- 08 Sep 2008, 08:50
#1234178
Pa ne hvataju me neke ozbiljnije tuge vec neko vreme, inace mi se cini da sam pola zivota provela u depri a pola u ekstazi. Mislim kad mi je lose, bas mi je lose, kad mi je dobro, bas mi je dobro.
Inace me te depre uhvate kad mi u zivotu krene po zlu na vise planova simultano i uh, ne merem ja to. Cupam se i batrgam ko blesava, al mi treba dosta vremena da se izbatrgam. Hoce i kad se ne zaljubim bas dugo, onda me bas jede.
Mada, desavalo se i da me hvataju te neke dnevne depre, nervoze i anksioznosti, pa lepo nabijem slusalice u usi i hodam dok me noge ne zabole, pa se isto tako peske vratim. Meni to uglavnom uradi stvar. Ili nadjem neku zenu, nema boljeg antidepresiva.
Mislim, ja uglavnom brejnstormujem sama sa sobom, pa nekako prokljuvim uzrok za takvo raspolozenje, pa radim na tome da ga otklonim ili ishendlam.
Problem je kad ne mogu da nadjem konkretan uzrok, mada i tad biva da sam umorna od svakodnevice i da mi je potrebna major promena u zivotu.
Anyways, sa tim stvarima se uvek rvem, gledam da funkcionisem normalno i budem produktivna, onda kada ne mogu i ni za sta nemam snage, dam sebi 2-3 dana da dremam i cucim, i onda se borim ponovo. ne mogu ja da sedim i konstatujem kako mi je lose i ne radim nista, pa to je smrt.
Inace, kad mi je onako lose - izlazim, nekad imam poriv da oblacim haljine pa to i radim. Kad m je bas bas lose - ostajem kuci, i potrebno mi je da budem sama, jer mi svi idu na zivce.
A sto se nemira i anksioznosti tice, nemir, agresiju i slicno, preusmeravam na neke druge stvari ili u neku fizicku aktivnost pa ih sagorim, a anksiozna sam u odredjenom setu situacija i uvek veoma svesna zbog cega sam anksiozna pa umem da hendlam, do te mere da samo konstatujem da me boli stomak i znoje mi se ruke, a u glavi budem potpuno kool.
Inace, retko kada budem depresivna kad sam sa nekim i kad sam zaljubljena i kada volim, onda mi se prosto ne desava.