Hahah, hit tema
Dobro, svakako da objašnjenje leži u tome da mi dok govorimo nešto, drugačije čujemo svoj glas od onih kojima se obraćamo. Pritom smo svi konstatno u kontaktu sa svojim glasom, pa vremenom oguglaš, tipa zadnja stvar o kojoj razmišljam kad nekom nešto pričam je kako mi glas zvuči u tom momentu, a naravno da će mi bude neobično kad ga čujem snimljenog, jer će mi u tom slučaju njegova boja prva privući pažnju
Pritom, svako ali svako ima manje ili više izražen sebi svojstven način intonacije, izgovora, itd., što opet sami ne primećujemo u trenutku govora, jer se skoncentrišemo na sadržaj onoga što govorimo.
A ovo što Mars reče stoji, ja sam se kao mali stalno snimao kako nešto pevam ili pričam (stidim se da priznam da to i sad ponekad radim
), i bio mi je šok u početku koliko mi glas zvuči drugačije u svakom mogućem smislu nego što sam mislio
Al sad sam se navikao, jer sam ga snimljenog čuo x puta, pa znam maltene tačno kako zvuči u bilo kom trenutku
Al opet, uvek me nekako iznenadi to što zvuči nekako promuklije, vazdušastije nego što mi se čini ovako, mada generalno sam na njega i snimljenog naviknut, i sve u svemu mi se svidja
:narcis: