Bootstrap Framework 3.3.6

[mikka]

dosao i ivan

inace, ne verujem da su mogli bolje da se sklepaju onakvi pojmovi


Ajde da dam nekom drugom fore, da ne odgovaram ja odmah

[CokoladnaBananica]

Originally posted by mikka

Originally posted by bananica
mikka, sjajna pricica

a prodaja slepog creva na e-bayu
samo, zar ono nije skoro beskorisno u organizmu, što bi ga neko uopšte kupovao :spojler:
šalim se, priča je ionako nadrealni treš, tako da to i najmanje upada u oči

bejbi, da nije nadrealni tres prodavao bi se neki bubreg ili jajnik:D

a moj zadatak nisi obavio jer kraj nije ni srecan ni tuzan:durenje:

evo mog djela:

Sex, pivo, efedrin, suze, smeh.


Podijelili su bocicu efedrina i ljubili se sve dok preko ledja nisu prosetali oni poznati trnci koji te posle kombinacije efedrina i boce piva obuzmu i tjeraju na suze i smijeh u isto vrijeme...
Gledao ga je u oci dok mu je milovao obraze , provlacio prste kroz kosu. Cinio mu se nestvarnim u izmaglici dima, muzike i slabog svjetla... Sade je pjevala tako blago i nenametljivo u pozadini, a on je ljubio njegove bradavice, upijao njegove mirise, cvrsto drzao njegovu ruku...

otkopcao mu je pantalone, bojazljivo ga gledajuci u oci, kao da se plasio da ce sve da nestane u momentu ukoliko skine pogled sa njih... A u njegovim ocima je vidio pomucen krik strasti uhvacen u zenicama zelenih ociju..

sex je bio njezan i dug. Kada se probudio, pored njega nije bilo nikoga. Jedino je chepic od efedrina iz coska izdajnicki saputao da je sinoc neko bio tu...






moji pojmovi: Panciceva omorika, hipnoza, grudi, andjeo, bazen

kraj - komicno-romantican

[mikka]

Originally posted by bananica

bejbi, da nije nadrealni tres prodavao bi se neki bubreg ili jajnik:D
a moj zadatak nisi obavio jer kraj nije ni srecan ni tuzan:durenje:

pa kako nije: eto, sreca je, ali i nesreca videti neke stvari na forumu
( dobro, mislio sam da niko nece primetiti )

evo nastavak:
i onda je bananici stigao telegram koji ga je istovremeno obradovao i rastuzio
eto

Panciceva omorika, hipnoza, grudi, andjeo, bazen

kraj - komicno-romantican

e pa zahtevan si mala banano sa tim krajevima

upozoravam da je priča stoga verovatno prozaična

Taj rehabilitacioni centar, privatan i skup, opremljen vrhunskom uslugom i velikim zatvorenim bazenom, je bio diskretno i udobno smešten na Tari, daleko od očiju sveta. Doktor Štrkljić je stajao kraj prozora, zagledan u Pančićevu omoriku, vanrednu endemsku vrstu, i razmišljao kako da preživi narednih pola sata.
Dah mu je postajao kraći, te ga trenom oblio hladan znoj, samo pri pomisli ko je sledeći na redu, i slutio kako neće izdržati kad ušetaju njene duge noge, ljudskom rukom savršeno umešene grudi i ah, one anđeoske plave oči. Da bi odoleo iskušenju, on je kao pod hipnozom, skrenuo pogled u neku zamišljenu tačku, ali znao je da će morati da se suoči sa njenim. Ona je znala da ovu priliku neće propustiti.
-Dobar dan, doktore.
-Dobar dan, Emilija, izvolite, sedite. Recite u čemu je problem, shvatio sam da je nešto hitno u pitanju.
-Jao, pa kao da imam neku izraslinu na grudima. A nedavno sam ugradila implante, pa se malo bojim.
-Preporučiću vam našeg vrsnog ginekologa koji radi ovde- odgovarao je Štrklić tražeći pogledom nešto što očito nije postojalo nigde na patosu.
-Ah, doktore, raspitala sam se, on je tu tek sutra , a ja ću jadna svisnuti večeras, ako odmah ne saznam šta je u pitanju -pričala je ona već se otkopčavajući.-Evo opipajte, velikodušno ona ponudi .
Ispadoše sveži, jedri silikoni.
Doktor Štrkljić, misleći o neispranoj noćnoj posudi svog dede, opipavao je njene grudi.
-Ali ja nisam ništa nisam locirao
-Pipajte još malo, sigurno ćete je pronaći
-Ali ja zaista ne vidim tu izraslinu.
-Oh, pa kako je nema, a šta je ovo,- i uhvati ga ona čvrsto za nabreklo međunožje. On umalo svisne u trenu, ali više ne mogavši da odoli, prilepi joj dubok poljubac, i odgovori:
-Na sreću znam kako se ona može efikasno srediti
I spusti joj glavu ispod svoga struka.

