Bootstrap Framework 3.3.6

[Sunce]

Originally posted by Galateja
@Sunce - Almodovar se gotovo uvek poigrava melodramom, a u Cvetu moje tajne je i sam zapao u melodramu u negativnom smislu. Nekako mi se čini da mu je taj film samo vežbica ili da je tu 'kvalitativno predahnuo' obnavljajući prethodna iskustva. Tako isto mislim i za Volver. Kako se tebi dopao Volver? I za koji bi ti Almodovarov film rekao da ti se baš nije svideo? I, da, ako te ne mrzi volela bih da napišeš šta ti se svidelo u Cvetu moje tajne. Ja sam baš-baš ljubitelj Almodovara i kad vidim da ga još neko voli ne mogu da odolim, a da ne priupitam neke stvarčice.

Ni za jedan Almodovarov film ne mogu da kažem da mi se nije svideo. Postoje oni koji su mi bliskiji, koji su me više dirnuli, što ne znači da su kvalitetniji ili bolji.

Moji favoriti su: "Visoke potpetice", "Žene na rubu nervnog sloma", "Šta sam uradila da zaslužim ovo", "Kika" i "Cvet moje tajne".

U filmu "Cvet moje tajne" pored sjajnog scenarija, muzike, boja, fotografije, glume i plesa, dopalo mi se korišćenje projekcije. Ni jedna scena, ni jedan kadar u filmu nije suvišan.
Almodovar se u filmu "Cvet moje tajne" poigrava sa melodramom (dramom) na vrlo inteligentan i poseban način. On je proučava, relativizuje i regeneriše, u momentima i ismejava. U središtu filma je Leo: žena opsednuta ljubavlju, zanesena, očajna, puna patnje, ranjena, žena koja iščekuje. Almodovar posmatra njeno stanje sa različitih uglova i na taj način omogućava da njen lik doživimo dvostruko: i kao posmatrači i kao ona sama. On iskrenu iracionalnost sa svim svojim nijansama (ozbiljnost, patetika, komika, patnja, radost, crnilo, ružičastost, preterivanje) stavlja na "klizalište" sa lažima i odglumljenim. U filmu se sukobljavaju i zbližavaju: iskreno i lažno, racionalno i iracionalno, moderno i tradicionalno, iskustvo i neiskustvo.
Lik glavne junakinje Leo je dobro oslikan preko projekcija: ona je njeno pisanje. Leo dvadeset godina piše ružičaste romane pod pseudonimom, da bi se na kraju promenila. Urednici ružičaste izdavačke kuće "Fascinacija" kaže: "Ne želim više da pišem ružičasto. Stvarnost je isuviše crna. Ceo svet se može promeniti od danas do sutra." Leo zaboravlja da zaštiti autorska prava njenog novog romana. Ovo liči na njen odnos prema čoveku koga voli - ona voli bezrezervno, iskreno. U jednoj sceni kaže da traži samo nešto što je iskreno.
Interesantna je ljubavnica njenog muža - stručnjak za loše vesti, organizator seminara. Film počinje scenom sa seminara, odglumljenom izjavom tragične vesti. Majka koja navodno prima vest da joj je sin umro traži tračak nade u svakoj reči izjavljivača - lekara, neprihvatajući da joj je sin mrtav. Leo isto to radi sa čovekom koga voli - pokušava da spasi ljubav koja je mrtva, vapi za mužem koji je više ne voli. Ovo je genijalna Almodovarova ideja!
Jako mi se dopao lik sluškinje Blanke. Ona je skrivena umetnica i jedina je u potpunosti verna glavnoj junakinji, što i nije iznenađujuće kada se uzme u obzir njena simbolika. Blanka simbolizuje žensku strast, veličanstvenost ljubavi, patnju, jačinu emocija, Španiju. To se lepo vidi u njenoj igri na pozornici. Scene u kojima Blanka i njen sin Antonio igraju su me naježile! Predstavljaju prekretnicu u filmu, kulminaciju patnje i zanesenosti glavne junakinje.
Svideo mi se odnos majka - kćerka. Leokadijina majka se vraća iz Madrida u selo pružajući kćerci toplu priču i prostodušnu filozofiju "krave bez zvona". Ove scene su pune bliske topline i iskonske mudrosti.
Komika u filmu je izvrsna. Do suza su me dovele majka i sestra glavne junakinje.
U filmu mi se dopadaju i sledeće scene: izuvanje čizme koju je Leo obula da je podseća na muža, pominjanje Kazablanke i trapavo igranje novinara koji se zaljubljuje u Leo, izgovoreno "mama" nakon buđenja, scena sa klikerima - delovima rama zajedničke slike Leo i njenog muža, zatim upotreba ogledala i slaganje slika (u jednoj sceni se lik Leo višestruko oslikava na ogledalima i staklima), vrištanje devojke i žene na televizijskom programu, udaranje cipela o pod kao i sve scene sa igrom - plesom.
Pred kraj filma Leo poručuje: "Život je smešan. Okrutan je, paradoksalan...Nepredvidiv i ponekad tako pravedan."

