Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Književnost, film, TV, pozorišta, galerije...

Moderatori: Over the rainbow, Moderators

By mikka
#1428162
Originally posted by ...Sitnicava...
Mislim da je neka buba, pitaćemo jukie-a. :)
bube? :(
evo i ja sam sad nesto sam googlao, i izgleda da ujedaju kao komarci, i da to boli :(
a tako mi se sviđala reč :sigh: , ignorance is bliss :povez:
Originally posted by jovanabeograd
Ja sam jos u osnovnoj skoli snimila album na kojem nam je udarna pesma bila bas ova. :lizalica:
hehe, super
pa u pravu si, meni barem se cini da ima neki "beat"
recimo reperi odrade do refrena, a onda kao ženski vokali "kao što su, kao što su..." :peva: :yes:

ma nemam ti ja puno smisla za to :kesa:
:lol:
Korisnikov avatar
By Jovanaaa
#1435874
Zelja
Zelim da sam s tobom stopljena u cutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj setnji...
Probuđena zelja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.
Sta ako je sve to samo igra cula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daskom vetrometnih frula
sve ovo u nama pocne da se spira..
Zagledam u sebe, trazim tvoje oci,
i plasi me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da krocim
i ne mogu nista osim da te zelim...

Dragana Konstantinovic
By Speculum Columbae
#1436250
Dante Aligijeri:

Amor A Morte Move!
(Amor, Amor Te Move!)

Ljubav ka smrti vodi!
Ljubav, ljubav, te vodi!
Korisnikov avatar
By Dina
#1446487
Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.


Luj Aragon
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1446490
Labud (Malarme)

Devicansko Danas, zivahno i krasno
zanesenim krilom da l' razbiti smede
jezero sledjeno, s injem, kud se dede
letova zastalih lednik blistav jasno.

Negdasnji se Labud seca, sli kasno:
divan je,no zalud slobodu on htede,
jer opevo nije kraj gde da provede
vek, kad mraz jalov sinu camom strasno.

Vratom stresce belu tu smrt sto je stece
prostorom kaznjena ptica kog porece,
al' na uzas tla sto perje joj sputava.

Sablast koja na tom mestu sjaji, prisno,
ukocen u hladnom snu prezira spava
zaodenut Labud,izgnan beskorisno....
By Simor
#1454021
Klaudio Damjani
SUVO ZLATO
http://polja.eunet.rs/polja456/456-23.htm

I bio sam skinuo jaknu
i legao na krevet
i čekao da prođe vreme
s gorčinom u srcu.
I zamislio sam da sam star
i da si i ti stara,
i viđali smo se, nalazili,
i mogli smo da sedimo, i da pričamo
jedno kraj drugog, sada bez ljubavne želje.
I ti si mi pričala kako si patila
kad smo se rastali,
koliko si se dana osećala kao robot,
da si se kretala i bez života u sebi
i osećala kao da su ti odstranili
pluća, i nisi mogla da dišeš.
A ja sam ti pričao kako sam hodao
i vukao se iz sobe u sobu
s olovnom kuglom uglavljenom u grudima...

* * *

Da, bilo je tako, i gledali smo stvari
oko nas, stvari jednostavne, lišće
koje se odvajalo od drveća u ranu jesen
i drugo što je već opalo,
decu koja su trčala i vikala
i drveće koje je bilo nepomično, blizu nas, na svom mestu.

* * *

Kada bi vreme klizilo a da ne ranjava,
kada ne bi ranjavalo, nego samo klizilo,
kada bih mogao da ovako živim stalno, kao sada,
budem u vrtu i pišem, s drvećem što raste uokolo
– i trava je porasla, i moraću da je pokosim –
kada nas ne bi stavljali pred izbore,
terali da brinemo, za nas ili za naše drage...
ali nije tako... vreme protiče i seče kao sekira
i potom se vraća nepromenjeno, briše krv brzo
i ti si opet u istom vrtu, sa istim rastinjem,
u poznijem vremenu, nakon što se sve dogodilo
a ipak je sve tako sveže, i ne bi hteo da misliš ni na šta,
hteo bi da se prepustiš cvrkutu ptica,
hteo bi da zaspiš u senci.

