Bootstrap Framework 3.3.6

[Hys.]

Nedostaje mi Prica.

Bas.

I Zonche i Dragonite, njihovi postovi uopste.

Moracu da se zadovoljim "Wintersmithom"

[Zonche!]

Originally posted by Nanny Ogg
Nedostaje mi Prica.

Bas.

I Zonche i Dragonite, njihovi postovi uopste.

Moracu da se zadovoljim "Wintersmithom"

Don't worry baby, planiramo da zavrsimo.
Necemo da silimo nista da ne bi bio shit kraj.
Samo da se potrefi sve kako treba.

[Machkodlak]

I tako forumland ode u zaborav

[andjela]

nije nije

[Nbegi]

andjela najbolje zna, nije džaba proročica

[Machkodlak]

[Mademoiselle]

Maceci, kad si me pozvao da citam ovo nisi rekao da ima 50 strana!
Jel ima negde da se procitaju smao price, bez prateceg spama (nista protiv istog, ali bih preskocila, posto vise nije aktuelno ionako)?

[IriS]

imaš u prvom postu 56 poglavlja u PDF fajlu.
ukupno ih je 80.

[IriS]

evo

PDF Verzija: http://www.gay-serbia.com/forum/upload/Forumland.pdf
[poslednja verzija: 06.01.2008] [610 KB]

[Machkodlak]

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
posto vise nije aktuelno ionako)?

Ko kaze? Jeste bila poduza pauza, ali uskoro stize jos
IriS hvala sto si me postedela truda, uradio bih ja, da sam ranije video kravicin post

[Berserker]

Hvala Iris na ovom divnom pdf-u...

[Zonche!]

STAY TUNED...WE HAVE A SURPSISE...




Supernite! team

[Berserker]

Suprajs tipa "Nastavak tje biti objavljen za jedno mesec i po"

[Zonche!]

How does tonight sound?

[Berserker]

Moze...
Al imam vaznija posla...
Gledam US Open...

[Zonche!]

Poglavlje osamdeset i jedan - CHARMED


Mama i tata, idem ja da se igram rata - uzdahnuvsi rece Blenta majci i ocu u maloj kuhinji.

- Ali sine, suvise si mali da ides u rat! Ti si moja beba! Moj mladunac! - proplaka majka.

Otac je krsio prste i mrmljao.

- Mama,
nisam ja vise tvoj mali mravic,
moram sam da se brinem o sebi -

Otac ocajnicki lupi sakom o sto. - Ne dolazi u obzir! Zar da se pred svetom pokazuje moja sramota... Da ljudi pricaju da smo izopacena porodica, da je moja cerka ustvari moj sin! Naopako! Kako da pogledam ljude u kafani u oci i kazem 'Ja imam sina!'? -

Majka se okrenu ka ocu. - Klado jedna, samo mislis na to sta ce komsiluk da kaze! Suoci se sa tim da imas sina kao pravi muskarac! -

- Sve je to tvoja greska! Kupovala si joj one muskobanjaste igracke poput malih akcionih vitezova i čekića i napravila decaka od nje! Ovo nije moja cerka nego nakaza! -

- Idiote, to je svo vreme i bio tvoj sin, to je jedna te ista osoba! Znam sta sam rodila! -

- Za sve si ti kriva! Bolje da si rodila kamen nego sina! - zaurla otac i izlete iz kuhinje.

Blenta je mirno sedeo i klatio noge na stolici. Pogledao je malu vrecu koju mu je sestra spakovala za put.
- Mama, nemoj da se brines,
necu vise da krijem ko sam
vreme da ova pticica odleti iz gnezda -

Majka se ugusi u suzama. Prisla je kredencu gde je drzala brasno i zacine. - Znala sam da ce ovaj dan doci, samo nisam htela sebi da priznam to. Mozda si mogao ocu da malo neznije kazes da si musko, ali prebolece on to. Za par dana, kad mu dodje do glave sve ovo, ce biti pijan u kafani i cascavati drustvo sto je dobio sina. Dvadeset godina prekasno, ali ipak. Nego, htela sam nesto i ja da ti dam za put... -

Skinula je zamotuljak sa najvise police. - Ovo je ratna sekira tvoje prabake. Sigurna sam da bi volela da je ti dobijes, posto si teoretski devojcica, a tvoja sestra ne pokazuje ratnicke tendencije -

- Mama - rece Blenta dok su mu se oci punile suzama.

Zagrlise se i on krenu.



Lutao je dva dana sumom. Sitnije zivotinje su pobegle u srediste sume, pod magicne borove i carobne breze, gde ih je stitio Gospodar Zveri, a sve sto je imalo kandzu, ocnjak ili rogove je otislo u borbu. Bilo je prilicno mirno, a tisinu bi prekinula samo poneka zalutala pcela koja bi ljutito obletela oko njega i produzila svojim putem.
Delovalo je kao da se probija kroz more lisca, grana i cveca.
Krajem drugog dana je pala tama. Ne mrak, vec gusta, lepljiva i vrela tama koja guta svetlosti i prigushisve zvuke. Tama od koje vam svaka grana deluje kao ruka cudovista, svaki list kao zlobno oko a vasa senka dobije neke cudne ideje i pocne sama da se pomera i ide pre vas.

'U rat su otisli dobri ljudi svi
da pobede sve one koji su zli
ali dobro i zlo su prividne stvari
za koje Sudbina mnogo ne mari.'

Blenta, operisan od straha, poce polako da se priblizava izvoru bajalice.

'Nama treba heroj, neko vrele krvi,
ko ce u borbi uvek biti prvi.
Cekamo heroja sve do ovoga jutra
ima vremena dok ne nastupi sutra.
U ponoc nek' stigne, iz tame i noci
dacemo mu sva nasa znanja i moci!'

Blenta primeti tri mrsave prilike oko kotla.
Najvisa ubaci neki sivkasti prasak i bela pena poce da kipi dok su druge dve mesale smesu.

'Svez od borbe, sav od krvi,
u jurisu uvek mora da bude prvi!
Visok kao bor i jak kao stena,
Vid ljudi ce pokriti koprena,
Nece mu videti lik i lice
secace se samo -

prilika se okrenu i krenu nervozno da trazi po torbi. Druge dve su drzale dah dok je sadrzaj sve vise dimio.

- secace se samo male ljubicice!' - pobedonosno uzviknu treca i ubaci sastojak.

- Znaci, ja ne mogu da verujem koji si ti retard! - viknu Armand.