Leo (Leokadija):


Leo i njena mama:


Sestra i majka :


Blanka i njen sin (to su mi bile najdraže scene):


"Cvet moje tajne" obrađuje nešto što je dato u filmu "Žene na rubu nervnog sloma", a naslućuje ono što će se desiti u filmu "Vrati se".
U filmu "Žene na rubu nervnog sloma" glavna junakinja takođe iščekuje muškarca koga voli. U Cvetu moje tajne je data veća pažnja samoj ženi i iščekivanju, i to na drugačiji način. U Cvetu moje tajne Leo i urednica njene izdavačke kuće pominju kratak sadržaj filma Volver (Vrati se). U Volveru je veće pažnja data majci, odnosu majke i kćerke, ognjištu, to je možda razvoj priče sa kraja Cveta moje tajne.

Meni je Volver (Vrati se) topao i drag film iako ga ne bih svrstao među bolje Almodovarove filmove. Nešto mi je u tom filmu nedostajalo. Možda bolja Penelope. U svakom slučaju, dopao mi se duh majke koji čini zaplet filma zanimljivim, komičnim, mističnim. Evo šta sam pisao na forumu o tom filmu: "Film na jednostavan i smiren način priča o ženama, bliskosti, razumevanju, povratku ognjištu, oproštaju, tajnama, sujeverju, smrti. I kao da je glavni odnos u filmu odnos majke i kćerke. On je komična drama, ako se tako može nazvati. Ima par scena koje su me zaista nasmejale. Izrazito je čulan: izražene su boje, muzika "Volver" ježi, oseća se miris kolača, soba, dvorišta i prdeža majke, miris zemlje i reke, osećaju se dodiri i vetrovi. U filmu junaci lagano prihvataju nevolje i bezizlazne situacije."

[Galateja]

Opasnost za dobre umetnike često bude ponavljanje. Šta je za mene ponavljanje? Isti motiv obraditi na isti način u dva ili više dela. Sasvim je drugo kada umetnik iz dela u delo napreduje u obradi određenog motiva. Nemoguće je sasvim izbeći ponavljanje, ali problem nastaje kad delo u celosti biva kompilacija ranijih dela.
Sad ću ovu teoriju primeniti na Almodovara. U filmu Cvet moje tajne imamo sledeće motive koji su obrađeni u njegovim ranijim filmovima: nezgrapan odnos majke i ćerke (opisano do perfekcije u filmovima Matador i Visoke potpetice), erotska žudnja žene za muškarcem koji je ne voli (opisano u Žene na ivici nervnog sloma, Kika), junakinja piše jeftine romane pod pseudonimom (Mračne navike). Dakle u Cvetu moje tajne je sumirao prethodna iskustva. I oslanja se dosta na dijaloge na uštrb režije. Dobro, i u drugima ima briljantne dijaloge, ali su u kontrapunktalnom odnosu sa režijom, ali ovde reč dominira nad vizuelnim. Jedino mi je jaka scena kad sluškinja i sin igraju.
Sa druge strane, motiv homoseksualnosti u njegovim filmovima se ne ponavlja, već nadgrađuje. Dok je u Matadoru lik latentno homoseksualan, u Lošem vaspitanju je to opisano u celosti. E, sad, u Matadoru i Pričaj sa njom ponavlja se motiv muškarca koji nema jasno izgrađen seksualni identitet, ali ostali delovi mlađi film ’vuku’ napred. Pokušavam reći da mi smeta u Cvet moje tajne i Volveru nedostatak novih delova, specifičnih baš za dati film.

