Bootstrap Framework 3.3.6

[cranky]

Da, da, naravno da verujem.

Ali ja verujem i u Deda Mraza.

[жњ]

OUI!

[AngraMaina]

verujem

[Swanheart]

hmmmm

u ljubav kao nedeljivu, nemerljivu i usamljenu
u ljubav kao u onu tananu nit koja nas u odredjenom vremenskom periodu spaja sa nekim sa kim tada delimo sve nade, snove, reci, razmisljanja...
u ljubav koja nam na tren izgleda kao svetlo na kraju tunela a onda shvatimo da je to svetlo ipak samo "voz"
u ljubav koja nas dize do najvecih visina i koja je u stanju da nas spusti do granice ocaja
u ljubav kao prijateljstvo koje je preslo na neki visi stepen
izgleda da verujem, valjda

[жњ]

Originally posted by Swanheart
hmmmm

u ljubav kao nedeljivu, nemerljivu i usamljenu
u ljubav kao u onu tananu nit koja nas u odredjenom vremenskom periodu spaja sa nekim sa kim tada delimo sve nade, snove, reci, razmisljanja...
u ljubav koja nam na tren izgleda kao svetlo na kraju tunela a onda shvatimo da je to svetlo ipak samo "voz"
u ljubav koja nas dize do najvecih visina i koja je u stanju da nas spusti do granice ocaja
u ljubav kao prijateljstvo koje je preslo na neki visi stepen
izgleda da verujem, valjda

uz ispravku

u ljubav koja nam na tren izgleda kao svetlo na kraju tunela a onda shvatimo da TO ISTO SVETLO IMA SNAGU DA BUDE I SAM VOZ"

[spf 3000]

verujem

[Dzi]

"

[Dina]

Originally posted by cranky
Da, da, naravno da verujem.

Ali ja verujem i u Deda Mraza.

[AngraMaina]

''

[ZekaNS]

Originally posted by gagakg
Interesuje me da li postoji jos neka "budala" koja veruje u pravu ljubav kao ja.Bezuslovnu,bezgranicnu,iskrenu...

Ima, ali jos uvek nisu shvatili neke stvari... bio sam "budala", pa sam poceo da budem "naivna budala". Sada sam samo "naivan" I ne zalim se, super mi je... Sve kao nesto, a u stvari nista

[sense]

vise ne verujem ni u sta ili mozda...

[J...]

Originally posted by Inner-Smile
Verujem u vechno prijateljstvo zachinjeno dobrim sexom..pa neka traje dokle hoce.

[someone]

hm recimo da verujem ... valjda...

[soullady]

jos ako je fino upakovana...

[Orlando the Lady]

Verovala, ne verovala- svejedno je. Moze da postoji a isto tako i ne mora.

Biram da verujem u vecnu privrzenost.

[leobg]

Posle toliko godina, NE. To je sarena laza za tipove koji imaju kesh, pa ih startuje neka tetka iz Donjeg brijanja da im uzme pare. Kad svedemo racune, tetke ce na kraju ostati bez kurca, a aktivni ce preci da jebu ribe, sto se vec i desava. Onda ce pasivne tetke da kukaju, ali ce im biti kasno i shvatice da su smece. Ovo ne govorim napamet, vec iz iskustva, sad se tetketine koje imaju 40 godina kaju zbog nekih svojih postupaka u zivotu, ali nema vise ko da ih jebe. Surova istina. Ali su zakasnili bar 20 godina. Moj primer, javljaju mi se usamljene tetke od pre par godina, ali zakasnile su. Tada su mislile da im je cmarni kolutic najveci adut, medjutim, dolaze nove generacije i one su u senci. U prevodu, tetke shvaticete da ste same za par godina, kad vas vise niko ne bude gledao ni kao potecijalnog lika za upoznavanje. Ali dzabe pricati pasivnoj teki kad ona nema mozga, vec razmislja cmarnim koluticem.

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by leobg
Ali dzabe pricati pasivnoj teki kad ona nema mozga, vec razmislja cmarnim koluticem.

valjda hteo reci tetki

elem, ja upravo jebem cajni kolutic



quelle coincidenc!

et toq!

[Galadriel]

u ovom momentu ne zelim da verujem
i mislim da je sve prolazno



ako nije prolazno ondaK mogu da se slikam
jerbo nisam sa devojkom koju volim

zapravo cu pustiti dosta vremena da protekne pre nego sto pocnem da razmisljam ponovo na tu temu

[RuznaGlupaZla]

vjerujem

[Mage]

Originally posted by EYA
interes je sebicnost... a svi smo sebicni, neko na malo prefinjeniji nacin, ali i dalje sebican.
ne postoji ljubav cija svrha nije barem uzivanje u istoj, a to je sebicno

Na neki način, svi smo mi sebični. To nije zato što hoćemo da budemo, već zato što jedino to i možemo da budemo. Svi mi doživljavamo svet kroz svoje oči (svoje "ja"), tako da je logično da druge možemo posmatrati samo u odnosu na sebe (svi smo mi centri svoga univerzuma).