- Sto? - promesa Gneebo kutlacom smesu - pa jedino to se rimovalo -

- Mi ovde pravimo superheroja za borbu protiv sila mraka kome dajemo tajni identitet u obliku MALE LJUBICICE! U knjigama ce pisati 'I onda su se oni okrenuli ka obzorju i videli jednu malu LJUBICICU!' - vikao je Vespertine spustajuci kapuljacu. - Da nismo pod ugovorom, sad bih te pretvorio u jednu odvratnu ljigavu zabetinu! -

- Pa da licim na tebe - uzvrati Gneebo - ljubicicama nista ne fali! Nadji ti drugu rimu za 'lice' -

- Zhar-ptice? Mrkog ubice? Jake vilice??? - mahnito je vikala druga vestica. - Ja uopste ne mogu da radim po ovim uslovima! -

- Dosta zene! - viknu najvisa vestica. - Ako ne upali, pravimo ponovo napitak -

- Ali Adenime, imamo samo do zore - viknu Armand.

- Aman, glupacho, tek je osam uvece! - besno podize glas Adenim. - Ako je Sudbina odlucila da ce on doci, doci ce i ima da ga cekamo. Je l' neka od vas ponela sendvice i grozdj? -

- Ja imam jechmenik i pitu o vishnje - rece Gneebo dok je otvarao torbu. - A krastachara je donela kiflice sa sirom i kiselu vodu -

- Od jechmenika se uvek nadujem! Lepo sam rekla da neko ponese grozdj! Oh, zasto me niko nikad ne slusa... - Adenim teatralno sede na obliznji panj.

- Aman,
neka ljudi prestanu da sedaju na mene!-
viknu Blenta.

- Ju! Kamen je progovorio! - ciknu Armand.

- Glupaco, to nije kamen, vidis da je mali...mala...ovaj... - zastade Gneebo

Adenim se mirnim, zastrasujucim tonom obrati Blenti - Ne kupujemo kolacice devojcice. Idi. -

Blenta, skidajuci lisce sa kapuljacice, besno pogleda tri vestice, izvadi svoju sekiru, i viknu - JA NISAM DEVOJCICA! JA SAM NEUSTRASIVI BLENTA!!!OSETITE MOJ BES, VESTICE NEVALJALE! -

Adenim uhvati Blentu svojom sakom oko glave i podize ga u vis. Dok je on mlatarao besno nogama i rukama Armand pogleda u Gneeba i rece - Deder, pretvori ovu dosadu u zabu kad si vec raspolozena, i potrudi se da ne promasis! Prosli put sam pet dana cupala perje sa ruke. -

Gneebo trepnu i od ociju ostase samo beonjace. Izgledalo je kao da je u transu i glas koji je iz nje izbijao je zvucao kao da nije njen.

- Iako sam baba,
magija nije mi slaba,
od dosade male,
nek postane zaba!-

- Al si bacila rimuuuu! - podrugljivo ce Armand.

Par trenutaka kasnije ne desi se nista.

- GRUDI NE CINE COVEKA!!!KOLIKO GOD VELIKE BILE!!!MAKAR I MLECNE!OTROV SE DRZI U MALIM BOCICAMA I JA CU VAM POKAZATI KAKO JE TO KADA NALJUTITE...- vristao je Blenta

- Ali? Ali? Kako se nista...? - Gneebo ce zbunjeno.
- Pa kad si nesposobna babetina! Ne umes prostu cin da izvedes!- vikao je Vespertine.
- ...IMAM SVOJU MAGICNU SEKIRU OD BAKE!...- nastavljao je Blenta.
- Ma lepo sam bacila kletvu nemoj sada da ti iscupam tu kosu! -
- ...JOS SAM U MINUS FAZI!...-
- Ja je bar imam u odnosu na tebe kosooka! -

- SILENCIO!!! - Prodra se Adenim, i plava svetlost bljesnu joj iz ociju.

Svi ostase nemi.
Tisina je ponovo oblila sumu.
Nije se cuo ni...

- ...DOBRO TETO, IZVINITE, MOGU LI SADA DOLE? - ...Blenta

Na trenutak, glavnoj visokoj vestici se na licu ocitao sok.
Par sekundi kasnije cuo se i kratak uzdah neverice.

- TI? - rece i baci kontra kletvu na neme vestice

- Ko? Gde? - viknuse uglas Armand i Gneebo.

- Zar morate da upropastite svaki dramski momenat?? - besno ce Adenim - Ovaj malac je ono sto trazimo! Kletva se odbila od njega, dosao nam je u pravom trenutku, koji dokaz vam jos treba? -

-Matora sigurno nije dobro bacila kletvu... - poce Armand ali ga prekide zaba koja je zujala i pokusavala da poleti nogama. Bila je to besna pcela koju le lupila kletva, i sada je pokusavala da ubode jezikom Blentu.

- Jadna mala pchelica... JOOOOJ! - vrisnu Blenta kad ga zaba pogodi jezikom u oko. - OSLEP'O SAM! -

- Shorti, ne drami - dobaci Gneebo - Nego, hocemo li mi da odradimo ovo? Hocu da stignem na nocni program, a i ovaj grodj mi je napravio stomacne tegobe...

Armand spusti Blentu ispred kazana i pomilova ga po kosi. - Opusti se, nece da boli... mnogo - rece mu. Napravila je par pokreta rukom i lanci izbise iz zemlje, obavivsi se oko Blente. - Ustvari, lagala sam... MUAAAHAHAHAA! Sestre, neka magija pocne! -

- Nooo noooo nooooooo!!!! - vikao se i batrgao se Blenta.

Vestice se okupise oko kazana.

Gneebo poche

- Heroj nam treba, snazan i jak,
za borbu spreman i na machu lak!
Visok kao bor, brz kao strela,
jak kao stena, covek za velika dela! -

i ubaci mandragoru, sisarku i kamicak u mesavinu.

Armand nastavi

- Zvuk bubnjeva neka mu najavi,
kroz san nek dodje, al bice na javi,
za sile mraka nek je trepet i strah
od njih ce ostati samo prah! -

I ubaci struk nane, bosiljka i lovora.

Adenim ubaci sok monstere, magicni prah i zhivu, pa zapeva

- Imun na otrov, magiju i celik,
neka bude strasan i neka bude velik!
Neka bude on najveci od svih znanih!
On je jedini od mnogo odabranih! -

Sve tri u glas povikase

- Heroj ti bices, iz naroda rodjen!
Pobedices zlo Sudbinom vodjen!
Vestice mi smo, iz vremena krvi i mraka,
u magiji postuje nam se rec svaka.
Dajemo tebi ovu veliku moc
da ljudima i kraljevici dodjes u pomoc! -



Nakon par minuta, kad se magla rashcistila....

- Wow! Vidi ovo! -

Vestice su zblanuto gledale u Blentu. Lanci su stajali iskidani.