Ponavljanje mi smeta kod npr. Bergmana (koga inače jako volim), Hičkoka i ostalih, ali važno je da u istoriji kinematografije postoje filmovi kao što su Persona, Tišina, Psiho, Ptice, tako da im poneko autoplagijatorstvo može biti oprošteno.

Eto (da se vratim na temu), to je moje mišljenje, što ne isključuje mogućnost da nisam u pravu, ali ja tako percipiram. Sunce je tako lepo sročio post, ali ja ostajem pri svom kad je reč o dva ’sporna’ filma.

Nego, što su se ostali ućutali? Komentari se ne naplaćuju, slobodno postujte.

[Hys.]

ponavljanje motiva kao uobicajeni i dozvoljeni instrument kod umetnika /dozvoljen kada je umetnik vest u pronalazenju nove perspektive ili novog gledista, pronalazenje varijable arhetipa ili percipiranje inhibicije na inventivniji ili jednostavno drugaciji nacin/ je uobicajen i u potpunoj korelaciji sa ljudskom psihologijom trajnog trazenja.
vecina umetnika ponavlja na razlicite nacine perspektive svojih licnih taboo-a ili pak sloboda, na taj nacin oslobadjajuci se ili naprotiv jos vise se zarobljavajuci kako u sopstevi Id kreativnosti, a isto tako i i super ego, sopstevnu samovolju i zelju za naizgled deljenjem emocije, ma o kojoj se radilo.
ono sto bih volela da kazem o cvetu moje tajne, Sunce je uglavnom rekao. Ono sto bih dodala jeste da scena igre u filmu, meni predstavlja srz celog filma, i Spanije kakva jeste, i kakva bi ona volela da bude.
Spanija kao smrt i strast, uvek potpuna zivotne energije, cak i u umiranju, dramaticno nosi paralelu junjakinje i njene unutrasnje borbe, zelje i nedostatka koliko i viska sebe.
Imala sam posebno zadovoljstvo da upravo plesaca Joakuin Kortesa susretnem, u studiu u kom sam igrala sa svojom grupom, kada je zavrsavao vezbe. Covek nosi takvu kolicinu harizme i energije u svakom pokretu da je apsolutno jasno zasto je BAS on izbran za taj i takav film kao i za tako bitnu scenu.

toliko od mene, cetvrtinu ciste kastiljane

[Sunce]

Originally posted by Galateja
Opasnost za dobre umetnike često bude ponavljanje. Šta je za mene ponavljanje? Isti motiv obraditi na isti način u dva ili više dela. Sasvim je drugo kada umetnik iz dela u delo napreduje u obradi određenog motiva. Nemoguće je sasvim izbeći ponavljanje, ali problem nastaje kad delo u celosti biva kompilacija ranijih dela.
Sad ću ovu teoriju primeniti na Almodovara. U filmu Cvet moje tajne imamo sledeće motive koji su obrađeni u njegovim ranijim filmovima: nezgrapan odnos majke i ćerke (opisano do perfekcije u filmovima Matador i Visoke potpetice), erotska žudnja žene za muškarcem koji je ne voli (opisano u Žene na ivici nervnog sloma, Kika), junakinja piše jeftine romane pod pseudonimom (Mračne navike). Dakle u Cvetu moje tajne je sumirao prethodna iskustva. I oslanja se dosta na dijaloge na uštrb režije. Dobro, i u drugima ima briljantne dijaloge, ali su u kontrapunktalnom odnosu sa režijom, ali ovde reč dominira nad vizuelnim. Jedino mi je jaka scena kad sluškinja i sin igraju.

