NE! Ne plasim se ljubavi. Jer se ona svakako desi, bez da imam mogucnost, da uticem na svoje osecaje.
Nikada ne razmisljam o posledicama. Tek kad me neka "posledica" snadje, mozak krene da radi milion na sat. Naravno bezuspesno, jer nikoga ne mozemo terati da nas voli.
I ne mogu da skontam, da se ljudi plase ljubavi. Ako ne rizikujemo u zivotu, nikada necemo saznati, da li je vredelo ili ne. Dok strah pobedjuje sve ostalo, covek ne moze biti srecan. Gubi se u moru misli, da bi na kraju skontao, da je propustio nesto, sto vise nikada nece imati.
Toliko nam malo treba, da budemo srecni, a tako je nedostizno...