... end Balašević of kors
Portret zivota mog
Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraz mraza na oknu prozora
Jedne noci ko ova znace Bog
Doslikacu portret zivota svog
Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide, a razno tumace
Djavo prste u farbu umace
Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...
I lila tamnu ceznjivu,
I boju breskve neznu
I sramezljivu
Svetlo sivu nepogresivu
Roze nadjoh medj' starim pismima
Modru vrpcu nad teskim mislima
Ukrah ridju iz pera drozdova
Laki purpur iz prvih grozdova...
Uzeh oker sa svece svecarske
Drap sa svilene masne becarske
Mrku s tambure tuznih tonova
A cinober sa nosa klovnova
Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...
A crnu nisi stedela
Ali bez nje bi bela,
Jos izbledela
Bez crne bela ne bi vredela
Srce je moje napuklo
K'o kora starog bagrema
Al' u tvom oku
Kao lane zadrema.
I jedva kao sapat ti
Nicu po uglovima
Zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati
Vetar dokono senke spopada
Huk u ambis tisine propada
Jedne noci k'o ova, znace Bog
Doslikacu portret zivota svog
Nedostaje mi nasa ljubav
Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna
Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo
Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad
Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo
Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas
Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo
Slovenska
Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan
zasto ko da zna
al' to sam jutro docekao umoran
ko da sam i ja leteo s njim
krilima teskim olovnim
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka
Ako umrem mlad
posadi mi na grobu samo ruzmarin
na dozvoli tad
da naprave od toga tuzni treci cin
nek mi ne drze govore
nek drugom pletu lovore
ako umrem mlad
zaustavljen u koraku i snu
O zagrli me sad
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das
ma ne, ne brini
proci ce za tren
ja sam samo malo lud i zaljubljen
U mojim venama davni sever caruje
i ja ponekad ne znam sta mu je
sto luduje , od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska
Uplasi me sjaj,
milion sveca kad se nebom popali
gde je tome kraj
za kog su tako dubok zdenac kopali
zasto se sve to desava
da l' covek ista resava
il' smo samo tu
zbog ravnoteze medju zvezdama