Da.
Ja sam oduvek imala "pobednicku psihu" ili bar do vremena dokle mi secanje dopire. Kad nesto zamislim ja vec sebe vidim kako uspevam u tome, u stvari nema sanse da bude drugacije... i onda obicno bude tako, mislim da je vrlo vazan taj stav, mozda najvazniji. E sad tokom zivota sam naucila da ciljevi imaju svoju cenu, ovo sto je Zibro rekao otprilike. Mogu na kraju da ostvarim i pobedu a da ta pobeda bude Pirova (i desava se...
). Ili cilj moze iziskivati mnogo truda a da rezultat nije vredan toga, ili da sam u medjuvremenu izgubila druge motive sem sujete, a dobro moze da se desi i da nesto ne mogu da ostvarim (mada ja to retko priznajem ako bude tako uglavnom - nisam ja to htela ustvari
). Sve u svemu naucila sam da odustajem od nekih stvari, da pustim ponekad da idu svojim tokom pa da se i neko drugi potrudi i tome slicno. Ali i dalje kad sve to izuzmem ostalo je mnogo ambicije...