Bootstrap Framework 3.3.6

[AngraMaina]

Originally posted by Nescafe
...

Joj što si naporna, osim što si prosta.


Ok, Rečnik MS it is. Prvo, da ne lažeš više ljude i da me ne ispravljaš pogrešno:




Drugo, da naučiš kako se upotrebljava glagol "govoriti":




A ovo je odrednica "pričati". Kakvu si ti tu vezu našao i šta si pokušao da kažeš, to Bog sveti zna.





Neopisivo me zabavlja kad vidim kako druge optužuje za defekaciju, neko ko sam sebe zove Kenjara. U redu, neprijatno ti je pošto sam ti ukazao na tvoje, najblaže rečeno, veoma površno i problematično znanje maternjeg jezika i nauke o njemu, pa si sad zapenio od nemoćnog besa, a iz usta krenule da ti ispadaju žabe i skakavci. Tvoj problem što brkaš osnovne gramatičke pojmove i izmišljaš terminologiju koja ne postoji (iliti, što rekao Rečnik MS, doktori nek pričaju šta hoće, tebe baš briga).

[Mars]

Originally posted by deran

Originally posted by AngraMaina



umesto "pričali smo pola sata" pravilno je "razgovarali smo pola sata"

loš primer-govoriti i razgovarati su dva različita glagola...

Wow!! I ti...


Pa....Ko je najgori ovde*??



(a uz to i prilično nepismen)

Elem, svaka čast, momci. I vi koji ste nepogrešivi (da ne kažem bezgrešni), i vi koji omanete nekad...i vi koji se držite rečnika iz '56. godine ili nekog drugog...svaka čast.

[bern]

Originally posted by deran

Originally posted by AngraMaina



umesto "pričali smo pola sata" pravilno je "razgovarali smo pola sata"

loš primer-govoriti i razgovarati su dva različita glagola...

Primjeri su pravilni, ali se značenjski razlikuju.

[deran]

...a sad ti razjasni tu tvoju mudroliju...



edit:sad pročitah angrin post...

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Nescafe
...

Joj što si naporna, osim što si prosta.


Ok, Rečnik MS it is. Prvo, da ne lažeš više ljude i da me ne ispravljaš pogrešno:




Drugo, da naučiš kako se upotrebljava glagol "govoriti":




A ovo je odrednica "pričati". Kakvu si ti tu vezu našao i šta si pokušao da kažeš, to Bog sveti zna.





Neopisivo me zabavlja kad vidim kako druge optužuje za defekaciju, neko ko sam sebe zove Kenjara. U redu, neprijatno ti je pošto sam ti ukazao na tvoje, najblaže rečeno, veoma površno i problematično znanje maternjeg jezika i nauke o njemu, pa si sad zapenio od nemoćnog besa, a iz usta krenule da ti ispadaju žabe i skakavci. Tvoj problem što brkaš osnovne gramatičke pojmove i izmišljaš terminologiju koja ne postoji (iliti, što rekao Rečnik MS, doktori nek pričaju šta hoće, tebe baš briga).

Poznavanje naučne terminologije jedino je iza čega uopšte i možeš da se zakloniš i da time mašeš kao pobesneo pokušavajući da situaciju predstaviš kao "ja sam nabubao knjiško znanje, ergo ja znam srpski bolje od svih vas, u-ta-ta". Baš je zaj*bana ta doktorsko-akademska sujeta, zar ne? (Ali ništa novo: jezikoslovci-hermetičari [tj. oveštali akademski kadar zagnjuren u Indoevropu i knjižurine i pažljivo gajen da prezire sve što ne potiče iz malene incestuozne sredine, a pokazuje makar i elementarne znake poznavanja materije, sve po sistemu "mi smo ovde doktori, mi ćemo vama da solimo pamet"] protiv jezikoslovaca-praktičara [tj. dobrih prevodilaca koji svakog dana iz prve ruke barataju stvarnom jezičkom materijom, umesto da je samo koriste kao mentalni purgativ] - stara i večita priča. Kao uostalom i odnosi na relacijama muzički stvaraoci - muzički teoretičari te likovni stvaraoci - likovni kritičari.)

