hvatao mrak pred kućom,
celo moje biće je odavalo
sačuvano čulno uzbuđenje.

[Garbo]

GLASOVI
Konstantin Kavafis

Zamisljani glasovi voljeni
onih sto pomrese ili onih
sto su za nas izgubljeni kao pokojnici.
Katkada nam u snovima zbore.
Katkada ih dok razmislja cuje mozak.
I sa njihovim se ehom za casak vracaju
odjeci iz prve pesme naseg zivota
kao nocu daleko muzika sto se gubi.

[Guion Nerville]

PRE NEGO ŠTO IH PROMENI VREME

Ražalostili su se jako pri rastanku.
Nisu to oni hteli; takve su bile prilike.
Životne potrebe navele su jednoga
da ide daleko- u Njujork ili Kanadu.
Njihova ljubav naravno nije bila ista kao pre;
počela je da se smanjuje njihova naklonost postepeno
počela je da se smanjuje njihova naklonost upadljivo.
Ipak da se rastanu to nikako nisu hteli.
Takve su bile prilike.- Ili se možda kao umetnik
pojavila Sudbina rastavljajući ih sada
pre nego što im se ugasi osećanje, pre nego što ih
Promeni Vreme;
jedan će za drugog biti kao da ostaje za uvek
divan mladić od dvadeset i četiri godine.

[AngraMaina]

Otvara se uskoro Kavafisov muzej u Atini, na Plaki.

Adresa je Polignotou 13, trospratna kuca od oko 500m2 u koju ce biti smesteni Kavafisov arhiv i stalna izlozba fotografija, licnih predmeta, namestaja itd.

[AngraMaina]

Jedna lepa interpretacija Kavafisovih stihova na engleskom:

''



I klasična interpretacija legende grčkog filma, Eli Lambeti:

''

Φωνές (Glasovi)

Nestvarni glasovi, dragi
onih koji su umrli, ili onih koji su
za nas izgubljeni poput mrtvaca.

Ponekad progovore u našim snovima;
ponekad u razmišljanju čuje ih um.

I s njihovim zvukom na trenutak se vrate
zvuci prve poezije naših života --
kao muzika u noći, daleka, što se gasi.

[Guion Nerville]

DVA MLADIĆA 23 DO 24 GODINE


Od pola jedanaest bio je u kafani,
i očekivao ga da se zamalo pojavi.
Prevalili su ponoć – i još ga je čekao.
Prođe pola dva: ispraznila se
kafana skoro potpuno.
Dojadilo mu da novine čita
mahinalno. Od njegova tri jadna šilinga
ostade samo jedan: za toliko vremena što je čekao
potrošio je ostale na kafe i na konjak.
Popušio je sve svoje cigarete.
Iscrpljivalo ga je toliko čekanje. Zato što je
već satima bio tu sam, počele su
da ga obuzimaju mučne misli
o njegovom životu na stranputici.

Ali kada ugleda prijatelja da ulazi – odmah ga
umor, dosada, te misli napuste.

Njegov prijatelj donese neočekivanu vest.
Dobio je u kockarnici šezdeset funti.

Njihova lepa lica, njihova divna mladost,
nežna ljubav koju su međusobno osećali,

od tih šezdeset funti iz kockarnice.

I puni radosti i snage, osećanja i lepote
odoše – ne u kuće svojih časnih porodica
(gde ih, uostalom, više nisu ni hteli);
već su u jednu njima poznatu, i jako posebnu,
kuću na lošem glasu otišli i zatražili
sobu, i skupa pića, pijući iznova.

I čim su iskapili skupa pića,
i čim se već približilo četiri sata,
ljubavi su se predali presrećni.

[Stephen Dedalus]

Jedan od omiljenih. Najbolje pjesme su već postavljene. Način na koji je kontekstualizirao starohelensku kulturu je veličanstven.

[Guion Nerville]

TAKO

Na toj nepristojnoj fotografiji koja se krišom
na ulici (da ne vidi policajac) prodaje,
na toj pornografskoj fotografiji
kako se našao jedan takav lik
iz sna: ovde kako si se ti našao?
Ko zna kakav ponižavajući, vulgaran život vodiš;
kako su strašne prilike
kad si stao da te slikaju;
kako ti je nečasna duša.
Ali uprkos svemu tome, i još više, za mene ostaješ
lik iz sna, oblik
za grčko uživanje načinjen i dat -
tako za mene ostaješ i o tebi govori moja poezija.

[Guion Nerville]

NA STEPENICAMA

Kad sam silazio tim ozloglašenim stepeništem,
ušao si na vrata, i za trenutak
ugledah tvoj nepoznati lik i ti ugleda mene.
Zatim sam se sakrio da me ne vidiš opet, a ti
prođe brzo, krijući lice,
i izgubi se u toj ozloglašenoj kući
u kojoj nećeš naći zadovoljstva, kao što nisam ni ja.
A ipak, ljubav koju si tražio, ja sam imao da ti dam;
ljubav koju sam ja tražio - tvoje su mi oči to rekle
umorne i podozrive - i ti si imao da daš meni.
Tela su nam osećala jedno drugo i tražila se;
to su naša krv i naša koža shvatili.