Ispašće da mi je "Cvet moje tajne" omiljeni Almodovarov film, ali on to NIJE!
A šta razlikuje film "Cvet moje tajne" od ostalih Almodovarovih filmova, recimo od "Žena na rubu nervnog sloma"?
U njemu je bilo reči o zanesenoj ženi, o JEDNOJ ženi koja je zaljubljena, opsesivna, o ružičastom, patetičnom, sladunjavom, o ženskoj strasti, "ludosti" i patnji koja je porodično nasleđena, o neprihvatanju da je ljubav umrla, o promenama od ružičastog. On se tu igra čas ozbiljnim, čas ironičnim pogledom. Almodovar je Leo posvećenije pratio: njeno lice je ovde duže zadržavano u krupnom planu. U filmu "Žene na rubu nervnog sloma", međutim, nema priče o ružičastom i zanesenosti u zaljubljenosti i ljubavi. Zbog toga mislim da je Almodovar napravio "pomak" u "Cvetu moje tajne". Možda ne pomak, ali je u svakom slučaju drugačije posmatrao ženu.

Originalno u "Cvetu moje tajne":

Film počinje scenom sa seminara u kome se glumci uživljavaju u uloge izjavljivača i primaoca tragične vesti. Ovo je zapravo osnova tog filma. Te scene su odlične i imaju snažan efekat iznenađenja.

Ples Blanke i njenog sina Antonija su genijalne i jedinstvene, ali ne bi imao tu jačinu da Blanka nije sluškinja glavne junakinje. Dakle, opet iznenađenje. Iz tih i sličnih situacija (korišćenje pseudonima u pisanju, šifre "stena" u izjavi ljubavi, saznanja da je ljubavnica Leinog muža zapravo njena najbolja prijateljica) vidi se da Almodovar priča o ulozi tajne. Meni su najdraže i najbolje scene plesa i zvuci flamenka koji se provlače kroz ceo film.

Glavnu junakinju glumi Marisa Paredes, a ne Carmen Maura ili Victoria Abril.
U filmu ima dobrih vizuelnih rešenja, pre svega u flamenku, korišćenim okvirima u zidovima, ogledalima, staklima, vratima, naslagama knjiga, bojama, u slomljenom ramu i lopticama koje se kotrljaju, mozaično obojenoj posudi i šarenilu seoskog doma.


@Galateja, zašto je film "Loše vaspitanje" po tebi najbolji Almodovarov film?

Meni ne smeta ponavljanje sličnih motiva u filmovima. Kod Bergmana se ponavljaju slični "modeli" ponašanja, ali ako se pažljivije gleda, vide se važne i suštinske razlike.

Voleo bih da Almodovar napravi film o zanesenosti, zaljubljenosti dva muškarca, drugačiji film u odnosu na "Loše vaspitanje".

[Galateja]

Ne znam koliko bih bila sigurna da je Loše vaspitanje objektivno njegov najbolji film, ali je meni najviše legao. Sviđa mi se način kako je Almodovar kreirao likove, uzročno-poslednične veze, rad sa glumcima, scene kad sveštenici igraju fudbal, strast na licu oca Manola kad gleda Ignasija kako peva, to što Enrike uprkos saznanju da je sve igra pristaje na igru ćorave bake, starmali dečaci, višestruki fleš bekovi, eliptični prikaz silovanja uz muziku... Jako je emotivno nabijen. E, sad i drugi su, ali emocije iz ovog filma najbrže nalaze put do mene.

[Tot]

Gledao sam Visoke potpetice, Kika, Sve o mojoj majci, Pričaj s njom. Imam snažan afinitet prema ovom reditelju ali bi ponovo trebalo da ga otkrijem. Pogledaću filmove koje sam već gledao i druge. Zato su mi od koristi postovi Sunca i drugih Almodovarovih fanova. Na blic rečeno, ono što me snažno privlači su humor, nesvakidašnji prikaz strasti i parodija osećanja, svojevrsna kritika svakodnevice sa istovremenim otkrivanjem sveta koji je skrajnut, na margini kao i raznih sudbina koje su nama teško vidljive možda baš zato što nismo naučili videti ništa osim onoga što nam nudi socijalizacija. Tako mi se čini da ono što Almodovar želi jeste pokušaj resocijalizacije u jednom svetu koji nam u svom rediteljskom postupku otkriva ili tačnije rečeno povezuje nas sa vrednostima koje su nepravedno zapostavljene i marginalizovane.