Uzgred, ne znam da li je posebno mudro dičiti se doktorskom titulom... nije to više popularno po Srbiji otkako je pukla afera da su se disertacije i titule rasprodavale šakom i kapom, te je to zvanje ozbiljno devalvirano...

Značenje glagola "pričati" o kome sam govorio možeš naći pod 2.

Nego, nisi objasnio onu finu diskrepanciju između "po meni" / "po mom mišljenju"... Još jedan slučaj tipa "već je kasno, pa si se zbunio"?

[AngraMaina]

OK, ovo je već patetično. Ja ću stati ovde, jer sam rekao šta sam imao da kažem o jezičkim pitanjima i tvom lingvističkom travarstvu.

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

OK, ovo je već patetično. Ja ću stati ovde, jer sam rekao šta sam imao da kažem o jezičkim pitanjima i tvom lingvističkom travarstvu.

Dobar travar vs. priučen lekar - ko pobeđuje?

[4NY K3Y]

get a room!

[AngraMaina]

Originally posted by Nescafe

Originally posted by AngraMaina

OK, ovo je već patetično. Ja ću stati ovde, jer sam rekao šta sam imao da kažem o jezičkim pitanjima i tvom lingvističkom travarstvu.

Dobar travar vs. priučen lekar - ko pobeđuje?

Nadrilingvističkom travarstvu. Nemaš argumente i uporno me lično napadaš. Barem se dogovori prvo sa sobom da li sam priučen, ili član nekakve akademske grupacije "hermetičara",* ili "neosporno kvalifikovaniji" kako si rekao malo iznad, ili šta si već iskonstruisao. Meni je mindeđ, što rekao Deni. Ja razgovaram argumentima, a tu si se za sada pokazao kao apsolutna nula (0).

A što se ovog busanja u "praksu" tiče, mislim da je profesor Klajn lepo rekao -- "Oni koji su znali jezike, otišli su da žive u inostranstvu. Oni koji nisu, ostali su da nam prevode."


___________
* A hteo si da kažeš "ezoteričke grupe". "Hermetičan" se odnosi na zagonetan, nepristupačan tekst (prema tajnim učenjima Hermesa Trismegista). "Hermetičar" bi bio onaj koji se bavi izučavanjem hermetičnih tekstova. Još jedan znak tvog ofrljnog nadriobrazovanja i rasipanja fensi rečima kojima ne znaš tačno značenje.

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Nescafe

Originally posted by AngraMaina

OK, ovo je već patetično. Ja ću stati ovde, jer sam rekao šta sam imao da kažem o jezičkim pitanjima i tvom lingvističkom travarstvu.

Dobar travar vs. priučen lekar - ko pobeđuje?

Nadrilingvističkom travarstvu. Nemaš argumente i uporno me lično napadaš. Barem se dogovori prvo sa sobom da li sam priučen, ili član nekakve akademske grupacije "hermetičara",* ili "neosporno kvalifikovaniji" kako si rekao malo iznad, ili šta si već iskonstruisao. Meni je mindeđ, što rekao Deni. Ja razgovaram argumentima, a tu si se za sada pokazao kao apsolutna nula (0).

A što se ovog busanja u "praksu" tiče, mislim da je profesor Klajn lepo rekao -- "Oni koji su znali jezike, otišli su da žive u inostranstvu. Oni koji nisu, ostali su da nam prevode."


___________
* A hteo si da kažeš "ezoteričke grupe". "Hermetičan" se odnosi na zagonetan, nepristupačan tekst (prema tajnim učenjima Hermesa Trismegista). "Hermetičar" bi bio onaj koji se bavi izučavanjem hermetičnih tekstova. Još jedan znak tvog ofrljnog nadriobrazovanja i rasipanja fensi rečima kojima ne znaš tačno značenje.

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Nescafe

Originally posted by AngraMaina

OK, ovo je već patetično. Ja ću stati ovde, jer sam rekao šta sam imao da kažem o jezičkim pitanjima i tvom lingvističkom travarstvu.

Dobar travar vs. priučen lekar - ko pobeđuje?

Nadrilingvističkom travarstvu. Nemaš argumente i uporno me lično napadaš. Barem se dogovori prvo sa sobom da li sam priučen, ili član nekakve akademske grupacije "hermetičara",* ili "neosporno kvalifikovaniji" kako si rekao malo iznad, ili šta si već iskonstruisao. Meni je mindeđ, što rekao Deni. Ja razgovaram argumentima, a tu si se za sada pokazao kao apsolutna nula (0).