Ali smo se oboje, zbunjeno, sakrili.

[Ulix]

Angra, kako ti se sviđa ova "adaptacija" Kavafija?

''

[nsc]

zaboravio sam ga, a i ja sam nekada knjigu njegovih pesama poklanjao

[AngraMaina]

Originally posted by Ulix

Angra, kako ti se sviđa ova "adaptacija" Kavafija?

''

Zanimljivo je, pomalo neočekivano moram reći

Ima dosta tih adaptacija u Grčkoj:

''
(Sive)

''
(Vraćaj se)

Itd.

[Guion Nerville]

Kavafi je sebe isticao kao "istorijskog pesnika".

Mene zanima vas dozivljaj ili stav o njegovoj ljubavnoj (senzualnoj) poeziji... i kako tumacite kroz tu poeziju Kavafijev odnos prema ljubavi izmedju mladica, i zasto je takav.

Onomad, kad sam ovde postavio par ljubavnih (ili hedonistickih) pesama, nisam stigao da se osvrnem na to.

Prekucavao sam iz zbirke (prevodioci Ivan Gadjanski, Ksenija Maricki Gadjanski), gde se vec komentarisu te njegove pesme kako umeju biti slabije, parafraziram po secanju (opstih mesta, prozaicnosti, istaknute telesnosti, sa ponavljanjem motiva) -- sto moze biti i njegov ironijski otklon, te da su obicno one vrednije sa osecanjima vise u naznakama i suptilnije.

[AngraMaina]

Hm... Taj komentar uz srpski prevod je generalno dobar jer se zasniva na standardnim grčkim izdanjima J. Savidisa, ali u interpretaciji Kavafisovih pesama, kako to već biva, uglavnom je slabiji komentar, nego same pesme.

U principu zavisi s koje strane želiš da posmatraš Kavafisove erotske pesme. Ako u njima tražiš romantičnu ljubavnu poeziju, onda će ti se dopadati pesme koje zapravo odudaraju od kanona i koje je i on sam smatrao slabijim, tj. izgledaće ti uspelije ono što nije uspelo. O tome je govorio sam Kavafis u nekim svojim pesmama (Od obične gline, U radnji itd).

Ako ceniš Kavafisovu poetiku zbog njenog višeslojnog modernističkog ironijskog otklona (npr. činjenice da su aleksandrijski kontinuiteti u njegovoj poeziji daleko moderniji od Baudelairea i Wildea, s kojima je u intenzivnom dijalogu), onda ćeš shvatiti da te "prozaičnosti" imaju duboko promišljenu funkciju. Ironiju su izmislili Grci, i ona ima ključnu ulogu u procesu saznanja još od Sokratovih vremena; ironizujući platonski eros u svojim ljubavnim pesmama, Kavafis stvara gustu semantičku mrežu na relaciji vreme-pamćenje-istorija-saznanje i platonističko-helenističko-modernističko.

Tako nekako se meni čini.

[Guion Nerville]

Mislim da je pri tumacenju i vrednovanju njegove poezije vazna ta dodatna ironijska dimenzija u istorijskom odrazu; pa neke ljubavne pesme kao da i nisu o ljubavi u celovitom vidu, vise o njenom nedostaku, te ironizuju neuspele dohvate takvog osecanja svedene na culnost i najzad popustljivost odredjenim okolnostima, a imam utisak, narocito spram onih situacija, teskoca likova helenistickog perioda (mozda i kao dijahronijski pregled vrednosti).


NJIHOV POČETAK

Udovoljili svom su zabranjenom užiku.
Dižu se i oblače žurno, bez riječi.
Kuću napuštaju odvojeno i krišom;
i dok odlaze niz ulicu, pomalo nesigurni,
izgleda kao da ćute da oko njih nešto
odaje u kakvom to krevetu ležahu, čas ranije.

Al' kolika dobit za iskustvo umjetnika:
sutra, sljedećeg dana, il' godinama poslije,
skladani biće stihovi snažni, što imahu svoj početak ovdje.


JEDNE NOĆI

Soba bješe prljava i bijedna,
nad sumnjivom tavernom skrivena.
S prozora se uličica uska
i nečista vidjela. A odozdo
dopirahu glasovi radnika
koji su kartali i bančili.

I tu na istrošenom, priprostom krevetu
tijelo ljubavi imah, imah usne
crvene i opojne od strasti,
usne opojne od tolike strasti da i sada,
nakon mnogo ljeta, dok zapisujem ovo,
u samotnoj kući svojoj, opijen sam ponovo.


DALEKO

Zapisat htio bih ovaj spomen...
al' iščez'o već je... gotovo ništa ostalo nije -
dalek, u dobu prve mladosti leži.