[djo]

Originally posted by Tot
parodija osećanja

ja mislim da je kod almodovara sve do maksimuma isparodirano ALI NIKADA osećanja njima se podređuje sve ostalo, ponekad i koherentnost filma i narativa, ali to je dobro

[Tot]

Dragi Djo, imaću u vidu ovu tvoju primedbu pri narednim gledanjima Almodovarovih filmova.

[djo]

Originally posted by Tot
Dragi Djo, imaću u vidu ovu tvoju primedbu pri narednim gledanjima Almodovarovih filmova.

pa da, meni je nekako svaki njegov film, bio fenomenalan, ili slabiji, pre svega o ljubavi i napravljen sa ogromnom ljubavlju

[Galadriel]

Originally posted by bojandjo

Originally posted by Tot
parodija osećanja

ja mislim da je kod almodovara sve do maksimuma isparodirano ALI NIKADA osećanja njima se podređuje sve ostalo, ponekad i koherentnost filma i narativa, ali to je dobro

Almodovar je veliki poznavalac ljudske prirode i naravi i shvata je u svoj njenoj razlicitosti onoliko koliko je u stanju jedan covek. Tako da se slazem sa tobom po pitanju prikazivanja emocija, ali mislim da se Almodovarovim filmovima ( ne racunam Volver, tu koliko se secam se poigrao sa kultom mrtvih ) ne gubi koherentnost. Toliko puta gledajuci njegove filmove pomislim kako prica pricu kao da sam prisutna, a najvise mislim da ne gubi koherentnost jer uvek uspe da docara ironiju zivota. Ne znam bas koliko mi je pametno da pricam o doslednosti kad govorim o njegovim filmovima generalno, u svakom slucaju mi je jedan od omiljenih reditelja zato sto je najrealniji.

Ono sto je moja velika zelja, a sto mislim da bi mnogo doprinelo njegovom preslikavanju zivota su razliciti i nepoznati glumci u svim filmovima. Ja bih u stvari u svakom filmu volela da gledam nove glumce.

[Sunce]

Originally posted by Galateja
Ne znam koliko bih bila sigurna da je Loše vaspitanje objektivno njegov najbolji film, ali je meni najviše legao. Sviđa mi se način kako je Almodovar kreirao likove, uzročno-poslednične veze, rad sa glumcima, scene kad sveštenici igraju fudbal, strast na licu oca Manola kad gleda Ignasija kako peva, to što Enrike uprkos saznanju da je sve igra pristaje na igru ćorave bake, starmali dečaci, višestruki fleš bekovi, eliptični prikaz silovanja uz muziku... Jako je emotivno nabijen. E, sad i drugi su, ali emocije iz ovog filma najbrže nalaze put do mene.

"Loše vaspitanje" je kompleksan film, film u filmu. Meni su se najviše dopale scene sa dečacima, scene dok Ignasio peva, kupanje dečaka u vodi, igranje fudbala.

[Tot]

Dakle hajde: gledao sam neke Almodovarove filmove pa kratko:

"Šta sam učinila da zaslužim ovo"- raniji njegov film; sviđa mi se ideja koju filmski realizuje a koju je svaka supruga muške fašističke svinje ponekad osetila: da ga ubije! I upravo onako kako je ona to učinila onom močugom čini mi se majispravnije izvedenim. Simpatična je ona pričica sa gušterom

"Mračne navike"- Verovatno njegov najmorbidniji film ili pokušaj da se kao u krivom ogledalu prikažu kaluđerice. Ako bi mračne želje postale stvarnost pa čak poprimile karakter navike, nastala bi ona strahota redovničkog života. Najbolja mi je scena kada kaluđerice pevaju pop na priredbi kojoj prisustvuje glavna kaluđerica nadzornica. Ona naravno ni ne sluti šta se zapravo dešava. Rediteljska ideja ovde bi bila ispitivanje jednog fenomena sa dve strane: strah autoriteta od bilo kakvih promena i inovacija te nesposobnost da se u kontekstu tog istog crkvenog autoriteta osavremeni život crkve.