A što se ovog busanja u "praksu" tiče, mislim da je profesor Klajn lepo rekao -- "Oni koji su znali jezike, otišli su da žive u inostranstvu. Oni koji nisu, ostali su da nam prevode."


___________
* A hteo si da kažeš "ezoteričke grupe". "Hermetičan" se odnosi na zagonetan, nepristupačan tekst (prema tajnim učenjima Hermesa Trismegista). "Hermetičar" bi bio onaj koji se bavi izučavanjem hermetičnih tekstova. Još jedan znak tvog ofrljnog nadriobrazovanja i rasipanja fensi rečima kojima ne znaš tačno značenje.

Priučen jesi, član akademske grupacije jesi, a kvalifikovaniji si jedino za drndanje vune sa studentima (pošto si lično prošao kroz isto takvo drndanje vune, te za konkretno takvo drndanje vune dobio odgovarajuće sertifikate od koleginica drndara) - ali to sam sasvim jasno i rekao.

Koliko znam, profesor Klajn nije otišao u inostranstvo?

A sada ću ti šematski prikazati tvoj sistem odgovaranja na pitanja:

Pitalac: Šta je to množenje?

Odgovarač: Množenje je skraćeno sabiranje, kad treba da sabereš mnogo istih brojeva odjednom.

AngraMaina: Ne bih da teram mak na konac, ali moram. Množenje je aksiomatski zasnovana binarna operacija, koja zajedno s aksiomatski zasnovanom binarnom operacijom sabiranja, te relacijom poretka, sačinjava potpuno uređeno polje realnih brojeva. Slede odabrani citati na temu potpunog uređenja polja realnih brojeva. I molim da mi se navede izvor tog tumačenja da je "množenje skraćeno sabiranje".

Pitalac: Mu?

Odgovarač: Dobro je, zlato, divno si ti to naučio, sedi, pet. I podseti me da te nikad ne angažujem za objašnjavanje jednostavnih stvari na jednostavan način, onima koje zanima prost i upotrebljiv fakat, a ne citiranje najlepših momenata iz vlastite disertacije ("vid'te kako sam ja sve to lepo, zar nije super?"). To je primerenije za profesore i mentore, koji će te verovatno rado pomaziti po glavi i dati ti bombonu za to što si dobar đak.

[Mars]

Da se čoveku ogadi ono malo maternjeg jezika što zna od ovakvih prepucavanja.

[AngraMaina]

Originally posted by Nescafe

Pitalac: Šta je to množenje?

Odgovarač: Množenje je skraćeno sabiranje, kad treba da sabereš mnogo istih brojeva odjednom.

AngraMaina: Ne bih da teram mak na konac, ali moram. Množenje je aksiomatski zasnovana binarna operacija, koja zajedno s aksiomatski zasnovanom binarnom operacijom sabiranja, te relacijom poretka, sačinjava potpuno uređeno polje realnih brojeva. Slede odabrani citati na temu potpunog uređenja polja realnih brojeva. I molim da mi se navede izvor tog tumačenja da je "množenje skraćeno sabiranje".

Pitalac: Mu?

Odgovarač: Dobro je, zlato, divno si ti to naučio, sedi, pet. I podseti me da te nikad ne angažujem za objašnjavanje jednostavnih stvari na jednostavan način, onima koje zanima prost i upotrebljiv fakat, a ne citiranje najlepših momenata iz vlastite disertacije ("vid'te kako sam ja sve to lepo, zar nije super?"). To je primerenije za profesore i mentore, koji će te verovatno rado pomaziti po glavi i dati ti bombonu za to što si dobar đak.

