Bootstrap Framework 3.3.6

[Pauceti]

Originally posted by Black Lady
I te kako.... redovno neki film, ako mi se jako svidi, ostavi i jak utisak na mene....
Npr Panov Lavirint... posle njega, nisam mogla da dodjem sebi, jako sam ga dozivela, i to na nacin na kojim mislim da bas treba........

Takodje, prica izmedju realnosti i fantazije, isprepletana.
Jedan od lepsih krajeva u istoriji kinematografije, ostavlja gledaocu izbor.

[svejedno]

hm..bas uticaj..tesko.


..

Ima filmova na koje sam se bas istripovao - Hair, South Park 2 ,) Ulica brestova, Trainspotting, neki niskobudzetni i to..al uticaj..tesko.






..


U kom smislu uticaj? ,)

Ima par rezisera koji su uticali na to kakve filmove bih pravio npr, al kapiram da to nije tema.

[Sunce]

Originally posted by lorna
"Billy Elliot"
Zbog prihvatanja avanture biti to shto jesi. Ona scena kada Billy igra pred komisijom, tachnije pogled koji mu upucuju (chudjenje, koje se kosi sa divljenjem).

Mnogo film. Mislim da ga je rezirao neko ko zna da rezira u pozoristu. Ono igranje na ulici je prelepo.


"Moje levo stopalo" - posle tog filma sam razmisljao kako neki nedostaci znaju da donesu darove i talente.

Secam se jednog crtanog filma. Dve ptice se vole, ali nikako da se spoje. Kad prva pridje drugoj i kaze joj: "Volim te, zelim da budem sa tobom!", druga ptica je odbije. Onda ta druga ptica shvata da je pogresila, pa prelece do stabla prve ptice i kaze joj: "Oprosti, ne znam zasto sam te odbila, ja te volim i zelim da budem sa tobom!". Onda prva ptica odbija i sve krece ispocetka...i tako traje i traje, sve dok potpuno ne ostare.


"Prolece, leto jesen, zima...i prolece": o ovom filmu i dalje razmisljam, ali definitivno mi je pomogao da shvatim da pohota nije ljubav.

[lorna]

Originally posted by Sunce
"Prolece, leto jesen, zima...i prolece": o ovom filmu i dalje razmisljam, ali definitivno mi je pomogao da shvatim da pohota nije ljubav.

Posle ovog Kim ki Duk-ovog filma nisam imala potrebu da gledam bilo shta drugo, danima.

Odushevio me je taj film smirenoshcu sa kojom iznosi komplikovanu ljudsku prirodu

Fotografija je...

[Blady]

Originally posted by Eifranloo

Originally posted by Black Lady
I te kako.... redovno neki film, ako mi se jako svidi, ostavi i jak utisak na mene....
Npr Panov Lavirint... posle njega, nisam mogla da dodjem sebi, jako sam ga dozivela, i to na nacin na kojim mislim da bas treba........

Takodje, prica izmedju realnosti i fantazije, isprepletana.
Jedan od lepsih krajeva u istoriji kinematografije, ostavlja gledaocu izbor.

Apsolutan, po meni smisao zivota... misli, koje mogu biti fantazije, i realnost koja nas okruzuje...

[zozefin st]

parfem, i iluzionista

[Blady]

Bolja je knjiga... sto se mog ukusa tice...

[Rewind]

Potvrđujući jedan od utemeljenijih stereotipa o homoseksualcima, moram da kažem da su bezmalo svi Fassbinderovi filmovi ostavili na mene pregnantan utisak kad sam ih prvi put gledao (a i docnije, pošto im se rado vraćam). Jasno mi je da ovom generalizacijom baš i "ne odgovaram na zadatu temu"(Uticaj nekog filma na vas), no, mišljenja sam da, pored tog što vredi posedovati celokupan Fassbinderov opus u svojoj kolekciji filmova, njegova pojedinačna ostvarenja treba posmatrati kao međusobno srasle elemente jedne veće celine koja me kao takva svaki put nanovo fascinira.