Put kao od jasmina da bje...
večeri te augustovske - da l' august bješe - večeri te...
Dopirem tek do očiju onih; bjehu, nazirem, plave
Oh, da, plave, k'o safiri plave.


PRELIJEPI BIJELI CVJETOVI
SAVRŠENO PRISTAJAHU

Uđe u kafe u kojem su nekad sjedili.
Poslije tri mjeseca, ovdje, njegov mu drug reče:
'Potpuno smo propali - dotle
da smo osuđeni na ova jeftina mjesta.
Skupa više ne možemo biti. Činjenice ne treba skrivati.
Priznajem, neko me drugi želi.'
'Neko drugi' obećava
dva odijela i svilene maramice.
A on, da povrati prijatelja,
kroz pakao prolazi sakupljajuć dvadeset funti.
I drug mu se vraća za dvadeset funti,
dakako, zbog straog prijateljstva,
njihove stare ljubavi i njihovih dubokih osjećanja.
'Neko drugi' bio je lažov, pravi besposličar:
samo je jedno odijelo poručio,
a i to pod pritiskom i stalnim molbama.

Sada ni za kakvim odijelom ne čezne,
nit ikakve svilene maramice želi,
il' dvadeset funti, pa čak ni dvadeset pjastera.

U nedjelju ga pokopaše, u deset ujutro.
U nedjelju, već sedmica ima, oni ga pokopaše.

Polaže cvijeće na njegov siromašni grob,
prelijepe bijele cvjetove, koji savršeno
pristajahu uz ljepotu i njegove dvadest dvije godine.

A uveče kad u kafe ode -
desilo se da je važan posao imao -
u kafe u kojem su nekada sjedili,
s nožem u srcu je ušao
u taj mrtvi kafe u kojem su nekad sjedili.

[Guion Nerville]

Bog napušta Antonija


Kad se iznenada, u ponoć, začuje
kako prolazi nevidljiva povorka
sa sjajnom muzikom i glasnom pesmom -
svoju sudbu što te izdala, svoja dela
što nisu uspela, svoje životne planove
što su svi omanuli - nemoj beskorisno oplakivati.
Kao da si spreman godinama, kao junak,
uputi joj pozdrav, Aleksandriji koja odlazi.
A povrh svega, nemoj se zavaravati, ne reci kako je
to bio san, kako te je sluh prevario:
nemoj se spuštati na tako zaludne nade.
Kao da si spreman godinama, kao junak,
kao što tebi odgovara što si bio dostojan takvog
jednog grada,
odlučno priđi prozoru
i slušaj s uzbuđenjem, ali ne
preklinjući i tužeći poput kukavice,
kao svoje poslednje zadovoljstvo slušaj zvuke,
sjajne instrumente tajnovite družbe,
i uputi joj pozdrav, toj Aleksandriji koju gubiš.

[AngraMaina]

Originally posted by Banana

tijelo ljubavi imah, imah usne
crvene i opojne od strasti,

E vidiš, zvog ovakvih stvari ne volim Blagojevićeve prevode. Ovo je jedan od najjačih Kavafisovih odlomaka (Είχα το σώμα του έρωτος, είχα τα χείλη / τα ηδονικά και ρόδινα της μέθης) a on je potpuno promašio red reči, ritam i naglasak u stihovima. Ovako otprilike zvuče u tačnom prevodu:

I tu na priprostom, skromnom krevetu,
imao sam telo ljubavi, imao sam usne
čulne i rumene od pijanstva --
rumene od takvog pijanstva da se i sada
dok pišem, posle toliko godina!,
u svojoj samotnoj kući, opijam ponovo.

[Speculum Columbae]

Naši napori su ko napori ljudi sklonih padu,
naši napori su poput onih trojanskih.
Tek što u nečem uspijemo,
povratimo pouzdanje,
ponov se nadajući, bivajući skoro hrabri,

uvek se dogodi nešto i zaustavi nas:
Ahilej iskače pred nas iz jarka
i užasava nas svojom strašnom vikom.

Naši su napori ko oni trojanski.
Misilimo da promijenićemo sreću
bivajući odvažni i hrabri;
tada izlazimo, za boj spremni.

Ali, kad odlučni čas dođe,
odvažnost naša i hrabrost nestaju;
naš se spotiče duh, oduzeti,
trčimo oko zidina
nastojeć se spasiti bježanjem.

Ipak, naš pad je neizbježan. Gore,
visoko nad utvrdama, tužaljka je već počela.
To žaluju nad sjećanjem, nad svjetlošću naših dana.
Prijam i Hekuba žaluju gorko nad nama. (Πικρά για μας ο Πρίαμος κ’ η Εκάβη κλαίνε.)

[Markiza]

Od onog što sam čitala svarila sam samo Grad. Doduše nisam još dovršila zbirku koju imamo u biblioteci.