- Vidi kakva sam bearchina dlakava! - radovao se Blenta.
- I vidi brate koliki sam! -
- I kolika mi je pisha! -

- Mozda smo preterale sa tucanom nanom... - primeti Gneebo.

- Ehrm, malac... mi te i dalje vidimo kakav si bio. Na nas ne deluje ova magija -

- Vidi bre kakva mi je karoserija! - rece Blenta dok je cupao drvo jednom rukom - kako sad mogu lepo da se zabavim sa drugim decacima! -

- Stvorili smo monstruma - rece Adenim.

- Da, to smo i hteli - primeti Armand - nego, je l ostalo malo tih kiflica sa sirom? Uvek ogladnim od ovih cini tranformacije -

Tri vestice nastavise da jedu i caskaju dok je Blenta go jurcao po proplanku.

[Dragonite]

Poglavlje osamdeset i dva - LjUBAV U DOBA MOCARELE



Vojske kraljice Hlaefdige i kraljice Shishmish su se sakupile u jednu i to im je dalo na vremenu.
Deni je drzao prve redove sa svojim zenama, besno klicuci stihove svojih omiljenih pesama i boreci se do poslednjih atoma snage.

Gubili su.

Angelina i Ra bili su suvise jaki sa svojom Framling armijom i banovanim zombijima.
Hlaefdige je uspela da odsece nogu dzinovskom krpelju ali to je bilo bezuspesno, jer kao i zombiji, imali su moc regeneracije.

Zivotinje gaywoodske sume su se ujedinile pod gospodarom VelikimZlimMedvedom, i pomagale su kraljicama koliko su mogle.

Pod satorom koji se nalazio blizu ratne teritorije koja se sve vise sirila, sedeli su Paki, Egmont, Deksi, Morgan, Bananica i Grofica Nanny Ogg.

- Paki, pisi...Na trecem zasedanju Generalno Superiska Alijanse prisutni su svi clanovi. Danasnji plan rada podrazumeva magijsko i nemagijsko sprecavanje nasilja banovanih nad ugrozenim Forumlendom. Pocinjemo sa predlozima. Ko ce da otvori sastanak? - rece precedavajuci Egmont

Svi su se medjusobno gledali i cutali.

- Sta vam je ljudi? Da li je moguce da niko vise nema ideju? Ne smemo sada odustati! Mi imamo pravo na slobodu! - rece iziritiran.

- A da nabodemo neko meze? - predloži Morgan. - Ne umire mi se na prazan stomak-

- Egmonte, to sam ja, Bananica! - rece i podize sise -ja zaista ne znam vise sta mozemo da uradimo! Cula sam od svojih izvora da Kraljica Shishmish stize uz neciju pratnju na front, i da ce se pridruziti Hleafdige u daljoj borbi. Kako se prica, nezvanicno, ona ima neki kec u rukavu...-

- Pre ce biti da je pljoska u pitanju...- ironicno ce Grofica - Mislim, sta moze ona da nam pomogne? Cak ni Egmontove i moje magiske kletve nisu uspele kako treba. Deksijevi napitci protiv zombija su ih samo ucinili roze...-

-...Meni su baf swatki sad! - rece Paki.

- Tebi je bio sladak i onaj jednorog sto je pobio dvanaest seljana, samo zato sto je imao dugu zlatnu grivu! - nadrndano ce Egmont.

U shator upade zadihani Kiborg. - ZIVO JE! Muahahahaa! -

- Sta je bre zivo -

- Moje novo tajno oruzje! - pobedonosno ce Kiborg - Pogledajte! -

Bacio je na sto mali zamotuljak. Paki ga oprezno odmota carobnim stapicem. - Jao, pa to je mali simpaticni sendvic! A od cega je? - podize da i prinese ustima.

- Paradajz, sir, visedimenzionalna distorzija, ubilacki instinkt... a da, i pasteta i senf..... NE PRINOSI GA!

Prekasno. Paki je tek kada je otvorio usta video kako se sendvic sam od sebe rasklapa. Glavu mu je obavila gomila iseckanog kupusa dok je kecav curio sa dva reda ostrih zuba.

- Posmatrajte - sendvici ubice, zvani Sendvičice! - ozareno rece Kiborg. - Sendvič koji jede Vas! Senzacionalno! -

Devokica uzdahnu. - Ovo je jos gore od one besne civave koju si ukrstio sa elektricnom jeguljom. Trebalo nam je dva sata da povratimo Pakija od shoka, a i sad mu se povremeno tresu ruke. -

- Pa ja samo pokusavam da budem konstruktivan... - Kiborg umorno sede na stolicu. - A da, imam jos nesto! Posmatrajte! - uvukao je mali top u sator.

- E je l ovo nesto kao kad si ispaljivao Pakija da bi bolje osmotrio bojno polje? Jos uvek ima cvoruge od toga, posto tvoj magicni padobran nije proradio. -

- Pa jeste, padobran i sluzi tome da brze padnes. Ne, ovo je nesto drugo! -

Kiborg napuni top sa vanilicama.

- Jeeej, vanilice - rece Deksi - uvek sam ih voleo! -

Top opali. Celicna ploca nasuprot njega je sada imala ogromnu rupu na sredini.

- Eksplozivne balisticke vanilice! Probijaju svaku zastitu! A da... SVI U ZAKLON! -

Sator odlete u vazduh. Oblizni strazari se uskomesase.

- Zaboravio sam da kazem da eksplodiraju nakon nekog vremena! Sve to zavosi od toga koliko secera i limuna stavite! I baruta, naravno... -

- Ovo je dekonstruisalo moj rodni identitet - primeti Bananica - gde su mi grudi? -

- Vanilice mogu malo da nam pomognu, ali ni to nije pravo resenje...Moramo da zaustavimo regeneraciju banovanih i da im oduzmemo magiju...i neka neko skine ovaj izrod lanca ishrane sa Pakija...Kiborze svaki tvoj izum ima neku posledicu na njega...- rece Egmont

- Izgleda da nam se neko zaljubishka u Pakija, a gadzetovac? -

Na groficin komentar Kiborg pocrvene i spusti glavu.

Paki se zakaslja i poce da prica - Mislim da bi bilo najbolje da ih iznenadimo nekim napadom, necim sto ne ocekuju, mislim lepi su ovi sendvichi ali oni imaju dzinovskog krpelja...Mogli bi mi da imamo nesto dzinovsko?-

Svi su se pogledali i odjednom je Egmont vrisnuo - PAKI! PA TI SI GENIJE! -

[Hys.]

eto meeeeeeeeeeeeeeeniiiiiiiiii najlepseeeeeeeeeeeeg poklonaaaaaaa

Naravno da nisam izdrzala da ne procitam

[Zonche!]