"Živo meso" - Verovatno me je ovaj film potakao da kažem primedbu o parodiji osećanja. Naravno nema parodije emocija ali je prikazan cirkus osećajnosti, barem meni to tako deluje. Od zaljubljivanja do realizacije nemogućeg sna, do parodije promene loše osobe u dobru i skončanja u patnji neuzvraćene ljubavi. Zapravo istina koja se tako izriče da bi se mogla podneti.

"Visoke potpetice"- Jedna sjajna obrada Bergmanove jesenje sonate. Ali tako da sve bude manje dramatično, sa nekom vrstom pomirenja koja omogućava da čitava priča bude manje gorča: scena ispovesti majke u bolnici ne parodira osećanja ali je parodična

"Žene na rubu nervnog sloma"- Ovo je meni zaista remek delo. Imamo sjajan komičan zaplet u koji je uklpoljena ljubavna priča nekoliko žena. I ovde je Almodovar pokazao zavidno poznavanje ženske psihologije. Način na koji glavna junakinja razrešava svoj problem se čini jedino moguće ispravnim mada teško dostižnim. Ali činjenica da je ona uradila to tako i na taj način govori o njenoj svesti i dostojanstvu, o dostojanstvu žene uopšte i to je svakako jedan od Almodovarovih najlepših likova

Evo nešto žurim pa ću morati sad da prekinem; doviđenja

[CokoladnaBananica]

Meni se kod Almodovara svidja iskrenost, katkad bolna i nepozeljna, pri kreiranju radnje, likova i odnosa. Mislim, svidja mi se to sto on skoro surovo prikazuje da zrtva iz predhodne scene ima svoju mracnu stranu, i da je i ona zla, gresna ili sta vec. Cini mi se da je to, od svih koje sam ja gledao, najbolje pokazano u filmu Lose Vaspitanje.
Almodovar je zaista genije..

[Sunce]

Originally posted by Tot
"Žene na rubu nervnog sloma"- Ovo je meni zaista remek delo. Imamo sjajan komičan zaplet u koji je uklpoljena ljubavna priča nekoliko žena. I ovde je Almodovar pokazao zavidno poznavanje ženske psihologije. Način na koji glavna junakinja razrešava svoj problem se čini jedino moguće ispravnim mada teško dostižnim. Ali činjenica da je ona uradila to tako i na taj način govori o njenoj svesti i dostojanstvu, o dostojanstvu žene uopšte i to je svakako jedan od Almodovarovih najlepših likova.

Pedro Almodovar je tom filmu odlično predstavio"rubove" nervnih slomova različitih žena: nevine žene, žene koja je zbog ljubavi prema mladiću dozvolila da bude žrtva terorističke organizacije, žene - prevarene ljubavnice, žene - psihotične supruge i žene - najnovije ljubavnice, kao i komšinice koja vodi tuđe živote. Kao da ih je gradifikovao, poredio, sukobljavao i spajao. Glavna junakinja prevazilazi teško stanja što je čest slučaj kod Almodovara. Terasa glavne junakinje je poput Nojeve barke. Možda je u njoj našla spas?

http://en.wikipedia.org/wiki/Women_on_t ... _Breakdown

[Sunce]

Napokon sam pogledao i film "Veži me" (Atame).

[Sunce]

Ljudovi, "Volver" je u prodaji u Domu sindikata - 270 dinara! Ko nije gledao, obavezno neka proseta!

[ns.happy]

joj, svaki put kada skidam torent malo me sramota...

[erkondisn]

Originally posted by Tot

"Žene na rubu nervnog sloma"- Ovo je meni zaista remek delo.

potpisujem
a najzabavnije su mi Mracne navike

[Baldy]

Hej, ima li neko prevode za Labertino de pasiones i La Ley del Deseo?