(ovde bi već mogao da bude kraj, ali nije naročito romantičan, zato ipak nastavak)

Posle svega, on oseti kako ipak nešto mora da joj prizna:
-Emilija, ti si jedna divna osoba, a ja sam ti nešto slagao prilikom prošlog pregleda. Nisam slobodan, ja sam oženjen čovek. -pokunji se on, i otvori dušu ko na dlanu.
A Emilija plavih očiju prošaranih zvezdicama ga utešno privije na grudi:
-Ma nema problema, i ja sam
I nastaviše strasno da se ljube

[mikka]

i nov zadatak :

zebra, treće oko, sirup protiv kašlja, dukat, aerodrom
kraj:
slobodan

[Mars]

Ima li interesenata?

[AngraMaina]

udri marsic!!!!

[Mars]

Pa ajde...al ne mogu sad.

Al posle ti.

[Kragi]

Uh ...

... nesto pre osam ujutru, sa namerom da kupi sirup protiv kaslja, izasao je iz stana. Prelazeci ulicu, ne odvajajuci pogled od belih pruga zebre, ugledao je dukat. Nije se obazirao. ( ) Odabravsi jednu trafiku medju svim tim trafikama, krenuo je uzurbanim korakom ka njoj po novi br casopisa "trece oko". Proslo je vise od dva sata od kako se vratio u stan. Pogledavsi na sat shvatio je da je vreme da krene na aerodrom.



DVD film, zaljubljeni par, mobilni telefon, Francuska i Pikaso

[Mars]

Bravo.

[Guion Nerville]

Zaljubljeni par iz Francuske je uzivao u DVD filmu o Pikasu, i onda ih je prekinuo mobilni telefon.

[Mars]

Tema glasi "napiši kratku priču" a ne "dugačku rečenicu".

Nazad.

[Kragi]

@ Mars: Hvala

[Guion Nerville]

E to me sad malo mrzi... Mozda kasnije :iskrada se:

[Mars]

Znam kako ti je, i mene često...

A i nisi zadao pojmove za sledeću, tako da smo zakucani na ovim starim...

Ja ću sutra, a ako neko želi pre toga - izvolte.

[::Elongac!ja::]

Vileda, kamin, vlazne plocice, antidepresiv, zvono
Kraj: as you wish...

[4ndr01d]

Kako ja nikad ne odvalim ove teme?

Mars, rani radovi su ti

[::Elongac!ja::]

Ne izvlaci se, no piskaraj...