Poglavlje osamdeset i tri - PUT KOJIM SE REDJE IDE


Pisci vole da se igraju sa vremenom.
Ponekad i suvise.
U Forumlandu, postojao je slucaj knjige "Centrifugalno hopa-cupa sa vremenom" koju je napisao nepoznati autor. Knjiga je izbacena iz prodaje jer su se citaoci zalili na mucninu prilikom citanje iste, a prica se da je jedna devojcica postala baba nakon samo par recenica.

Ova prica nece biti takva, ali ipak, uzmite svoje lavore i anti-age kreme jer da bi razumeli buducnost, moramo pazljivo nekada osmotriti proslost.


Bananica je histericno trcao za Swanimirom i ostatkom drustva.
Swanimir je drzao u ruci kopiju slike Eifranloo Greja i predvodio grupu ka banlandu.
- Za boga miloga USPORITE! Otpala mi je stikla, odletela mi je sisa, i sminka mi se razmazala od znoja! JA NE MOGU VISE! ...Ljubavi...Swanimire...REKLA SAM STANI!!! -
od zvuka histericne Bananice, i najflegmaticniji covek bi se usplahirio. Svi su se zaustavili i sacekali Bananicu da ih sustigne.

- E tako! Pa zaboga od kada sam vam dala sliku samo trcimo po ovim brdima, moze li lakse malo ipak sam ja u PMS-u? - zadihano je preklinjala Banana.

- Draga, kako ne shvatas, moramo stici sto pre! - rece Swanimir

- Pa shvatam ja situaciju, i da se Andjela pojavljuje retko i sve to, ali mislim, ja moram da odmorim i popravim sminku! I zamislite da mi sada probije! -

- Sta da ti probije? - upita Sutekh

- Umukni! - iznervirano ce Bananica

- ALI DRAGA!!! - molio je Swanimir

- Dragi! - rece mirno i sa osmehom

- Da draga! - odgovori poslusno

Nakon nekoliko minuta Sutekh ustade sa kamena na kome je sedeo i rece uplaseno
- Cujete li? -

Iz daleka su se cula dva glasa kako se svadjaju a zemlja se tresla nad necijim koracima.

- Kazem ti da ranije nisam bio ovoliko dlakav! Mislim, znas li ti koliko je bolna depilacija kod madam Escobar? Da ne pricam sto te izvata i gde treba i gde ne treba u procesu! - vikao je glas

- Smiri se, barem vise nisi macka, sada cemo te odvesti lepo kuci kod mamice i sve ce biti u redu! - rece drugi, dublji glas.

- Molim? Jel ti to mene zajebavas? Jao boze, sto mu ne dade i mozak kad si mu dao telo? -

- Ovaj glas mi je neshto poznat - primeti Sutekhdok su se koraci priblizavali, a Baninanicina perika se treska od bata.

Tri prilike ugledase princa Zoncheta koga je na ramenima nosio drvoseca.

- Sine! -

-Prinche!-

-Tata! Mislim, gospodine lovche - rece Dragonite pribravsi se . - Samo pomazem princu da dodje do kuce -

- Prince, niste bezbedni ovde - viknu Swanislav - Vas otac je mrtav, zapocet je rat izmedju dvakraljevstvaisvesenekakozakomplikovalineznamkakodaVamobjasnim - rece kapetan u jednom dahu. Bananica diskretno dodirnu ruku svog muza i pridje pricu. - Prince, treba Vam nova odeca, umorni ste... da li biste sisli sa Vaseg... prevoza i popricali sa mnom na trenutak? Nasamo? Uzgred, to sam ja, Bananica - objasni spijun i ljubazno podize jednu dojku radi reda.

- Da, da, naravno - rastreseno rece Zonche. Dragonite ga polako spusti i okrenu se ka Sutekhu. - Razmisljao sam - rece iskreno.

- Verujem - rece mirno Sutekh - imas sva prava da nas mrzis. Uzasni smo -

- Da -

- Uradili smo ti sve najgore... Pogled izdaleka ne moze da zameni roditeljski zagrljaj -

- Da -

- On je pazio na tebe svo vreme.... i ptice i glodari i druge zivotinje, sve tu te gledale. Ipak si ti njihov. I nas. -

- Da -

- Gledao sam te izdaleka. Otac ti je ostavio tu sekiru, znas. -

- Znam -

Sutekh poce polako da place. - Sta smo uradili, sta smo uradili... napustili smo svoje dete... - jecao je dok su mu se tople suze kotrljale niz obraze umazane krvlju - izvini, izvini, znam da me mrzis -

Ogromna prlika toplo zagrli malog lovca i prosaputa - Ne mrzim vas.
Volim vas,
obojicu,
tata. -



Sutekh je osmatrao sliku Eifranloo Greja i bacao poglede ka parovima. Drvoseca i lovac su plakali, a princ je zapanjeno sedeo na zemlji, u soku, dok je Bananica saosecajno objasnjavao razvoj dogadjaja. 'Slomice se' mislio je kapetan, 'nije na majku. Nije za ovo. Slomice se i i onda nece imati ko da nas vodi'.
U isto vreme se molio da nije u pravu.

Posle nekog vremena razgovori su se zavrsili i svi se izmesase. -Zar sam ja jedini uspeo da propustim katarzu? - primeti Swanislav - Moramo da stignemo u Banland sto pre... -

- Mi idemo na bojno polje - cvrsto izjavi Zonche.

- Prince, da li ste - poce Sutekh i ucuta. Zonchetove oci su gorele necim tvrdjim od dijamanta. Bila je to vatra Hlaefdige pomesana sa Bellyjevim besom, filtrirana kroz bol, fermentisana kroz patnju, izoshtrena shokom i usmerena zeljom za osvetom.
Dragonite pridje princu i zagrli ga. Princ je pokusavao da se oslobodi stiska i usmerio pogled ka drvoseci.
Normalan covek bi se sklonio s puta.

Bananica, zahvaljujuci ostrom oku, je video taj trenutak bolje nego drugi. Zonche je usmerio sav svoj bes kroz pogled ka Dragonajtu, u cijem saosecanju i razumevanju se ovaj nekako... istopio. Otupeo. A onda je Dragonajt nesto sapnuo Zonchetu, stavio ga na ledja i potrcao.

- Stasedesilonistanekapiram!!!- viknu Swanislav za prilikom koja je dizala prasinu na horizontu. Drvoseca je bio neverovatno brz za svoju velicinu.

Bananica i Sutekh se pogledase. I lovac je cuo.

