Bootstrap Framework 3.3.6

[dukkehjem]

L'écrevisse
Incertitude, ô mes délices
Vous et moi nous nous en allons
Comme s'en vont les écrevisses,
A reculons, à reculons.

Rak

Neodlučnost. O, vi, moje slasti,
Vi i ja, mi odlazimo tako
Ko rakovi kad se kreću tmasti,
Natraške, polako.

Gijom Apoliner,
prepev D. Kisa

[maka]

Zak Prever


Poseta muzeju

U muzeju vostanih Uspomena
Podjite galerijom Promasenih namera
Hodnikom Neiskrenih zelja
Stepenicama Bezvoljnih zudnji
I upascete u klopku Kajanja
I tu
Moci cete da urezete po zidovima
Sa malim nozem-uspomenom kupljenim na ulazu
Zareza Nesporazuma
Ali
Iznad sale Izgubljenih dobrocinstava
Vezanih ociju akrobata Ljubav
Igrace na zici ukocen od srece jedva nazrene
Od srece nikad ne zaboravljene
I muzika njegovog cirkusa
Okretace svoju izlizanu plocu
Islabljenu ali odusevljenu
I ploca ce se okretati
Kao mesec krvavi I ozalosceni
Ocarani ozivljeni nasmejani obasjani
Zadivljeni I zadivljujuci
I bice to
Muzika naroda ptica
Muzika ptica naroda
Posetioci
Slusajte tu muziku I dobro je cujte
I ne da samo obracate paznju na tu muziku
Na taj sum
Vec predajte joj se sasvim
Ona ce vam se spokojno isplatiti
Jednog lepog dana
Ili nekog drugog dana
Ta muzika naroda ptica ljubavi

[maka]

Mozda te niko nikad nece ovako tesno grliti,
uznemirenu i belu,
ovako presno,
sasavo,
i sumanuto
i ridje.

Mozda ti niko nikad nece ovako u krvotok uliti
poslednju neznost celu
i ne umeti nikad iz tebe da izidje.

Mozda nikada vise neces ovako divno truliti
u obicnom hotelu,
penjuci se samo kad znas da sidjes.

Ti si najukusnija krv sveta koju sam upio hlebom
mog mrkog dlakavog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljustili ocnjacima
i prosuli po mojim ramenima i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonacnije,
najplavlje nebo kraj mog rumenog uha.

Ti si najbesraminija devojka
koju sam sreo medju zenama
i najstidljivija zena koju sam sreo medju devojkama.

---------------------

Mozda nikada niko nije uspeo da te zeli ovako
kao ja nocas:
tvoje ruke bele kao samoca,
tvoja bedra sa ukusom platna i voca,
tvoj malo saputavi glasů

Sa nosom decacki zalepljenim uz okno vagona,
nejasan samom sebi kao oprostajno pismo padavicara
i cudno uznemiren toplinom kao razmazen pas,

putujem,
evo,
putujem da natrpam u glavu neke neslucene predele.
Da drvecu pozelim najlepsu laku noc na svetu.
Da se vrtim kao lisce,
zvezde
i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvome struku
i lice uz tvoje lice.
----------------------

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam.
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko placa?

Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saca?

[LeDeNa_]

Originally posted by Black Lady

[LeDeNa_]

Odmah sam se setila snage koju beli papir ima i strahopostovanja prema prvoj reci, prema prvoj liniji koja ga ne sme oskvrnuti. Imam taj osecaj uzbudjenosti kada god zelim staviti nesto na nj.

- Vec dugo slikate?
- Nikada nisam radio nista drugo.
...
- Znaci, dnevno nacinite jednu ovakvu sliku?
- Na neki nacin...
- Zasigurno vam je soba vec pretrpana njima....
- Ne, bacam ih.
- Bacate?
- Vidite ovu ovde na stalku?
- Da.
- Sve su manje-vise takve.
- ...
- Vi biste ih zadrzali?
- ....
- Tesko je.
- Nemojte to meni govoriti. Ja ne bih znao nacrtati ni ovaj komad sira, za mene je tajna kako uopste uspevate raditi takvo sto, za mene je to prava tajna.
- More je tesko.
- ...
- Tesko je shvatiti odakle poceti. Vidite, dok sam slikao portrete, portrete ljudi, znao samn odakle poceti, gledao sam lica i tocno sam znao.... Uvek sam pocinjao od ociju. Zaboravljao bih sve drugo i usredotocio se na oci, proucavajuci ih dugo, dugo, a potom bih ih skicirao, olovkom, i u tome je bila sva tajna, jer jednom kada nacrtate oci...
- I sto onda, kad nacrtate oci?
- Onda sve ostalo dolazi samo od sebe, i to vam je kao da se svi ostali delovi sami porazmeste oko te pocetne tecke, i uopste nema potrebe da...
- Nema potrebe.
- Problem je gde su dovraga, moru oci? Nikada nista necu uspeti napraviti dok to ne otkrijem, jer to je pocetak, razumete, pocetak svega, i sve dok ne budem shvatio gde je, provodit cu dane promatrajuci to prokleto vodeno prostranstvo bez...
....
- A sto vi proucavate tim svojim smesnim spravama?
- Gde zavrsava more.

Dva dela puzzlea. Stvoreni jedno za drugo. U tom trenutku negde na nebu jedan stari Gospodin napokon ih je pronasao.

Alessandro Baricco, Ocean more

[mOwbid]

''

[mOwbid]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=77uTu451 ... =1&index=2[/youtube]

neostvarena zelja...da odem na Crossroads :j kmee

[LeDeNa_]

"Nema potrebe moliti se, rece on. Nikakve potrebe nema."

