Originally posted by Zaljubljena
Sedim ja veceras i gledam L word....i njih 4-5 sede u sobi i tako bleje, pricaju...otkud znam..
I ja se setim kako meni nedostaje moje drustvo i nasa zezanja bla truc smrc...i onda skontam..da ja retko kad, kad sam sa nekim vecim drustvom, volim da razgovaram...nekako to izbegavam...ili obrcem sve na salu, ili cak ne volim da budem sa vise ljudi u prostoriji i da sedimo i pricamo...jezim se od toga...Jednostavno zapucam... i gledam da sto pre odem odatle... I onda se pitam... Sta to nije uredu samnom?
E sad...ni sama ne znam poentu ove teme...jednostavno, ajde neka pitanje bude...Plasite li se razgovora?? I desava li se ovo jos nekome osim meni
Razumecu ako me niste razumeli...
Jok sad, ali jesam u tvojim godinama.
Koliko kontam, ti si jos jako mlada, ides u srednju skolu i to.
Ja sam u tvojim godinama bila tako blago nesigurna (ne na svakom planu, ali na dosta njih) i stidljiva, i izbegavala da iznosim svoje emocije, ili neke svoje stavove tako pred gomilom ljudi (jer bi mi bivalo neprijatno), a mogla sam oci u oci (isto sa dozom nerpijatnosti), a onda sam se, ocigledno, resila te stidljivosti i svega toga i postala dosta samouverenija.
Mislim meni to sto se tebi desava i sto ti dozivljavas kao problem deluje kao najnormalnija faza u necijem odrastanju (mada ima ljudi koji kroz to ne prolaze na taj nacin, sve vreme sam imala tako neko brdo prijateljica koje su bile u stanju o svemu tome da razglabaju, potpuno ubedjene u svoje sveznanje, a retrospektivno gledano, trucale su gomilu gluposti) i kao nesto sto ce proci kad se malo vise formiras kao osoba, kad formiras neke svoje stavove (sto nikako ne znaci da i sad nemas ili nesto) i odnos prema svetu. Nekako kad skontas sebe, i kad skontas da je sve ono sto ti jesi sasvim legitimno, normalno, posebno i samo tvoje i ok. I da su tvoji stavovi tvoji stavovi i da onaj ko se s njima ne slaze moze da ti pljune pod prozor i ono sto osecas sasvm u redu, iako se neki drugi ljudi mozda ne bi osecali tako, ili reagovali tako da su na tvom mestu.
Ne znam ni sama kako to sve da ti objasnim, jer ocigledno nisam razmisljala o tome sa te strane (mada sam prosla kroz to, i razmisljala o tome tada, a sada nisam, jer je iza mene).
Anyways, ocigledno si sklona introspekciji, sto je dobro. Verovatno i slusas sta ti ljudi govore i imas stav o tome (koji ne zelis nuzno da podelis) sto je ok. Verovatno se tvoji stavovi o nekim stvarima i razlikuju, sto je isto dobro. Mozda o onekim stvarima nisi stigla da razmisljas, sto je opet dobro, jer ti se upravo ukazala prilika.
Ubedjena sam da je to sto ne zelis da diskutujes samo faza u tvom odrastanju, i da ces je se vremenom osloboditi.
Tako da je sve u najboljem redu, u sustini.
A tebi, ako to predstavlja problem, ti korak po korak pocni da se ukljucujes u razgovor, ako naidje tvoja tema, ili ti u tom trenutku to ne bude heavy. Tako mic po mic.
Jebiga, ovo ti pricam iz soopstveno iskustva, bila sam mali nesigurni mishic, a sad drzim vakelu kad god mi se ukaze prilika.
Ja sam skroz ubedjena da ce ti to sve korz koju godinu izgledati smesno. Ok?