- Rekao mu je 'Zauvek zajedno' - prosaputa Sutekh - Zavet koji smo VelikiZliMedved i ja dali jedno drugome -

- O kej, emo momenat je zavrsen! - povisenim glasnom izjavi Swanislav - Nastavljamo ka Banlandu. Koliko jos imamo do krcme 'Dina%Seamen'?-

- Ne dugo dragi, jos dva sata hoda - primeti Banana dok je pakovao sitnice u torbicu,
- tamo zivi Dina, vlasnica Kafica, veoma prijatna zenica...

[Dragonite]

Poglavlje osamdeset i četiri- JOŠ MALO PA DŽABE




Swanimir je spavao u rovu i po ko zna koji put prezivljavao put u Banland. Kad god bi zaklopio oci, ista prica bi mu se odvijala u glavi...

Swanislav uljudno pokuca na vrata krcme 'Dina&Seamen', umesto uobicajenog ulaska 'cizmom u vrata'.
Bananica se nestrpljivo vrpoljio ispred. -Gladna sam, piski mi se, razmazala mi se sminka i hitno mi treba mast za ojede! Zato provaljuj u ovu krcmu da neko ne dobije stiklom u glavu! -

Vrata se polako i mirno otvorise da bi prikazala Dinino lice.

- Dobro dosli, dragi gosti. Ja sam Dina, vlasnica Kafica. Kako mogu da Vam pomognem danas? -

- Ovaj, mi smo samo hteli da svratimo na jednu turu, znate jako zurimo, na vaznom smo putu... - poce Sutekh.

- Izvolite, udjite, pravovremeni odmor i okrepa su jako bitni u svakodnevnom funkcionisanju individue, bilo u socijalnom ili fizickom smislu. Naravno, treba imati u vidu i stepen hitnosti obaveza koje imati, i onda postici zadovoljavajucu ravnotezu izmedju ta dva, ili tri, faktora -

- AMAN, zeno, necu filozofiju nego pice!! - vrisnu Bananica dok je trcao u pravcu kupatila.

Senka predje preko Dininog lica - ljudi pogresno misle da biti filozofski nastrojen znaci biti konfuzan, govoriti nesto sto ni sam onaj ko govori ne razume a kamoli oni kojima govori. Bas suprotno tome, svako pitanje treba da ti donosi neko novo razjasnjenje o sebi i svetu oko tebe i to nikako ne vodi u konfuziju, vec naprotiv u dublje razumevanje stvari. Mada radja novo pitanje i opet novo i opet... -

- Samo da znas da sam te cula! - vikao je Bananica - i ja tebi to isto!!-

-Moja zena je malo nervozna, znate... - poce Swanislav - od skoro smo zajedno, i sad radimo zajedno, ljubav na poslu, znate kako je to... -

- Bas sam nedavno o tome pricala sa mojim prijateljem Lonijem! - ushiceno izjavi Dina. Sutekh je imao utisak da ce joj kocke secera ispasti iz usta svakog trenutka. - Loni mi je rekao da je u nacelu protiv takvih veza, ali ja ipak mislim da treba uzeti u obzir sve okolnosti ...-

- Izvinite, mozemo li da dobijemo pice- prekide je Sutekh - po jedan jechmenik za nas i casica nekog vina za gospodju? - rece sa nadom da ce ih krcmarica ostaviti. Mesto je nekako odisalo finocom koja mu je bila strana, skoro jeziva.

Dina se udalji ka sanku. Polako je natocila jechmenik iz bachve i vino.
Bananica se istetura iz kupatila. -Tako! Sad se opet osecam kao prava zena! Vidi ovo - kucnu se po svom grudnjaku - ojacan celikom, presvucen metalnom kosuljicom! Zadrzava oblik i dozvoljava grudima da dishu! Jeste da su to lazne grudi, ali ipak su bitni detalji... - rece dok je vracao noz, pincetu, pudrijeru i svoju otrovnu iglu u magicnu torbicu. Raspustio je kosu.

- E to je zena kojom sam se ozenio - nasmeja se Swanislav.
- Jos me nisi ozenio - primeti Bananica - Nismo cak ni vereni!-

- Evo vaseg picenceta! - srecno objavi Dina. - Naiskap i neka vam je sa srecom! -

- Ma gde je ta prokleta shnala... - mrmljao je Bananica dok je mahao kosom. Shnala ispade i upade pravo u kriglu jechmenika.
Swanislav i Sutekh su posmatrali kako se shnala iz jedno 'plop' rastvorila u krigli.

- OTROV!!!!! - zaurla shpijun - HOCES DA MI OTRUJES MUZA, A?! -

- Sasvim ste pogresno razumeli. Ja verujem da postoji nesto posle fizicke smrti ovde, tako da se radujem sto cu bar u nekom drugom svetu sresti duse koje nisu vise tu. - rece Dina.
- Ukljucujuci tu i vas - dodade dok je uzimala sekiru.

- LUDACO! nas je troje i svi smo veshti borci! -

- Zelela bih da upoznate neke moje prijatelje - mirno izjavi Dina dok su se vrata krcme zatvarala. Dva obezglavljena tela izadjose iz podruma. -Ovo su Seamen i Loni. Vrlo su prijatni i nikada ne gube glavu. Prvenstveno zbog toga shto je drze u kutiji u podrumu. -

-Zombiji! Dodjavola! - viknu Sutekh - nemamo vremena za ovo, Kapija Svetova je blizu. Idemo! -

- A za tebe imam jedan mali poklon - viknu Bananica dok ga je Swanislav nosio pod miskom - UMRI MUSKI! - kriknu dok je bacao zapaljeni stap dinamita.

- To je veoma rodno nekorektno i heterofobicno od tebe - poce Dina, ali je prekide eksplozija koja je srusila prednji deo kuce i zatvorila put njoj i zombijima.

Trcali su sto dalje od krcme i sva trojica se koncentrisali. Sirena Svejedno im je objasnila da moraju da zele da udju u Banland.
Krajolik oko njih se naglo promenio. Livada na kojoj su stajali je nestajala u magli, da bi je zamenio krsh i stenje Banlanda. Vazduh je postao tezak, lepljiv, a svetlo je dolazilo od izvora lave koji su se nalazili svuda.
- Dobro, sirena je bila u pravu... sada samo treba da idemo pravo ka onome sto zelimo, zar ne? - primeti Swanimir.
- Swanislave...-
- I ako idemo brzo i fokusiramo misli, preci cemo stotine kilometara caskom, zar ne?-
- Swanislave...-
- Jer je ovo neka cudna zemlja gde se vise racuna ono sto mi mislimo, nego ono sto realno jeste? Ustvari, ono sto mi mislimo nekako i jeste realno? uh, asd sam se zapetljao... -
- Swanislave...-
- MOLIM SUTECHE! Cuo sam te i prvi put! Swanislave, Swanislave! Sta je bilo jebote! - prasnu kapetan.
- Swanislave... pogledaj iza sebe - rece prestravljeno lovac.

