te veceri kada sam cuo da je umrla...
napisao sam joj pismo koje sada ovde objavljujem..
“Draga Sonja…
Stigao sam na autobusku stanicu u 02h, krenuo peske kuci, drzao telefon u ruke i odlucio da odem na Mondo, da vidim sta ima na chatu. Na naslovnoj strani je stajala vest koja mi je izmamila suze u ocima…. Procitao sam da te vise nema….. Zasuzile su mi oci i nisam mogao da ih zaustavim. Zena kojoj sam se divio je napustila ovaj svet. Neko ko je uvek bio drugaciji, neshvacen, uplasen, ali i najbolji u tome sto radi. Nije mi bilo do chata, nije mi bilo ni docega… cak ni do sna kada sam legao u krevet… razmisljao sam o prolaznosti zivota, o tome kako uvek najbolji odu, valjda ih Bog pozove kod sebe… zaspao sam tek oko 5 a u 6.30h sam morao da ustanem. Na trenutak sam pomislio da je sve ok, i setio se strasnog saznanja…. tebe nema…otisao sam na posao i malo skrenuo misli….
Dosao sam sa posla, odmorio se i resio da pogledam tvoj film “Jug jugoistok” cisto da se utopim sa bolom koji sam osecao. Mozda sam mazohista… ne znam ni sam….zeleo sam d ate vidim veselu, nasmejanu… da se pokreces…. Ogledao sam nekih 15 minuta filma i nisam mogao vise… opet sam se rasplakao… prekinuo sam… previse je rano za tvoje filmove…
Zeleo sam da te upoznam i ta zelja mi se nije ostvarila…
Priznacu ti da sam ja onaj sto je na Banovm brdu skinuo jedini poster koji je najavljivao tvoj povratnicki film “Jug Jugoistok” koji si snimila nakon mnogo godina pauze. Nemoj da mislis da sam taj poster negde zagubio, sklonio ili bacio… tu je, krasi zid moje sobe i tako ce ostati dugo dugo… na njemu si lepa, pomalo uplasena, a opet sigurna u sebe i jaka .
Uvek sam se pitao zasto si nestala onda kada si bila najpopularnija, najvoljenija… najbolja… na vrhuncu slave si nestala… nigde te nije bilo… nacuo sam price da si imala problema sa drogom i da si to pobedila… bila si jaca i od toga… verovao sam u tebe i to da ces opet biti ona stara…i bila si….
Prijatno me je iznenadila reklama tvoje emisije koja se emitovala na tv Avala. Sa nestrpljenjem sam ocekivao tvoje prvo pojavljivanje nakon toliko godina… tvoju zivu rec da cujem, da uporedim sa glumom. Bio sam iznenadjen kolicinom tvoje inteligencije I moci koju posedujes. Sve do tada je bio moj zakljucak na osnovu glume i filmova… tada se sklopila moja slika o tebi… bila si kompletna Sonja Savic, symbol neceg jakok… feniksa koji se uvek dize iz pepela i bude jos jaci…
Draga moja Sonjice.. sada kada te nema, mnogi to nece ni primetiti. Jedna glumica manje, ima ih jos mnogo… ali oni koji su te voleli znaju da to nije jedna glumica manje, nego jedna Sonja Savic manje…. Jedina Sonja Savic… onakva kakvu smo je voleli… nasmejana, histericna, tvrdoglava, neshvacena… ali svoja….
I ja sam neretko bio nesvacen, bas kao i ti… Ljudima sam govorio mnoge stvari koje mislim ali su oni to pogresno tumacili… ali neka…. Vremenom ce shvatiti sta sam zeleo da kazem i bice im sve jasno…
Privodim ovo kraju…slicni smo… jednostavno sam nepodoban, nepozeljan… drugaciji od vecine… ovo je Srbija… zemlja gde “drugaciji” ne mogu da opstanu… ili se uklopis u masu i postanes isti kao vecina… ili propadnes… to se i tebi desilo… nisi zelela da molis, trcis i sluzis bilo kome… ali opet, ostala si svoja… ponos nas neretko mnogo kosta… ali neka… sve ima svoju cenu… sve ce to narod jednom pozlatiti….
Pozdravljam te i zelim da te negde daleko… cuvaju anjeli… Jug je na jugoistoku…. Secerna vodice….. "
“