[Srklet]

well, sinoc sam opet, po drugi put, pogledao "adventureland". i danas cijeli dan, po drugi put, razmisljam o tome kako je taj film pogodio osjecaje ranih dvadesetih, prvih pravih ljubavi, vremena u kojem se djeca i roditelji najmanje medjusobno prihvacaju, osjecaj dosadnog ljeta koje ce se godinama kasnije pokazati kao kljucno ljeto u sjecanju, poza i fora koje se u ranim dvadesetima furaju. bilo je, na neki nacin, kao da gledam sebe, iako se radnja filma odvija osamdesetih u pittsburghu, kada sam ja imao oko 5-6 godina. s druge strane, cinjenica da sam sada distanciran od tih i takvih osjecaja i tog ponasanja mi govori da sam nekako ostario. mozda sazrio. no, doista divan i dobar film, s odlicnim glumcima i hrpom pamtljivih i dobro definiranih likova.

zapravo uopce nema smisla da izdvajam filmove koji su na mene, one way or another, utjecali, jer ih je mnogo. no, ipak budem jos malo recimo, u drustveno-politickom smislu su me s nogo oborili "fight club" (koji je, jebote navrsio deset godina! i'm so old ), ali mi je najveci wow u tom smislu ipak bio "demonlover". kako je taj film rasturio korporativni kapitalizam (ali i klasicnu dramaturgiju), fakat je jedan od onih filmova koji su toliko istiniti da su zastrašujući.

[Madonna]

Originally posted by spliff
kosa
gledao sam je tridesetak puta u bioskopu
pocheo da pushtam kosu
i tako...

hahaha

[Srklet]

p.s.
kenneth anger. "fireworks" i "scorpio rising". savrsenstvo. mentalni orgazam.

[Sunce]

"Poslednji tango u Parizu" - posebno scena u kojoj Brando kaze da ne zeli da joj prica o sebi i da ne zeli nista da zna o njoj, tj. da ne zeli imena i sl.

"Krici i saputanja" - kada jedna od sestara ostatak slomljene case zariva u vaginu i prica kako je sve laz.

http://www.youtube.com/watch?v=DCIk1nyz ... re=related

[Mars]

Thelma & Louise

[Tungi]

A summer story.Ne znam zasto ga nema na netu,kasetu sam zagubio,u video klubu nemaju....Rone mi se suze:placko:

[sunflower5]

Volim kad me film na bilo koji način dotakne.Bilo da me nasmeje,rasplače,uplaši ili navede na razmišljanje.Medjutim,čini mi se da horori i tužne,potresne priče najčešće ostavljaju utisak na mene.Sada mi ne pada na pamet ni jedan konkretan naziv,ali često mi se dešavalo da primetim taj uticaj,posle gledanja ili čak da sanjam nešto vezano za film.

[De Vil]

Jedini film koji je jako puno uticao na mene je Beastly...sem što se isplakah shvatio sam da nemam kameno srce kao što sam mislio da imam

[alexandermagic]

Jedan od tih filmova je naveden na obje strane ove teme.

Doviđenja, prijatno.

[Galateja]

Uglavnom, posle filma koji me "drmne" ne prica mi se ni sa kim, ne izlazi mi se nigde, ne radi mi se nista.. Samo razmisljam, i vrtim sve te scene u glavi, trazeci tacan momenat, scenu, dogadjaj koji me je "drmnuo".. Ti periodi umeju da se oduze, pa potraje to nekoliko dana, nedelja.. Volim kad mi se to desi, volim kad naidjem na filmove koji to cine..

Kod mene je suprotna reakcija. Doživim pomamu i svakog živog smaram sa odgledanim filmom i sa analizom, uhvati me logoreja. Onda lobiram na ljude da ga odgledaju pa da zajedno analiziramo.



Mulholland Drive, Kratki film o ljubavi, Poslednji valcer u Sarajevu, Talentovani gospodin Ripli, 100 minuta Slave, Fight Club, Persona, Tri boje plavo, Loše vaspitanje, Sve o mojoj majci...

Ne mogu da navedem zašto su ti filmovi ostavili toliki utisak na mene, najčešće me oduševi kombinacija estetičnosti i nečeg intimnog. Stalno im se vraćam, mogu da ih gledam nebrojeno puta. Lista je otvorena.

[Torry]

evo bas ovaj film sto sam navela malopre , "Sestre" o prostituciji i zenama koje su naterane na to me je podsetilo na ovu temu

i po drugi put mi nije svejedno posle ovog filma, nekako osecam i tugu i bes i prazninu i nemoc, sto se takve stvari desavaju, sto je samo necija lakomislenost i bolestan um dovoljan da se neciji zivoti uniste, i sto je najgore, ljude nije briga

nekad idem toliko daleko pa zamisljam sta bih ja radila u takvoj situaciji...ne znam da li bih podnela...

izvinjavam se na mracenju posta, ali bas me je ovo pogodilo, vidi se...

[Noctis Lucis Caelum]

Da ne ponavljam, ovo što napisa Torry kao da sam ja napisao...