Swanislav se jezivo sporo okrete.
Iza njega se nalazio zmaj.

Zmajeve neki pisci smatraju mitom, metaforom ili personifikacijom ljudskih strahova.
Swanislav je zmaja trenutno smatrao jednom jebeno ogromnom zivotinjom koja bljuje vatru, a uz to je i besna.

Zmaj zaurla i ispusti mlaz vatre u obliznje jezero lave, pa zamahnu krilima u nameri da ih sve spljosti.

- Jeste li za jednu brzu prezentaciju bez obaveze kupovine, sa besplatnim uzorcima proizvoda! - viknu Bananica koji je od negde izvadio hoklicu, milje i nekoliko bocica.

Zmaj zaurla jos jednom i opasno priblizi celjusti.

- Nasa ponuda je raznovrsna i zasnovana na cisto magijskoj bazi! - poce Bananica da ispaljuje recenice - Krema za suvu krljust, krema za masnu krljust, pomada za kombinovanu krljust, balzam za posle spaljivanja, tonik za laksu probavu devica... -

Sutekh se uhvati za glavu od ocajanja. Ovo je bilo previse.

- Vidis! - okrenu se Bananica kapetanu - znala sam ja da ce mi dobro doci sto sam se onda uclanila u kozmeticku kompaniju Zmavonflejm! Nego, hocete da probate ovaj sasvim besplatni uzorak kreme za sjaj rogova? Sada je sa ekstra dodatkom ruzmarina! -

Zmaj zbunjeno spusti glavu do hoklice.

- A ja sam Banica, vasa Zmajvonflejm dama! - rece i kucnu se po celicnom grudnjaku. - A kako je vase ime? -

- Xeryus - odgovori uljudno zmaj - bas mi je drago sto ste naisli! Nisam kupio postenu kozmetiku od kada sam sasvim slucajno sazvakao i progutao zadnjeg distributera! -

Swanimir i Sutekh su zgranuto posmatrali shpijuna kako se cenjka oko cene.

- Tjah, nije nista kupio - rece kad su odmakli - ali siguran sam da mu se svidela ona krema protiv bora! Uostalom, rekao sam mu da nas potrazi ako se reshi na kupovinu!-

- Draga... ti nisi normalna - primeti kapetan.

- Hvala dragi - pocrvene Bananica.

Nastavili su ka dvorcu.

[Zonche!]

Poglavlje osamdeset i pet - LAJMSKA BOLEST


- Dina! Dina, dolazi odmah ovamo! - vrisnula je Angelina777 - Neko mora da preuzme krpelja! -

- Kontrola krpelja je preuzeta. Dina, vlasnica kafica. - rekla je mirnim prijatnim glasom.

- RA! USTAJ! SOME GLUPI! NA IVICI SMO POBEDE A TI SI KOMIRAN! - rece Angelina i shutnu svog muza kako bi ga probudila

- Ivica? Koj Ivica? Moze! Hvala! - rece pripiti Ra i krene nesto da mrmlja u bradu

- Sta kazes? Ne cujem te! GLASNIJE! -

Kako se Angelina savila da bi bolje cula svog muza, Ra je skocio i poceo da je ljubi.

- Ivice! Oh, moj Ivice! Mmmmmm...- rekao je strastveno

- PU! PU! PU!!!! GADE JEDAN GLUPI! TI SMRDLJIVI...MUSHKARCU! MRZIM LJUBLJENJE! - zgrozeno ce kraljica Banlanda

- Angelina nisi nenormalna... I ja nisam nesto fascinirana ljubljenjem, a sretala sam jos takvih ljudi...Ali posto svi vole da se vole nisam htela to da kazem da im ne kvarim. Ne bih nista ni rekla da nisam tebe sada cula. Jedino volim sa Lonijem ponekad. Eto, toliko. Dina, vlasnica kafica. - rece ona istim finim glasom od malopre

- O cemu ti to zombusho? Loni je mrtav! Ubila si ga kao i sve svoje prijatelje iz kafica! Od njih je ostao samo trulez i prah! -

- Mislim da ljudi mogu ostati bliski i u razlicitim zivotnim situacijama samo ne treba forsirati da intenzitet druzenja bude stalno isti Angelina. Bitna je ljubav a ne agregatno stanje! Ali to je moje misljenje. Dina, vlas...-

-...ZNAM KO SI! PREKINI DA TO PONAVLJAS! -

Dina je trepnula, nasmejala se, i nastavila da vozi krpelja.

- Boze kojim sam ja ludacima okruzena! NE MOGU VISE! SVI STE TAKO LICEMERNI I GROZNI! ZNAM JA DA SVI VI ZELITE MENI ZLO I DA STE OPSEDNUTI MOJIM KRHKIM UMETNICKIM BICEM, ALI BASTAAAAAA!!! -

- Mazi se ne svidja sto vices Angelina! - rece Dina promenjenim tonom - Mislim da je najbolje da promenimo temu. Eto. Tema promenjena, Dina, vlasnica kafica. -

- Odlazim! Ovoga puta zaista odlazim! Dina, imam zadatak za tebe! A ti nezahvalniche jedan dizi se da pokoris forumland! Kud sam te i regenerisala glupaca!... Dina, nas dogovor ostaje isti. Ukoliko radis za nas, Loni ce biti vracen u zivot. Ukoliko iko shvati da radis za nas, dogovor vise nije validan. Sada se spusti medju ove idiote i sakupi mi informacije koje sam ti rekla. -

- U redu Kraljice! Znas, ja sam jako volela sto su mi snovi nekad imali vezu sa stvarnoscu. Ali u poslednje vreme nemaju, ali mislim da je sve to sto sam izgubila voljenu osobu u naletu besa, no u zivotu treba prastati, pa i sebi, te mislim da cu odgovorno odraditi posao spijuna ali ipak ne volim sto sam neiskrena sa ljudima sa kojima se upoznajem. Dina, vlasnica kafica. -

- Dina...Znas, iskreno da ti kazem nesto, onako iz duse moje lezbejske... - zapoce Angy

- Da? - Zainteresovano ce Dina

- Da se nalazim zatvorena u sobi sa tobom, dva tigra, i revolverom koji ima dva metka - pucala bih u tebe. Oba puta. - rece mirno sa osmehom i ode.