[tintily]

Veceras ce se konacno upoznati nakon visemesecnog chata. Sve je savrseno- razmisljala je, skidajuci viledine gumene rukavice. -Stvarno su ruke divne nakon pranja sudova-izgovorila je u pola glasa, sa malo cudjenja i odusevljenja i koracajuci prema kupatilu preletela pogledom sobu. Svece rasporedjene okolo i razigrana vatra iz njenog zidanog kamina davale su dovoljno svetlosti da prostor izgleda topliji i obasjavale udobne jastuke namestene oko savrseno postavljenog stola. -Bice ok- rekla je svom odrazu u ogledalu dok je spustala jos jednu pilulu antidepresiva na jezik. Pije ih zadnjih godinu dana , od kada je , od kada je ... ma nece ni misliti o tome.
Miris tresnje se poceo siriti kupatilom. Uzivala je u toploj kupci ne razmisljajuci o vremenu, mastajuci o tome kako ce konacno moci da spusti usne na njena zaobljena ramena...trglo je zvono. Brzi skok iz kade i u sekundi se nasla na podu. Nasmejala se, ustala, omotala telo peskirom.
"Dobro vece"
- Znas ja sam.. plocice su bile klizave... izgubila pojam o vremenu... ah vece i tebi-
Odmerila je pogledom, lepsa je nego sto je mislila- samo se ti smesti, ja cu za sekund.
Jos jednom se pogledala u ogledalo- nije lose.. a ovo mi vise nece trebati-(antidepresivi u kantu )

Sneg, pazzl, cekic, brod, sibica
kraj: budjenje na siciliji

[Mars]

[Mars]

Poređao sam novih milijardu pahulja snega i detaljno ih pogledao. Ni tu nije bilo istih.
Da li je to stvarno moguće?! Kako znaju da ne može da bude istih?!
I koliko bih novih miliona milijardi morao da pregledam pa da ih eventualno nađem!?

Ah, šta bih radio da mi nije moje puzzle slagalice?! Tačno bih poludeo od nerviranja...
Da vidimo u čemu je čarolija ove..."Sicilija"...šta će da se desi kada poslednji deo upadne na svoje mesto...
Na slici neko malo ribarsko mestašce...kamene kuće...brodovi u luci i ljudi koji se spremaju da isplove. Svi okupani ružičastim sjajem Sunca. I nebo, i more, i kamen i ljudi.

Proklete pahuljice. Mrzim ih.
Mrzim i sebe što mrzim proklete pahuljice.
Na celoj slagalici nijednog dela bele boje, dobro je. Onih par kučića je sivo.

A evo ga i poslednji deo! Šta li će da se desi. Volim čarobne slagalice...Pahuljice mrzim.

Delić upada na svoje mesto, i...linije se naravno gube, to je uvek tako...More počinje da se talasa, ljudi se kreću. Kuče trčkara i upliće se svima u noge, čuju se ubrzani koraci....Čuju se i ptice iako se ne vide na slici... Lep prizor.

Međutim dešava se još nešto. Ti ljudi kao da pričaju o meni. Razvlače mreže, bace povremeno pogled...i jedan se nasmejao. Evo ga i drugi...He. Lepo su to smislili. Ko ne voli ljude koji mu se osmehuju...A onda i najčudnije: ti ljudi me zovu. Mreže i sanduci su ubačeni. Ruke ljudi besposlene. Sve je spremno da se krene i svi strpljivo i upitno gledaju u mene. Kao da ih zabavljaju moji iznenađenje. I neverica. I neodlučnost. Hm.

Okrećem se i vidim da su se pahuljice pretvorile u vodu. I SVE su iste!!! Kao što su UVEK iste.

U slici sam, na doku, i još jednom se okrećem iza sebe da pogledam kako su me to ljudi videli. Međutim, osim jutarnje pučine više nema ničega. Čovek se i dalje smeje, iskreno radostan. Daje mi drvce šibice, osmehuje još šire i žuri ka brodu koji trenutak kasnije odlazi. Aha. Ok. U tome je stvar. Zapalim šibicu i vraćam se u svoj svet. Svet milijardu milijardi pahuljica među kojima navodno nema istih...