[Tot]

Originally posted by arwen_evenstar

Originally posted by bojandjo

Originally posted by Tot
parodija osećanja

ja mislim da je kod almodovara sve do maksimuma isparodirano ALI NIKADA osećanja njima se podređuje sve ostalo, ponekad i koherentnost filma i narativa, ali to je dobro

Almodovar je veliki poznavalac ljudske prirode i naravi i shvata je u svoj njenoj razlicitosti onoliko koliko je u stanju jedan covek. Tako da se slazem sa tobom po pitanju prikazivanja emocija,ali mislim da se Almodovarovim filmovima ( ne racunam Volver, tu koliko se secam se poigrao sa kultom mrtvih ) ne gubi koherentnost. Toliko puta gledajuci njegove filmove pomislim kako prica pricu kao da sam prisutna, a najvise mislim da ne gubi koherentnost jer uvek uspe da docara ironiju zivota. Ne znam bas koliko mi je pametno da pricam o doslednosti kad govorim o njegovim filmovima generalno, u svakom slucaju mi je jedan od omiljenih reditelja zato sto je najrealniji.

Ono sto je moja velika zelja, a sto mislim da bi mnogo doprinelo njegovom preslikavanju zivota su razliciti i nepoznati glumci u svim filmovima. Ja bih u stvari u svakom filmu volela da gledam nove glumce.

Sad tek vidim ovaj post. Da, celina nam pomaže da ga shvatimo; ironija i ona je višeslojna. Sve ono što "znamo" o "marginalcima", neobičnim ljudima, nama samima, sve ono što smo stekli socijalnim učenjem Almodovaru je polazište za preispitivanje neopterećeno društvenim obrascima. To je ironija većinskih stereotipa ali i stavova koje "marginalci" imaju sami o sebi. Primorani smo da posmatramo uvek drugačije u odnosu na neku konstantu, da uočimo ironičnu mogućnost i na terenu gde se osećamo sigurno. Sve to deluje razigrano, spontano i ubedljivo. Almodovar je genijalan posmatrač.

[djo]

Originally posted by Baldy
Hej, ima li neko prevode za Labertino de pasiones i La Ley del Deseo?

ja imam oba filma sa engleskim titlovima

[spliff]

Originally posted by bojandjo

Originally posted by Baldy
Hej, ima li neko prevode za Labertino de pasiones i La Ley del Deseo?

ja imam oba filma sa engleskim titlovima

a jel mouzze to da se dobije :treptrep:

[djo]

narafski

[Sunce]

Postoji li u prodaji muzika iz Almodovarovih filmova?

Dopala mi se ova scena iz Volvera.


''

[zbunjeni]

Obozavam Almodovara!Vecinu njegovih filmova sam gledao,ali nazalost nemam sve njegove filmove u kolekciji.Ne znam koji film bih izdvoji da kazem taj mi je najdrazi kada su mi svi podjednako dobri.Zao mi je sto ne mogu naci ''Visoke potpetice'' i ''Matador'' jer sam ih odavno gledao a bas bih voleo ponovo da ih vidim i naravno da ih imam u kolekciji.

[J...]

Originally posted by Sunce


Dopala mi se ova scena iz Volvera.

I meni.

Volim Almodovara.

Svidja mi se izmesanost bizarnosti, specificnog humora i tuge u njegovim filmovima.

Jedan od najboljih po meni "Sve o mojoj majci"

[zbunjeni]

Da li neko zna ko peva ovu pesmu sto je Penelope pevala u ''Volver'' i kako se zove pesma?

[starsailor]

Originally posted by Sunce
Napokon sam pogledao i film "Veži me" (Atame).

to je jedan od mojih fav. super muzika afkorz

[sofia]

Originally posted by zbunjeni
Da li neko zna ko peva ovu pesmu sto je Penelope pevala u ''Volver'' i kako se zove pesma?

Estrella Morente-Volver

[zbunjeni]

Originally posted by sofia

Originally posted by zbunjeni
Da li neko zna ko peva ovu pesmu sto je Penelope pevala u ''Volver'' i kako se zove pesma?

Estrella Morente-Volver

Hvala ti puno