Nescafe: Sabiranje je množenje, deljenje i aglutinativno lutanje u sumrak. Sabiranje je distributivno dodavanje lekovite trave na šizofreniju, ignorisanje mišljenja lekara i skakanje na jednoj nozi. U mojoj grupi za negovanje matematike, Saint Looney up the Cream Bun and Jam, čiji sam za sada jedini član, tvrdimo da se sabira tako što se kvadrira, oduzima a zatim leti balonom, iz pretkomore u komoru, iz abrazivne priučenosti u sufiksalni odron uma, iz defekacije u mesečarenje, a zatim iz hermetičnosti nazad u odron uma... u odron uma... u odron uma... u odron uma... :klik:



P.S. "Šta je to množenje" je školski primer nepravilne konstrukcije, bukvalno prevedene s francuskog (qu'est-ce que...). Na dobrom srpskom kaže se "šta je množenje".

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Nescafe

Pitalac: Šta je to množenje?

Odgovarač: Množenje je skraćeno sabiranje, kad treba da sabereš mnogo istih brojeva odjednom.

AngraMaina: Ne bih da teram mak na konac, ali moram. Množenje je aksiomatski zasnovana binarna operacija, koja zajedno s aksiomatski zasnovanom binarnom operacijom sabiranja, te relacijom poretka, sačinjava potpuno uređeno polje realnih brojeva. Slede odabrani citati na temu potpunog uređenja polja realnih brojeva. I molim da mi se navede izvor tog tumačenja da je "množenje skraćeno sabiranje".

Pitalac: Mu?

Odgovarač: Dobro je, zlato, divno si ti to naučio, sedi, pet. I podseti me da te nikad ne angažujem za objašnjavanje jednostavnih stvari na jednostavan način, onima koje zanima prost i upotrebljiv fakat, a ne citiranje najlepših momenata iz vlastite disertacije ("vid'te kako sam ja sve to lepo, zar nije super?"). To je primerenije za profesore i mentore, koji će te verovatno rado pomaziti po glavi i dati ti bombonu za to što si dobar đak.

Nescafe: Sabiranje je množenje, deljenje i aglutinativno lutanje u sumrak. Sabiranje je distributivno dodavanje lekovite trave na šizofreniju, ignorisanje mišljenja lekara i skakanje na jednoj nozi. U mojoj grupi za negovanje matematike, Saint Looney up the Cream Bun and Jam, čiji sam za sada jedini član, tvrdimo da se sabira tako što se kvadrira, oduzima a zatim leti balonom, iz pretkomore u komoru, iz abrazivne priučenosti u sufiksalni odron uma, iz defekacije u mesečarenje, a zatim iz hermetičnosti nazad u odron uma... u odron uma... u odron uma... u odron uma... :klik:



P.S. "Šta je to množenje" je školski primer nepravilne konstrukcije, bukvalno prevedene s francuskog (qu'est-ce que...). Na dobrom srpskom kaže se "šta je množenje".

Oh, ala si ti zapenio. Biće da sam pogodio u neko osetljivo mesto... Nije valjda ono maženje po glavi i davanje bombona? Joj, joj... Nije tebi lako.

P. S. Ivo Andrić: 1) "A knjiga, to je bila velika strast..."; 2) "...naučio šta je to sirotinja..."; 3) "Nova slika, to je neka tvrđava na moru..."; 4) "...tih nekoliko naslikanih mrtvih prizora, to nije ništa." I tako dalje, i tako dalje. I šta ćemo onda uzeti kao relevantan sud? Andrićeva dela ili AngraMainina priučena trućanja?

[AngraMaina]

To što Andrić ili bilo koji pisac koristi neki oblik ili konstrukciju ne znači da su oni automatski standardni. Njegoš je govorio "tirjanah" (gen. mn.) ali je ipak ispravno "tirana". Svi primeri koje si naveo su direktni prevodi s francuskog i treba ih izbegavati.

Takođe predlažem da pišeš Institutu za srpski jezik da hitno isprave Gorski vijenac -- umesto "Što je čovjek, a mora bit čovjek" ubuduće treba da stoji "Što je to čovjek". Tako je odredila nimalo nepriučena Nescafe, krunisana kraljica među travaricama i vračarama.


I ponovo ti savetujem da prestaneš da se baviš mnome, da izmišljaš čime se bavim, kakav je moj akademski profil itd. Očigledno imaš neki nerešen lični konflikt s akademijom i mene iz nekog razloga identifikuješ s njom, pripisujući mi osobine s kojima se zatim svađaš.