[Zaljubljena]

Krenula sam u krevet, ali bacam se na chitanje

[Dragonite]

Poglavlje osamdeset i šest - ANGELINA, INTERRUPTED





Devokica pridje Bananici koji je gledao redove vojnika koji su jedva drzali liniju fronta na horizontu.
- Znas, jedna stvar me muci... zasto nikome niste ispricali SVE sta se desilo u Banlandu? -

Bananica izmuceno pogleda ispod sminke. - Previse je. -

- Kad god pokusam da ti vidim tu uspomenu u umu, vidim samo tanku liniju bola - nehajno primeti vestica. - No, ako ne zelis da pricas o tome... -

Bananicina secanja pocese da se odmotavaju pred oscima koje su posmatrale bitku.
- Devokice... nedavno, u jednoj bliskoj zemlji...

Banland.

Mesto gde je zlo prirodna stvar.

Mesto gde je cak i najmanja vlat trave, crne poput uglja, puna otrova i kiseline koja moze da oljusti kozu sa neopreznog coveka.
Naravno, u Banlandu ionako nema ljudi... samo prokletih, krivih i necasnih. Izgubljenih dusa koje su osudjene da lutaju mrakom prosaranim vulkanskim sjajem koji potcrtava stalaktite koji se spustaju za tavanice ka zemlji.
Ovo je zemlja koja se prostire stotinama kilometara koji se prelaze u jednom danu. Mesto koje prkosi prostoru i vremenu, iskrivljeno patnjom stanovnika, unakazeno zeljama za osvetom, bolom i besom.
Dom Bannovanih.

Bananica je skinuo stikle i hitro pretrcao poslednju stenu. Iza nje se ukazao zamak Angeline i Raa, vladara ove zemlje.
Lovac je vec zauzeo svoje mesto u zaklonu i spremio luk i strele. Swanislav se zaklanjao ogromnim kamenom, proklinjuci majku koja ga je rodila. Osecao se kalustrofobicno iako se tavanica prostirala kilometrima u visinu.
Osecao se malim i beznacajnim.

Videli su Angelinu koja se ludacki smejala dok je prilazila velikoj cistini ispred zamka. Horde cudovista su mirno stajale dok su posmatrale kraljicu koja je drzala za rame niskog svestenika. Pored nje je isao kralj Ra, vodeci na lancu princa Dirrtyja.

- Moramo se zahvaliti mojim agentima, muzu moj beskorisni - jetko primeti Angelina - sto su uprkos tvojim trapavim chinima uspeli da nam dovedu dva najdraza gosta za ovaj dogadjaj -

- Ko je bre nesposoban, ti vestice sa opustenim sisama! Da nije bilo mene i mojih podanika, nikad se ne bismo dokopali slike, ove princhevske amebe i malog debeljka sa knjigom! -

- Ti ces meni da kazes da imam opustene sise.. - povuka Angelina i podize ruku u nameri da baci vatrenu kuglu na svog vecnog muza. Brak bez mogucnosti razvoda je gadna stvar.

Najednom je zemlja pocela da gori plavom, cistom i gotovo technom svetloscu koja je izbijala odasvud. Cista silina takve moci je sva bica u Banlandu zatekla nepripremljene. Bananica je zaklonio oci, iako se cinila kao da svetlost izbija iz njegovih jabucica. Ra i Angelina su se ukopali dok se iznad njih ocrtavala ogromna zenska prilika.

Andjela.

Prelepo lice pravilnih crta koje je izmicalo secanju, poput skice nekog slikara. Laka odora koja je lebdela kao da nema tezinu, i ruke bele poput snega koje su bile skupljene, sem kaziprsta koji su bili upereni na gore.

- Jedno pitanje, jedan odgovor... - prosaputa Sixto krvavim usnama.

Angelina gurnu svestenika ka Oraklu. - Zahtevamo pravo na pitanje i odgovor! -

Za pristup Andjeli neophodno je imati Kraljevski Nalog.

- Evo nase propusnice - viknu Ra i gurnu napred Dirrtyja koji je penio i pao u prasinu - jedan iz loze Shishmish! To je dovoljno! -


Pristupanje, molimo Vas da sacekate... nalog prihvacen.
Postavite pitanje.

Angelinine oci su menjale sve nijanse crne. - Andjela, presvetla, ti koja sluzis nase neprijatelje-

Pitanje moze postaviti samo osoba koja ima Kraljevski Nalog.

- Sta?! - povika besno kraljica - zahtevam da pristupim

Ja vidim celo postojanje, vecnost vremena i svaki atom tvog bica u njemu. Ko si ti da zahtevas ISTA od mene? Sicusni, beznacajni virusu!

- Ja sam BOGINJA i KRALJICA Banlanda! Besmrtna Angelina777! Zivecu zauvek! - urlala je.

Svemu naposletku istice garancija, na kraju ostaju samo korozija i prasina... jednom ce svo napajanje nestati. Cak ni vreme nije otporno.

Bananica se stresao na Andjeline reci koje su zaobilazile njegov mozak i isle direktno u srce. I u zube koji su cvokotali.

Neka pristupi onaj ko ima Kraljevski Nalog.

Ra se koncentrisao znajuci da im je ovo zadnja sansa. Dirrty se jedva uspravi dok mu se leva ruka trzala i pokusavala da skine ogrlicu s vrata.

- Andjela - poce preplaseno Dirrty - hteo sam da pitam...-

Angelinine oci su gorele od neizvesnosti.
Ra je osetio svaki misic kako mu se grci pokusavajuci da se skoncentrise na Dirrtyjeve reci. -Samo da ne pogresi - mislio je.

- dete, Andjela, prorekla si da ce se roditi dete, ujedinitelj...- mucao je Dirrty - onaj koji ce ujediniti Dva Kraljevstva i vladati...-

Sutekh je osecao kako mu se kapljica znoja sliva niz obrvu.

-... i sa tim u vezi, hteo sam da pitam -

Swanislav jace stegnu zube.

- mislim, to dete, koje ce ujediniti, vladati -

Angelina se namrsti dok ju je obuzimalo nestrpljenje. Pobeda je bila na dohvat ruke!

Bananica proveri da li opruge na stiklama rade i spremi se na skok.

Ra se zadovoljno smeskao. Osecao je kako se Dirrtijeve konfuzne misli razvijaju onako kako zeli.
Horde banlandskih cudovista su klekle na zemlju iscekujuci presudni trenutak.

- ... ja bih samo hteo da znam k-

To sam JAAAAAAAAAAAAAAAA banananananaica!!! -
viknu Bananica u letu i povuce mali konopac koji mu je visio iz grudnjaka.
Sise se naduvase poput balona dok je padao na Angelinu777.

