- 12 Jun 2009, 13:29
#1504751
Пример исповести
ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСПОВЕСТИ, САВРЕМЕНОГ ПРАВОСЛАВНОГ
ХРИШЋАНИНА
Верујем у Господа Бога, но често у мени Господ није на првом месту због светске сујете, због привезаности за земаљско. Заборављам о краткоћи живота, о томе, да сам ја овде, на земљи и да треба да се припремим и спремим за одговор пред Богом и за вечан живот.
Примећујем у себи одсуство страха Божијег, бојазни од греха. Грешим често, и то ме не узнемирава. Тешим се тиме, што сви тако живе. Немам суза покајања, немам муке покајне.
Понекад се не молим, а кад се молим, то бива кратко, без пажње расејано. У разним случајевима живота ретко прибегавам Богу с молитвом за помоћ, за уразумљење.
У цркву не идем сваке недеље, сваког празника, без обзира што би по здрављу могао ићи и других узрока нема који би ми ометали одлазак у цркву. На богослужење често закашњавам и стижем већ на средину богослужења. У цркви присуствујем, а не молим се, лутам у мислима по разним предметима.
Ретко се кад молим за умрле сроднике. За живе такође ретко се молим и ретко дајем имена у цркву за помињање.
Тврд сам на прилоге за цркву и сиротињу.
Дуго нисам примећивао у себи, а сада почињем да се присећам, премда и с немарношћу, да почињем придавати већи значај новцу, и то неприметно продире у моје срце и ја постајем тврдица чак и за добре циљеве.
Мало придајем важности постовима и често их нарушавам поготову среду и петак.
Врло често осуђујем друге, чак их понекад клеветам, на себе се пак не жалим и себе увек оправдавам.
Нетрпељив сам, тврдоглав. Често се гневим, раздражујем се и у кући, и на страни. Исмевам друге, па чак и старије.
Лако се вређам и памтим увреде, носим их у срцу своме, а сам хоћу да мени опраштају, да се не срде на мене.
Понекад говорим неистине или полуистину, лажем.
Завист понекад продире у моје срце и појављује се злурадост.
Бивало је случајева када сам директно или индиректно присвајао туђе (крао),овим или оним путем.
Понекад сам се опијао. Пушим. Користим и дрогу.
Нисам често посећивао болне, нисам помагао потребитима.
Нечисте мисли и жеље продирале су у моје срце, прљале ме. (Осим мисли блудних, била су и дела: онанија, блуд, прељуба, содомија). При првом искушењу готов сам био да поклизнем, и сагрешим, и само Господ није допустио да то учиним.
Жаљење, роптање на Бога, на људе појављивале су се понекад у тешким случајевима, и сви су изгледали криви, само не ја, (често псујем, па чак и највеће светиње. Говорим срамотне речи).
Падао сам у униније,. чамотињу, тугомору и приближавао се очајању. Само ме је Господ спасио од тако опасног стања душе.
Сумње су се прикрадале у душу и нисам се борио са њима, нисам вапио ка Господу, да би их Господ развејао, уразумио ме; подавао им се и оправдавао њима моја нарушања захтева Мајке - Цркве.
Примећивао сам у себи жељу да се похвалим, да покажем себе с боље стране: ко се критички и не благонаклоно односио према мени, сматрао сам га својим непријатељем и истом мером сам му враћао; ко ме је хвалио, ласкао ми, тога сам сматрао пријатељем и хвалио га.
Егоизам је добро укорењен у мени и ја се бринем само о себи самом. Слабо бринем о својим домаћима, а никако о ближњима.
У разним видовима појављује се у мени гордост, а смирења је тако мало.
Упорност сматрам за чврстоћу карактера, заборављајући, да је упорност последица скривене гордости.
Лако нарушавам заповести Божије, идем на компромисе са злом и тако је у мени мало борбе са самим собом, брижљиво избегавам ту борбу и идем по линији мањег отпора, премда ту појаву код других радо критикујем.
На задобијању врлина, означених у Блаженствима, не трудим се. Уопште мало радим на умножавању талента дарованог ми од Бога.
Удобност живота, угађање мојим греховним навикама привлачи ме, а то, да се царство Божије постиже трудом, борбом, плаши ме лењивог и спорог.
Неуздржан у јелу и пићу, наслађивао сам се укусном храном, по лакомости до преједања и презасићености.
Много времена сам проводио у пустим и празним разговорима, смеху, осуђивању, сплеткама.
Биоскоп, позориште, телевизија много ми узимају времена и учвршћују ме у греху.
Ценећи своје спокојство, мало, врло мало сам се бринуо за душу своје деце; нисам се борио са њиховим каприцима нисам им уливао сазнања греха неопходности страха Божијег.
Са задовољством сам читао новине, пусте романе, књиге које изазивају сумњу; избегавао сам да читам религиозно моралну литературу.
Откривам у себи неко нерасположење према духовним лицима, према њиховим поукама, призивима да се мисли о спасењу душе, да се иде уским путем. Често, и због њихове немарности према пастви.
Широки пут ми је сладак и пријатан, премда знам жалосни крај његов.
Без праве љубави према Богу, према људима, живим као грешни егоиста и погинућу ако ме Господ, Спаситељ мој не спасе.
Сав сам земаљски, сав грехован премда душа моја и тежи Богу и тугује због мог ропства греху и ђаволу.
Све земаљско мени је драго, блиско и пријатно, а други свет, духовни, вечни живот, припремање за њега, блаженство праведних мучење грешних, мало утичу на моју душу, далеко су од мог срца и сазнања. У том односу у мени се примећује неко безосећање оно што се на црквеном језику назива окамењеним неосећањем.
Кајем се за све, свима праштам, било на кога да сам љут или у завади, и молим мога Спаситеља да ми опрости да ме подигне из блата где лежим да очисти од нечистоте греховне и спасе ме.
Искрено молим мог духовног оца да се помоли за мене, да би ме Господ укрепио у борби са мојом гресима, мојим страстима, пошто увек падам али увек се не дижем.
Молим да се помолите за мене и разрешите ме од мојих грехова. Много сам и заборавио, погружен у таштину живота.
И тако, предајући у руке православном читаоцу ове душекорисне поуке, намењене сваком хришћанину, сваком грешнику, једнамисао иједнажељаиспуњавамоје срце: даихсваки читалац прими к срцу са оним жаром са којима су написане и да у њима донесу онај плод који су донеле многим грешницима искрено, дубоко и потпуно покајање, и са тим и кроз то - вечно спасење у Царству Оца и Сина и Светога духа.
koliko može da bude opcija u anketi?
može samo 305 opcija... i nekako mi nije zapamtilo da sam kliknuo na mogućnost sa više opcija...