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

To što Andrić ili bilo koji pisac koristi neki oblik ili konstrukciju ne znači da su oni automatski standardni. Njegoš je govorio "tirjanah" (gen. mn.) ali je ipak ispravno "tirana". Svi primeri koje si naveo su direktni prevodi s francuskog i treba ih izbegavati.

Takođe predlažem da pišeš Institutu za srpski jezik da hitno isprave Gorski vijenac -- umesto "Što je čovjek, a mora bit čovjek" ubuduće treba da stoji "Što je to čovjek". Tako je odredila nimalo nepriučena Nescafe, krunisana kraljica među travaricama i vračarama.

Od Njegoša do Ive Andrića prošlo je nekih stotinu godina razvoja i standardizacije jezika, te se nećemo vraćati na deklinacije koje su se potpuno izopštile. (Molio bih te da nam sad ovde predložiš i neke lingvističke pikanterije koje je koristio npr. despot Stefan Lazarević u "Slovu ljubve".)

S druge strane, ono što dobri pisci iznova i iznova koriste u svojim tekstovima POSTAJE standard - ma šta o tome mislili puristi koji bi izbacili francuske konstrukcije, a npr. grčke reči s radošću ostavljaju u jeziku, iz čisto lične pristrasnosti.

Ukratko, ne foliraj narod šta sme a šta ne sme, i ne izigravaj samozvanog jezičkog policajca.

[AngraMaina]

Savete primam sa zahvalnošću od onih koji znaju više od mene. Ne i od šarlatana koji se razmeću nadriznanjima, pogrešno me ispravljaju i čiji je srpski generalno očajno loš.

Porediti Njegoša (nova srpska književnost) sa despotom Stefanom Lazarevićem (stara srpska književnost) nema smisla. Jedan je pisao na srpskom, drugi na srpskoslovenskom. Opet porediš babe i žabe.

Istina je da ono što dobri pisci koriste u svojim tekstovima postaje standard, ali ne u ovom slučaju. "Šta je to množenje" je varvarizam (ništa manje nego "četiri sezone" umesto "četiri godišnja doba") i kao takav nikad neće ući u standardni srpski -- pogotovo zato što je uticaj francuskog na srpski sve slabiji.

Ovo o nekakvom ostavljanju (?) srpskih reči grčkog porekla -- a ne "grčkih reči", ne znaš ni tu razliku -- takođe je potpuno proizvoljno. Naprotiv, ti si taj koji se na sve strane razbacivao "hermetičarima" i "izometrijskim transformacijama" -- dok te nisam malo spustio, to jest. To što znam dobro grčki mi upravo omogućava da se ne frljam grčkim rečima bez potrebe.

[Tungi]

Ne sto se kenja od nescafe,vec od korisnika avatara...Srbi su izvrnuli sve sto se izvrnuti moze,sakate jezik,svako malo..

[bern]

Originally posted by AngraMaina
P.S. "Šta je to množenje" je školski primer nepravilne konstrukcije, bukvalno prevedene s francuskog (qu'est-ce que...). Na dobrom srpskom kaže se "šta je množenje".

Wow, ovo je baš zanimljivo. Može li još primjera u vezi sa konstrukcijama iz fr. koje su se odomaćile kod nas?

[Nescafe]

Originally posted by AngraMaina

Savete primam sa zahvalnošću od onih koji znaju više od mene. Ne i od šarlatana koji se razmeću nadriznanjima, pogrešno me ispravljaju i čiji je srpski generalno očajan.

Porediti Njegoša (nova srpska književnost) sa despotom Stefanom Lazarevićem (stara srpska književnost) nema smisla. Jedan je pisao na srpskom, drugi na srpskoslovenskom. Opet porediš babe i žabe.

Istina je da ono što dobri pisci koriste u svojim tekstovima postaje standard, ali ne u ovom slučaju. "Šta je to množenje" je varvarizam (ništa manje nego "četiri sezone" umesto "četiri godišnja doba") i kao takav nikad neće ući u standardni srpski -- pogotovo zato što je uticaj francuskog na srpski sve slabiji.

Ovo o zadržavanju grčkih reči (misliš "srpskih reči grčkog porekla"; ne znaš ni tu razliku) ti je baš jadno. Naročito zato što si ti taj koji se na sve strane razbacivao "hermetičarima" i "izometrijskim transformacijama" -- dok te nisam malo spustio, to jest.