- Upwomow! Pomowite wi! NAPAWE SU ME SISE! Owo je istovremeno uwbudjujuce i nepwrijatno!- vikala je Angelina ispod ogromnih dojki koje su je poklopile, prikacene na drugom kraju za sicusno telo Bananice koji je mahao stiklama sa oprugama.

Zapanjen cistom bizarnoscu ove scene, kralju Ra je popustio mentalni stisak nad Dirrtijem.

Princ Dirrty se oslobodi lanca i rece

- Ovo vezivanje nije ni u pola tako dobro kao sto su mi pricali! Ko moze da voli ovaj sado mazo? -

Andjela bljesnu.

Pretraga zapoceta. Odgovor pronadjen... grofica Devokica Ivana Nanny Og

NEEEEEEE - vrisnuse Angelina i Ra u glas - NENENENE NISMO TO HTELI DA PITAMO! -

Lovceva strela pogodi Raa pravo u srce.
- Ja nemam srce, budalo! - rece Ra dok su ga privodili Minotauri. - A neka neko obuzda i tu budalu sa palicom! - pokaza ka Swanislavu.

- Teto u plavom, da li mozemo da pitamo jos nesto? Nisam siguran da to zelim ali sam ipak zeleo da pitam jer je ionako svejedno... bolje da sam cutao! Ali mi vi ipak recite ako moze! Mada se ne bih mnogo potresao da i ne moze... - verglao je Dirrty.

Jedno pitanje - jedan odgovor.

Avalon se unese u lice Sutekhu. -Uzivacu u tvom mucenju. Bice bolno. Bice vrelo i dugo. A pre svega, bice bas krvavo -
Lovac ga pljunu u lice.

Ra pridje princu i svesteniku. Sixto je lezao, slomljenih nogu.

- Tvoj svestenik je na samrti. Princa cemo ubiti. Zar stvarno mislis da smo ovim osujeceni? - upita Andjelu. - I bez imena deteta, imamo dovoljno vojske da pregazimo ceo Forumlend, zar ne? -

Sixto je saputao. -Andjela, pomozi mi... spasi svog svestenika...-

Svestenice, svi sistemi rade, program "sudbina v.01" regularno tece.

- Zelim da zivim... Knjiga, ko ce se brinuti o Knjizi...-

Uskoro ce sve biti na displeju. Ovo je Vreme Upgrade-a.

- ... svejedno je! Posle nas, to dete nece imati da ujedini ni dva klikera u pesku! -

Sixto je shvatio da samo on cuje Andjeline reci. Ra je i dalje samozadovoljno brbljao masuci flasom crvnog likera dok je Angelina proveravala koliko trepavica je izgubila u napadu Bananice.

Svestenice, zapamti ovu lozinku...

Zatvorenici su vec bili vezani za razanj i spremni da budi postavljeni iznad jame sa lavom. -Kasnije cemo vas poneti pored naseg barjaka - ushiceno rece Avalon - da bi svi videli kako prolaze neprijatelji Bannovanih! -
Uprkos svemu, Sutekhu je jedna misao isplivala na povrsinu.
Zasto je Andjela jos uvek ovde?

Prorocica je na trenutak nesto oslusnila, a onda se zadovoljno nasmejala.

Odgovor je dat. Moj program ovde je zavrsen.

Rece dok je nestajala u bljesku plave svetlosti.

- A sada da se posvetimo vama! - dramaticno se okrenu Ra. - Mislim da cemo prvo

i tu ga presece ogromni mlaz vatre koji je nekako odozgore suknuo na njega.

Ono za sta su svi mislili da je stalaktit, je zapravio bio zmaj.

- E vidite, to je Xeryus! Izgleda da je ipak resio da kupi onu kremu protiv bora od mene - viknu veselo Bananica.

Xeryus spali jos nekoliko minotaura, pa uhvati razanj sa trojicom junaka.
- Dobijan li poput zbog ovoga?- upita spijuna.
- Samo na vece kolicine!-
-Zeno, ti se cenjkas u ovakvom trenutku!- vrisnu Swanimir.
- Dokle bih dogurala da dajem popuste zbog svake sitnice!-
-Moramo da dohvatimo princa i svestenika! - ocajno viknu Sutekh.
Angelina se u medjuvremenu pribrala i pocela svoju cin. Ogromna stabla kupine mesozderke izbise iz zemlje, okruzujuci nju, princa, svestenika i nagorelog Raa od koga su ostali samo dugmici.

- Nemamo sad vremena za to! - viknu zmaj i polete u pravcu izlaza.

- BASTA!!! - vrisnu Angelina777 jednu od svojih najmocnijih cini. Sve oko nje se utisase. -OKUPITE ARMIJE, KRECEMO JOS NOCAS NA POVRSINU! Vrata izmedju svetova su dovoljno popustila! I neka neko donese metlu i pokupi mog muza! - pokazala je na gomilu pepela koja je pokusavala da udje u bocu pica.

Na obzorju se video zmaj koji se udaljavao, a kapija izmedju svetova se sirom otvorila.



... i tako nas je Xeryus izneo i doneo ovde - zavrsi Bananica - Eto, sad znas celu pricu - rece Devokici, pa se okrenu ka rovu gde se Swanimir prevrtao od nocne more.

[Zonche!]

Originally posted by Zaljubljena
Krenula sam u krevet, ali bacam se na chitanje

Spavate li vi ljudi ikada?

Mi krenusmo...Hope you guys like it

[Zaljubljena]

Originally posted by Superstar!
Poglavlje osamdeset i jedan - CHARMED



- Zar morate da upropastite svaki dramski momenat?? -

OSLEP'O SAM! -

- Shorti, ne drami -

Originally posted by Superstar!
Poglavlje osamdeset i pet - LAJMSKA BOLEST



- Angelina nisi nenormalna.. I ja nisam nesto fascinirana ljubljenjem, a sretala sam jos takvih ljudi...Ali posto svi vole da se vole nisam htela to da kazem da im ne kvarim. Ne bih nista ni rekla da nisam tebe sada cula. Jedino volim sa Lonijem ponekad. Eto, toliko. Dina, vlasnica kafica. - rece ona istim finim glasom od malopre



- Da se nalazim zatvorena u sobi sa tobom, dva tigra, i revolverom koji ima dva metka - pucala bih u tebe. Oba puta. - rece mirno sa osmehom i ode.

OBOZAVAM VAS

[Zonche!]

Volimo i mi tebe

[Zonche!]

Eto...kukali kukali a sad ih nigde nema!

[Deksi]

omg.



sad chitam.

[Swanheart]

jao bouze
ne mogu da se uzobiljim vec 10 minuta.

[J...]