* * *

Ja jedino umem da budem sam
u ovom vrtu,
umem da slušam ptice na granama
i zujanje pozornih insekata,
umem da osetim kako trava raste
i godišnje doba napreduje,
umem da osetim koliko je vremena prošlo
i koliko će još morati da prođe,
umem da vidim kako je počišćena staza
uprkos onome što se dogodilo,
umem da osetim kako se tvoji koraci približavaju,
devojčice i žene, bez ikakvog šuma,
umem da osetim svoju otkinutu porodicu,
isečenu sekirom,
potom obnovljenu kao izdanci udno stabala,
kao repovi gušterâ.

* * *

Svaki je trenutak suvo zlato,
izgleda mi neverovatno, iako su blizu,
da ih je toliko.
Znam da ću umreti, ipak znam i
da mogu da zastanem, i proživim
nešto od ovih srećnih trenutaka.
Mogu da sednem načas ovde
i dišem,
mogu da uhvatim note
i da ih slušam jednu po jednu
i da se iznenadim neverovatnim redom,
mogu da patim, mogu da uvedem
patnju u ovaj mir, mogu da krvarim
a ipak ostanem, ostanem da mirno sedim,
puštajući da me odnesu.

* * *

Vrelina sunca na zidu,
cigle koje se greju,
dah trave što raste kroz pukotine,
krckanje šišarki, jak miris iglica,
plavo nebo koje sija,
sveža toplina senke
i ovaj vetrić
što je iznenada dunuo
i prolazi između tvojih i mojih obraza
i miluje nam kose,
navodeći nas kao listove
koji na kraju sleću na zemlju.

* * *

Srce moje, uzimam te u naručje
i stežem te jako,
potom te ljubim
i podižem uvis,
potom te držim uz sebe
dok ti padaš u san.
Ti me zoveš
i ja ti pričam bajku,
potom se bojim da ćeš otići
i stežem te jako.
Hteo bih da tvoji dani
uvek budu kraj mojih,
da ne budeš daleko
nego da živiš sa mnom,
da nam u društvu protiče vreme,
da smo kao dve susedne reke
koje uporedo teku
i potom se spajaju u jednu.

* * *

Umreti je kao roditi se,
nešto što ne moramo da uradimo sami.

* * *

Iako je sve zapušteno,
iako je sve pokrila prašina
i leži nepokretno, u zaboravu,
iako je tako, meni to ne smeta.
Sedam na ovu prašnjavu stolicu
koju bih mogao da smrskam svojom težinom,
govorim sa osobama koje niko ne vidi,
ko bi me video mogao bi mi se smejati.
I da mi se drugi smeju, uopšte mi ne smeta,
i da me ignorišu, ni to mi ne smeta.
Ovi zidovi koje dotičem, pogledaj, troše se,
ova boca vode naprsla je tek,
ovaj hleb na stolu ne postaje prašina,
ovaj escajg i tanjiri, postavljeni, složeni,
jedno u vezi sa drugim, a svi mi uokolo
kako se krstimo i zahvaljujemo Gospodu
pre jela.

* * *

To je rat u kojem nema borbe,
padaju bombe, i to je sve,
pogađaju vas na ulici, u piljarnici,
u bioskopima, u supermarketima, na radnim mestima,
čak i kod kuće: ulaze kroz prozor
i eksplodiraju vam u lice.
I kada pravite bunkere
sto metara ispod zemlje,
čeličnih zidova, dijamantskih vrata,
i tamo vas bombe pogađaju.
Ljudi, zapravo, ne odlaze u skloništa,
ne ostaju kod kuće, niti se skrivaju
nego sve rade, kao da je sve normalno,
izlaze, odlaze na posao, u bistroe, u provod
kao da je sve normalno,
kao da je sve kao ranije.
By spf 3000
#1454329
Originally posted by Simor
Klaudio Damjani
SUVO ZLATO

