- 14 Okt 2009, 16:47
#1658097
Sizif
Odabrao sam pažljivo svoj kamen.
Kamenje je razbacano kao reči kroz pustu ravnicu;
Zgrabio sam sintaksu iz nebeskog rečnika -
Staza mudrosti je teška, bogata, zemaljska.
Moja nostalgija, pažljivo probran bol
Uljuljkan i raskomadan; mogu da usnim
Blistav grad kako se uzdiže na horizontu
Iza zemlje gde se čuje tutnjava kamena.
Uveče potom, kada me izlazeći mesec prestigne
Ja ću neopaženo zastati iznad ruba ravnice
U dolini iza, jer znam
Pesmu užašne milosti koji poziva da mu se sudi
Oblaci se vraćaju, nestajući; savršen bol je tu.
Aleks Skovron
Odabrao sam pažljivo svoj kamen.
Kamenje je razbacano kao reči kroz pustu ravnicu;
Zgrabio sam sintaksu iz nebeskog rečnika -
Staza mudrosti je teška, bogata, zemaljska.
Moja nostalgija, pažljivo probran bol
Uljuljkan i raskomadan; mogu da usnim
Blistav grad kako se uzdiže na horizontu
Iza zemlje gde se čuje tutnjava kamena.
Uveče potom, kada me izlazeći mesec prestigne
Ja ću neopaženo zastati iznad ruba ravnice
U dolini iza, jer znam
Pesmu užašne milosti koji poziva da mu se sudi
Oblaci se vraćaju, nestajući; savršen bol je tu.
Aleks Skovron