Originally posted by Delete
A drugi? Jesu li te i drugi izgubili? Odgovara li njima ono sto (ne)odgovara tebi? Gde su drugi tu za tebe? Gde si ti za njih? Ako si izgubila sebe, sta ce, ko ce, kako ce uticati na to da se (opet) pronadjes?
Delete,
ti drugi imaju svoje doživljaje mene. To što gubim sebe, još uvek ne znači da gubim njih. Prihvatam odgovornost za sebe, jer slobodni možemo biti samo onoliko koliko smo odgovorni. A osloboditi se znači kontrolisati emocije.
Globalizacija? Svi smo svesni njenih dobrih strana, ali ono što je njen fatalni nedostatak jeste manjak humanosti. Piter Bruk (pozorišni režiser) pominje jedan događaj iz koga je shvatio, doduše kasno, da su ljudi najbitniji. Naime, radio je na nekoj predstavi dugo, i u poslednjem trenutku, gotovo pred premijeru, odlučio je da izbaci jednu scenu. Izbacivanje te scene ukidalo je jedan ženski lik. Kada je na premijeru predstave stiglo cveće za glumicu čija je uloga ukinuta ukidanjem scene, shvatio je da su u jednom timu, trupi, poslu, u svemu, najbitniji ljudi. Ne prvo predstava, već najpre ljudi. Pokušavam da ne isputim to iz vida, ljude.
Tim kockanjem upravo želim izbeći sopstvenoj zamci. Često se osećam kao da prelazim iz kaveza u kavez, to je bezveze osećaj. Ako se i ti tako osećaš tu gde jesi onda idi tamo gde misliš da se nećeš tako osećati. Ono što ja mogu da ti kažem jeste da lance od kaveza nosimo sa sobom, gde god da smo. To su isti oni lanci čiji ključ tražimo oduvek. A jednom je neko stavio te proklete lance na kavez. Znam, potrebne su granice i pravila, ali to podrazumeva da ih definišem, a ja to sada ne mogu.