I bio sam skinuo jaknu
i legao na krevet
i čekao da prođe vreme
s gorčinom u srcu.
I zamislio sam da sam star
i da si i ti stara,
i viđali smo se, nalazili,
i mogli smo da sedimo, i da pričamo
jedno kraj drugog, sada bez ljubavne želje.
I ti si mi pričala kako si patila
kad smo se rastali,
koliko si se dana osećala kao robot,
da si se kretala i bez života u sebi
i osećala kao da su ti odstranili
pluća, i nisi mogla da dišeš.
A ja sam ti pričao kako sam hodao
i vukao se iz sobe u sobu
s olovnom kuglom uglavljenom u grudima...

* * *

kako je ovo lepo :)
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1454410
Đulići uveoci,

X


Zar ja ljubit više ne smem?
Zar se meni samo krati
Svoju dragu dragom zvati,
Uzdahnuti, osećati!?
Ko mi može ljubav ubit,
Mada j\\\' srce raskidano!
- Ja te ljubim, čedo moje,
Čedo moje – zakopano!

Ja ne umem želje kriti,
Ta želje nam život čine;
Ja još živim, a ko živi,
Taj za rajem svojim gine.
I ja ginem srcem živim,
I ja ginem neprestano –
Ja za tobom ginem, zlato,
Zlato moje – zakopano!

Svakom sjaje jedna zvezda
Kroz tamninu gorkih jada,
Svakog teši ova zvezda –
A zar za me nema nada!?
Zar ti nisi uvek bila
Melem-cveće mojih rana,
Zar mi nisi i sad nada,
Nado moja – zakopana!

Kad su bili časi zlatni,
Kad vremena behu srećna,
Ja sam imo mnogo vera,
- Al\\\' zar vera nije večna!
Zar je vera, što u jadu
Izneveri sirotana!?
- Zar te ne smem svojom zvati,
Veo moja – zakopana?

Ti si mrtva, moj živote,
Otišla si s ovog sveta,
Toj daljini nema mere –
Pa zar i to da nam smeta!
Neka pada nad i vera,
To mi ljubav ne savlada –
Ja te ljubim, prazna senko,
I bez vere i bez nada!

J.J.Zmaj
Korisnikov avatar
By Sunce
#1455254
APRILSKA VOŽNJA KROZ VOJVODINU

Po Vojvodini se roje zelene pčele,
ljubičasta zasipaju oranja,
dave se u vodama Tamiša i Begeja
i hvataju se o mostove i skele,
grozde se poljem o šumarke i međe,
uzleću s plota i točku sa paoca
i kolovozu sa srebrnih leja.
Nikad odjednom ne videh toliko pčela,
na njive što su još sinoć bile smeđe
pala su krilca crvena i bela,
a iz slomljenoga u ogradi koca
zeleni i modri rojevi se viju.
Proturim li glavu na prolećni vetar,
lice na njemu glogom mi procveta.
Po Vojvodini se roje mlade pčele,
kao deteline list su im krioca,
uvlače mi se u nedra, u pazuha,
i zuje oko snova i oko sluha.
Nigde nema više grančice gole;
pružim li ruku kroz prozor, istog trena
roj prolećni sa zukom na nju seda
i sva olista kao prut topole;
nagnem li se iz zahuktala voza,
kosa mi namah postane zelena,
o trepavice se nahvata zelena rosa.
Po Vojvodini se rasule svetle pčele,
krioca su im sitna kao u prosa;
dignem li oči nebu, tamo leži
neskupljen beo otkos do otkosa.