Uzimam čekić i tu na doku, na jednom od drvenih stubova njime udaram crvenu glavu šibice. Duvam smrskani fosfor u vodu. Duvam ga i prstima skidam i sa palidrvceta. Šibica je sada običan komadić drveta, bezazlen i dobroćudan kao Sunce na nebu.

Jedno od kučića lutalica drema i ja ga budim. Dobroćudno je. Odlučujem da bude moje. "Hajde da vidimo šta ovde ima".



Pojmovi: bure, ovca, slavlje, strah, nepoznati čovek.
Kraj:požar.

[tintily]

Hvala na divnoj prici za po0cetak dana . Fantasticna je

[StarChasingGirl]

Marse imash jedno instant gotivljenje od mene


Zivela je na skromnom seoskom imanju, kraj reke,
u mirnom ravnicharskom mestu.
Gazda je bio dobar chovek, stari seljak, pitomih ochiju i lica
ogrubelog od chestih pogleda upiranih ka nebu...
Sam je vodio imanje, porodica ga je reko posecivala...
Voleo je tu ovcu, bila mu je jedini drug, omiljena od svih zivotinja.
Bash osecaj odbachenosti ih je povezivao: crna ovca...
Crna nije to znala... volela ga je bez razloga, kako to zivotinje znaju!
Blizila se Nova godina, teret praznika u samoci, skolpio je ochi starcu
poslednji put.
I posle toga, doshao je on... nepoznati chovek...
Gledao je dok se krila iza bureta prepechnice. nije mu se videla, bila je drugachija...
Taj pogled, u njoj je izazvao strah. Jer blizio se period slavlja... Ko shumski pozar,
vatra bi odnosila poznata lica. Nakazno su se okretala na raznju, ukocheno mrtvo.
A nepoznati chovek je nije voleo, bila je drugachija, bila je sledeca...


ruza, kafa, mikser, more, kameleon
kraj... srecan

[tintily]

Daleko od betonskih blokova sa zastakljenim otvorima, hladnih neonskih svetala i bucnih ulica, na kraju posljuncanog puta...
Tu je njen mali svet. Obala mora, sive solju nagrizene stene, drvece, livade posute sarenim glavicama. Zivot!
Kada se Opal rodila njene mame su spakovale svoje zivote u kutije i preselile se ovde.

Probudio je miris kafe. Njene mame su svakog jutra ispijale soljice tog toplog napitka. Navukla je papucice " ko kaze da su zeke njoj lice na mede " i u spavacici , jos cupave plave kosice strcala niz stepeniste pa preko trema saljuci rucicom poljubac mamama, pravo do ruzicnjaka.
Nezan, nevin osmeh. Procvetale su. Radoznalo je dodirivala latice, listove, sapcuci svakom od njih. Nesto joj je poseno privuklo paznju. Kamen pored njenih nozica imao je oci koje su je uporno gledale.
- Zdravo, zasto ti imas oci kao ja a drugo kamenje nema?-
- Zato sto ja nisam kamen-
-A sta si ti onda?-
- Ja sam kameleon?-
-Sta je to kameleon?-
- Ti bas puno pitas a jos mi nisi rekla ko si ?-
- Ja sam Opal, ja sam devojcica-
-Dobro... kameleon je zivotinja-
-Ali kako? ti izgledas kao kamen?-
- Mogu da izgledam i kao tvoja haljinica- odgovorio je kameleon i za tren oka se uspeo Opal u krilo

U to se zacuo zvuk miksera i mamin glas " Milaaaa!! Dorucak! "

- Kameleonu ti si bas neka cudna zivotinja. Hoces li sa mnom na dorucak?-

-Mama! mama, mama ... vidi... moze li on doruckovati sa nama ?-
-Vidi kako je sladak, a mama kad ja budem bila velika kao ti i mama hocu da proucavam kameleone-.


Nosorog, sladoled, kljuc, zrno peska, pertla
kraj-po izboru