Uopšte ne poredim babe i žabe. Ako će Njegošev jezik biti uzor za normu, a Andrićev neće, onda hajde da lepo reinstaliramo i akcenatsku normu kakvom se služio Njegoš, i kakvom se i dan-danas služi dobar broj njegovih sunarodnika, što da ne? Sa sve predakcenatskim dužinama, naglašenim poslednjim slogovima itd.

Prema tome, ako ja ne znam šta su "srpske reči grčkog porekla", biće da ni ti ne znaš šta su "srpske konstrukcije francuskog porekla". No opet se vraćamo na tvoj jedini uski maleni domen - opsegom prilagođen tvojoj sopstvenoj veličini, na koju histerično pokušavaš da me "spustiš" - a to je terminologija. Opusti se, zlato - znaš da se od maka proizvodi opijum, zato olabavi s tim zrnevljem, škodiće ti zdravlju.

Uzgred, hvala ti što si mi otvorio oči: odsad ću govoriti samo "ezoterički zatvorena tegla".

[dharmox]

Tja, bila je zanimljiva diskusija dok su se držali gramatike.

[dukkehjem]

[AngraMaina]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Tungi

A da l' ce biti da je i šizofrenija ili ce pre biti shizofrenija?

Mislim da su dozvoljena oba, ali nemam kod sebe pravopis, ako ti dođe pod ruku baci pogled. I sami klasičari poslednjih godina polako napuštaju klasičarsko preterivanje (sa kikeronima i musejima), a ja uvek radije koristim češći oblik.

Update: upravo sam proverio, pravopis MS daje odrednicu za oba i kaže (Rečnik uz Pravopis, s. v.): "šizofrenija [itd.] običnije nego shizofrenija", znači pravilna su oba oblika s tim što se prvom daje mala prednost.

[bern]

Mene stvarno zanima ono za francuske konstrukcije...

[AngraMaina]

^ Ne pada mi momentalno ništa na pamet, ako se setim javiću.

[Nescafe]

Originally posted by bern

Mene stvarno zanima ono za francuske konstrukcije...

Ako i nije direktno preuzeta iz francuskog (mada slutim da jeste, ali neću tvrditi jer nemam širi uvid u sve slovenske jezike), bezlična upotreba glagola "trebati" ("treba da...") sigurno je "prihranjena" francuskim "il faut que...".

[Tungi]

A zasto se kaze "on bi trebalo",dovodi se u neutrum?Zar nije pravilnije on bi trebao?

[Nescafe]

Originally posted by Tungi

A zasto se kaze "on bi trebalo",dovodi se u neutrum?Zar nije pravilnije on bi trebao?

"On bi trebao da..." jeste norma u hrvatskom. "On bi trebalo da..." u srpskom jeste nespretan plod dvaju oprečnih tendencija: ka "prirodnoj" ličnoj upotrebi glagola "trebati" - svi srodni modalni glagoli koriste se lično - i ka "propisanoj" bezličnoj upotrebi. Gramatički bi jedino ispravno bilo "trebalo bi da on...", ali postoje konstrukcije u kojima se bezličnost ne može očuvati, i jezikoslovci su to primetili te dopustili izuzetke:

Glagol "trebati" sme se (pošto se mora) koristiti lično ako je u perfektu ili potencijalu, a subjekat stoji ispred njega (pri čemu funkciju subjekta može preuzeti i odnosna zamenica):

Čovek je trebao da dođe.

Čovek bi trebao da dođe.

Taj čovek, koji je trebao da dođe, nije došao.

Taj čovek, koji bi trebao da dođe, nije još došao.

[Tungi]

Ja sam u osnovnoj ucen da je pravilno i jedno i drugo,kao da je pravilno reci i "trebam te" isto koliko i "trebas mi."

[Nescafe]

Ne znam u koje si doba išao u osnovnu. Ako si "dokačio" srpskohrvatski period, ne čudi me što su te tako učili.

Privatno, smatram da je hrvatska norma daleko bolja. Zbilja nema nikakvog opravdanog razloga da glagol "trebati" bude bezličan, a problemi koji iskrsavaju pri insistiranju na tome teško su rešivi.