Desanka Maksimović
Korisnikov avatar
By Sunce
#1455256
NEMAM VIŠE VREMENA

Nemam više vremena za duge rečenice,
nemam kad ne pregovaram,
otkucavam poruke kao telegrame.
Nemam vremena da raspirujem plamen,
sad zaprećem šake zgorela žara.
Nemam više vremena za hodočašća,
naglo se smanjuje putanja do ušća,
nemam kad da se osvrćem i vraćam.
Nemam više vremena za sitnice,
sad treba misliti na večno i neobuhvatno.
Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,
mogu stići jedino kudgod u blizinu.
Nemam vremena da išta izučavam,
nemam vremena sad za analize,
za mene je voda sada samo voda
kao da sam je pila sa kladenca;
nemam kad da razlažem na sastojke nebo,
vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.
Nemam više vremena za bogove tuđe,
ni svoga nisam dobro upoznala.
Nemam kad da usvajam zapovesti nove,
mnogo mi je i starih deset zapovesti.
Nemam više kad da se pridružujem
ni onima koji istinu dokazuju.
Nemam kad da se borim protiv hajkača.
Nemam kad da sanjam, da lagano koračam.

Desanka Maksimović
Korisnikov avatar
By gagakg
#1455874
Poziv


Ne zanima me cime se bavis u zivotu.
Zelim znati za cime ceznes
i usudis li se sanjati o susretu s onim za cime tvoje srce zudi.
Ne zanima me koliko ti je godina.
Zelim znati jesi li voljan reskirati da ispadnes budala zbog ljubavi,
zbog svojih snova, zbog pustolovine koja se zove zivot.

Ne zanima me koji su ti planeti u kvadratu s Mesecom.
Zelim znati jesi li dodirnuo srediste svoje tuge,
jesu li te izdaje u zivotu otvorile
ili si se zatvorio iz straha od dodatne boli.

Zelim znati mozes li sedeti s boli, mojom ili svojom,
a da se ne pomaknes kako bi je sakrio ili umanjio ili sredio.
Zelim znati mozes li biti s radosti, mojom ili svojom,
mozes li plesati s divljinom i dopustiti da te zanos ispuni do vrhova prstiju,
a da nas ne upozoravas da pazimo, da budemo realni,
da ne zaboravljamo svoja ogranicenja kao ljudska bica.

Ne zanime me je li prica koju meni pricas istinita.
Zelim znati mozes li razocarati drugoga kako bi sebi ostao veran;
mozes li podneti da te drugi optuzuju za izdaju, a da pritom ne izdas svoju dusu, mozes li biti neveran i dakle pouzdan.

Zelim znati mozes li videti lepotu cak i kada nije lepa, svaki dan,
i mozes li iz nje crpeti svoj zivot.
Zelim znati mozes li ziveti s neuspehom svojim,
i ipak stati na rub jezera i srebrnom odsjaju punog meseca viknuti: „DA!“

Ne zanima me gde zivis i koliko novca imas.
Zelim znati mozes li ustati posle noci duboke zalosti i ocaja,
izmucen i unisten do srzi, i uciniti sto se mora kako bi nahranio decu.

Ne zanima me koga poznajes i kako si dospeo dovde.
Zelim znati hoces li sa mnom stati u srediste vatre, a da pritom ne ustuknes.
Ne zanima me ni gde ni sta, ni s kim si ucio.
Zelim znati što te hrani iznutra kada sve ostalo nestane.
Zelim znati mozes li biti sam sa sobom
i svidja li ti se vlastito drustvo u trenucima praznine.