''

[mOwbid]

''

[LeDeNa_]

Originally posted by mOwbid

''

Sjajno!!!

Hvala...

''

[LeDeNa_]

Originally posted by dukkehjem

L'écrevisse
Incertitude, ô mes délices
Vous et moi nous nous en allons
Comme s'en vont les écrevisses,
A reculons, à reculons.

Rak

Neodlučnost. O, vi, moje slasti,
Vi i ja, mi odlazimo tako
Ko rakovi kad se kreću tmasti,
Natraške, polako.

Gijom Apoliner,
prepev D. Kisa

[LeDeNa_]

''

[LeDeNa_]

[LeDeNa_]

KAD BIH MOGLA PONOVNO PROZIVETI ZIVOT od Erme Bombeck
(napisano kad je otkrila da umire od raka)

Otisla bih u krevet kad sam bila bolesna umesto pretvaranja da ce se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.
Zapalila bih ruzicastu svecu napravljenu poput ruze pre nego sto se otopi u skladistu.
Manje bih pricala i vise slusala.
Pozvala bih prijatelje na veceru cak i ako je tepih umrljan ili je kauc izbledio.
Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o necistoci ako moji pozele zapaliti vatru u kaminu.
Odvojila bih vreme za slusanje mog djeda i lutanju kroz njegovu mladost.
Preuzela bih vise odgovornosti koje je nosio moj muz.
Ne bih nikad inzistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnog dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uredjena.
Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).
Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a vise promatrajuci zivot.
Ne bih nikad kupila nesto samo zato sto je to prakticno, sto se nece videti mrlje ili zato sto ima dozivotnu garanciju.
Umesto sto sam zelela da sto pre prodje tih devet meseci trudnoce, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je carolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju cuda zivota.
Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke pre rucka." Bilo bi puno vise Volim te umesto zao mi je.
Najvise bih, kad bih imala drugu priliku za zivot, cenila svaku minutu, gledala je i zaista videla i nikad se ne bih osvrtala.
Prestanimo se znojiti zbog malih stvari.
Prestani brinuti o tome ko te ne voli, ko ima vise ili ko sto radi.
Umesto toga, pocnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.
Razmisljajmo o tome cime nas je Bog blagoslovio.
I sto cinimo svaki dan da poboljsamo sebe umno, fizicki i emocionalno.
Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.

[LeDeNa_]

''

''

[mOwbid]

[LeDeNa_]

mOwbid

[LeDeNa_]

Originally posted by Black Lady

Originally posted by maka

razara !

Frida Kahlo. Volim je jer crta iz srca i sa puno osecaja i u slikama se vide njene emocije.
Osim toga volim je jer je jaka osoba koja uprkos posledica saobracajne nesrece, rado zivi i raduje se.

[LeDeNa_]

Originally posted by mOwbid

Ide na desktop upravo...

Bez teskta,...

[mOwbid]

mislim...

[mOwbid]

"The Raven" by Edgar Allan Poe

[MalaAlisa]

"Pacifikacija transformise polje internacionalne politike iz sahovske table u sto za poker: u prvom slucaju, partneri znaju gde su, u drugom slucaju oni to ne znaju. ...pacifikacija ne vodi miru nego ratu... pacifikacija se temelji na logickoj zabludi da ce jedna sila u ekspanziji, ako joj se dopusti, automatski dospeti do zasicenja. istorija dokazauje suprotno. okolina koja ne pruza otpor deluje kao praznina, ona stalno podstice ekspanziju i ne indicira agresoru dokle moze da ide a da ne rizikuje veci konflikt..."

[Maurice Merleau-Ponty, "Humanizam i teror"]

[mOwbid]

ne bih nista dodala...

[LeDeNa_]

[LeDeNa_]

Originally posted by mOwbid



ne bih nista dodala...

takodje...

[LeDeNa_]

''

[LeDeNa_]

Kahlil Gibran - Duhovne izreke


Slušaj ženu dok te gleda, a ne kada ti govori.

Šta da kažem čoveku koji me šamara dok ga ja ljubim u lice i koji ljubi moja stopala dok ga ja šamaram?

Kako je težak život onoga koji traži ljubav a prima strast!

Da bi bio bliže Bogu, budi bliže ljudima.

Neka svilena lica postavljena su grubom tkaninom.

Neki traže zadovoljstvo u bolu, a neki se čiste samo blatom.

Ne trebamo zaboraviti da još ima onih koji žive u pećinama; pećine su naša srca.

Najviši stepen duše je poslušati čak i ono čemu se um protivi. A najniži stepen uma je protiviti se onome čemu se duša pokorava.

Težak je život onoga koji želi smrt, a živi radi onih koje voli.

Verujete li da možete shvatiti suštinu raspitujući se o cilju? Možete li reći kakav je ukus vina gledajući na krčag?

Među ljudima ima ubica koji još nisu prolili krv, lopova koji ništa nisu ukrali i lažova koji su do sada govorili istinu.

Ne napreduješ poboljšanjem onoga što si uradio, već dostizanjem onoga što nisi.


Kada sam posejao svoj bol na polje strpljenja, on je proizveo plod sreće.

[Mars]

Originally posted by LeDeNa_

ne bih nista dodala...

takodje...



[/quote]

Evo ja bih dodao to da je autor fotografije ubrzo posle tog dana upao u depresiju i izvršio samoubistvo.

[Mars]

U sličnom tonu...

[LeDeNa_]

''