Prava, nesebična ljubav u tom kontekstu nije moguća jer ne možemo nikada 100% znati/razumeti kako se neko drugi oseća.

No, u kontekstu empatije i sposobnosti da zamislimo sebe u tuđem položaju, i te kako možemo i da bezuslovno volimo i da budemo nesebični (ali to je zato što ponovo osećanja drugih pokušavamo da projektujemo na sebe). U tom kontekstu... verujem u istinsku ljubav bilo koje vrste između bilo koja dva bića

[Mars]

Kad mi treba i kad mi prija - verujem. Kad mi ne prija i kad mi ne treba...onda mi je svejedno.

[maka]

Osecam. Verujem.

[jenny]

Želim da verujem.

[Mage]

Originally posted by AngraMaina


''

hahahaha...

obožavam ga!

[Heartkiller]

Uprkos propalim vezama, razočarenjima, ipak verujem u pravu ljubav...

[Hys.]

Verujem.

Svaka prava ljubav je prava

[ROYAL]

Da

[Mariška]

Originally posted by Galateja
Ja verujem da smo svi mi zaljubljeni u neku svoju viziju, u nesto bestelesno sto 'pripisujemo' nekom telu. To 'nesto' najcesce imenujemo kao dusa. Kad nismo zaljubljeni ta dusa lebdi dok ne nadje odgovarajuci objekat. Tako dolazim do zakljucka da smo uvek zaljubljeni u isto bice - samo se telo menja. Vecina nas ima pigmalionski odnos prema osobi u koju je zaljubljena.

Kao sto kaze Ducic:
,,A ti ne postojis nit si postojala
Rodjena u mojoj tisini i cami
Na suncu mog srca ti si samo sjala
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami"

Dakle, verujem u ljubav!

Citat od pre četiri godine...

Ne znam da li još uvek u to veruješ...

Ja u to verujem poslednjih desetak godina.

Ali ne znam da li je dobro tako verovati čitavog života...

Jer, u suštini, to 'nešto' u šta smo zaljubljeni, ta naša vizija, to nešto bestelesno što imenujemo kao duša, zapravo je naša sopstvena duša koju prepoznajemo u drugoj osobi (drugom "objektu"). I uvek smo zaljubljeni u isto biće, a to biće, to smo mi sami...

"Sve što ljubimo stvorili smo sami", pri čemu to 'stvorili' znači 'prepoznali', što će reći 'pronašli' u drugoj osobi još koje izgubljeno parče sopstvene duše ("komadić koji nedostaje")... Ta vizija koju smo stvorili u svojoj imaginaciji, u svojoj čežnji, jeste naša sopstvena duša sa kojom smo, iz nekog razloga, bili izgubili kontakt...

Zato mislim da je možda nužno tako verovati dok ne pronađeš sopstvenu dušu, dok ne ostvariš čvrst kontakt sa njome.

Ali kada je pronađeš, možda valja krenuti dalje i ostvariti bliskost i sa nekom osobom u kojoj ne prepoznaješ sebe, sa kojom ostvaruješ bliskost zbog nje same, njenih kvaliteta, pa ma koliko se razlikovala od tebe...

To uopšte ne mora biti neka druga, nova, osoba. To može biti i osoba sa kojom si i inače već bliska - samo što sada sa njom možeš da ostvariš bliskost i po drugim osnovama, a ne samo na osnovu toga što u njoj vidiš tu svoju viziju, što u njoj prepoznaješ sopstvenu dušu...

Naravno, znam kako mi je bilo teško da nađem sopstvenu dušu. Zato sam sada tako nevoljan da krenem dalje...

Ali valjda ću uspeti da se pokrenem, da načinim prvi korak.

Zasad sam eto bar shvatio da je uopšte potrebno krenuti dalje, da je uopšte nužno načiniti i taj prvi korak...

[Tungi]

Pa sta ljudima preostaje drugo do da veruju?Zivi se od iluzija,od nade,od vere...I cini se,da nam "takva" ljubav misaono reflektovana najvise i godi.

[Sunce]

Originally posted by Hys.
Verujem.

Svaka prava ljubav je prava

Svidja mi se. Da.

Ali i ne znam.