Oriah Mountain
By Simor
#1455877
Originally posted by Sunce
Nigde nema više grančice gole;
pružim li ruku kroz prozor, istog trena
roj prolećni sa zukom na nju seda
i sva olista kao prut topole;
nagnem li se iz zahuktala voza,
kosa mi namah postane zelena,
o trepavice se nahvata zelena rosa.
:yes:

Potvrđujem iz prve ruke! :)
Korisnikov avatar
By LongGone
#1455888
Rudyard Kipling

Ako


Ako mozes ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,
Ako sacuvas poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameris sto nemaju poverenja;
Ako ti cekanje ne predstavlja mnogo muke;
Ako ne lazes kad cujes lazi,
Ili ako ne mrzis kad tebe mrze;
Ako se ne pravis suvise dobar, niti govoris suvise mudro;
Ako snivas ali ti snovi nisu sve;
Ako mislis ali ti misli uvek ostaju ciste;
Ako znas da primis pobedu i poraz,
Da primis jednako i jedno i drugo;
Ako mozes podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakse prevarili budale;
Ako vidis kako u komadice razbijaju tvoj cilj
I ako se sagnes da podignes i pokupis ostatke.

Ako mozes sakupiti sva tvoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
Ako si spreman da ponovo krenes, kao na pocetku,
Ne prosaptavsi ni reci, izgubivsi sve uz osmeh;
Ako prisilis svoje srce, svoje zivce, svoje misice
Da sluze tvojim ciljevima i kad su malaksali,
I aku ustrajes kada sve zaostane,
Izuzev volje koja naredjuje: "Drzi se dobro|"
Ako se usred gomile ne ponosis,
I ne smatras se herojem, ako se druzis sa kraljevima;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki covek za tebe nesto znaci, ali ni jedan suvise;
Ako umes dobro ispuniti svaku minutu svog zivota,
I svakog trenutka ides pravim putem;
Tvoja ce biti zemlja i sve njeno blago,
Jer,
BICES COVEK, SINE MOJ|
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1464112
Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, - nama, draga, znan;
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana što krvave ih vređao je svet:
Ljubavi naše plav i nežan cvet.

I opet sila zgrnulo se seta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta,
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. Daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.

Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. - U cveću smo išli,
Slaveći strasno osećanja ta,
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti;

Sumnja u ljubav - najteži nam jad -
Mino i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
- Spojenost srca - ostala nam još
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš

U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.

Jer mi smo davno, verna draga, - je li? -
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
- Lance života što zveče i stežu;
Jer mi smo možda, sami tako hteli
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.

I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju dražisa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
... Gle! očima im trepti rosa nemo...

Sima Pandurovic
By Ulix
#1464116
Jao, the1, ta pesma je potpuno savrsena! Odlepio sam za Pandurovicem jos kad sam je prvi put procitao u gimnaziji. :love:
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1464117
Za Julisisa, neka druga Simina strofa:

Ноћ.
Ко чује
Како ноћних сени
Сетна песма тужи им на лири?
Тамна липа у тишини мири;
Цветови су сузни њени.
Прокапљује.
Ноћ.
Korisnikov avatar
By starsailor
#1467508
Marina Ivanovna Cvetaeva


Plišava ko nebo dubina,
I srebrne ruke dve.
Časak vremena - četvrta godina:
Ti i ja - sred reke Moskve.

Barke su klizile, sirene jecale,
Brljavio je vojnik pjani.
Delije se drale i pevale
Na žalobni način znani.

Na boga Marsa pristalice
Ti si pritajeno stezala usne.
Ledenim očima panterice
Ti si gledala sred mase gnusne.

Bese tvoj lik, između onih mrkih,
Do sijanja, do bleska beo.
Neću zaboraviti - a ti si zaboravila
- Kako je jedan tebe gledao.
Korisnikov avatar
By starsailor
#1467546
pokusala sam da prevedem na mk, al sam stala...ne smem, upropasticu pesmu...
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1467548
Pre 2 dana sam videla ,,Antologiju makedonske lirike". Ali nemam novca za nju trenutno.
Joj, zivote, sad mi korice pred oci izlaze! :drama:
Korisnikov avatar
By Orlando the Lady
#1467558
Pa sabrani su radovi nekoliko reprezentativnih makedonskih liricara, verujem.
Kuku... :drama:
  • 1
  • 35
  • 36
  • 37
  • 38
  • 39
  • 92
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!