- 05 Avg 2008, 13:04
#1199873
Naša mala LGBT zajednica je upravo to- mala. LM, zameraju mi da pišem duge postove, pa hajde da budem što kraća.
..
Kad se radi o relativno maloj grupi ljudi, ne može se izbeći da se neko od vaših poznanika, drugova, drugarica druži sa nekim s kojim ste u zakrvljenim odnosima. Citiraću ovde jednu forumašicu koja dugo nije na forumu: "eh, da se ja ne pojavljujem na lezbejskim okupljanjima zato što sam u svađi sa nekom lezbejkom, ja ne bih izašla iz kuće. Uvek je prisutna tamo neka sa kojom ne govorim. To se ne može izbeći".
Kako izlazite na kraj s tim da neko s kim se družite, poveravate se, na primer, pije kafu, ordinira, šali se, izlazi sa nekim ko vam je učinio nešto nažao? Da li smatrate da vaši prijatelji mogu to biti ukoliko su i prijatelji vaših neprijatelja?
Ili se družite sa ljudima (nekako uspevate)koji naprosto nemaju nikakve dodire sa ljudima koji vam misle i žele zlo?
Postoje klanovi, naročito među lezbejkama, što sugeriše da su svi ti ljudi na neki način povezani, tako da je lako da se neko opanjka, iskompromituje, sugeriše se, ogovara i slično. Ljudi većma biraju lakše i površnije varijante, tj lakša rešenja. I odaberu veće društvo, kako bi bili prihvaćeni, jer je ionako represija van lgbt zajednice prevelika. Istina tu nije mnogo važna, kao ni individua i njena vrednost, odnosno da li su priče tačne ili nisu. (možda sam malo konfuzna sad, ali verujem da razumete šta želim reći..)
Kako ostati svoj? Zašto ljudi imaju problema sa tuđom samosvojnošću? I to baš oni koji su zbog iste od ostatka društva marginalizovani?
Ja znam da mene bije loš glas. (da se tako malograđanski izrazim..)
Kažu mi da nema lezbejke u Srbiji koja nije čula za mene i sve su u fazonu "Ufff". Bije me i glas da sam monstrum
Eto, dajem svoj primer, kao neki uvod u temu, a sigurna sam da nisam jedina, pa eto, imate priliku da se oglasite i da olakšate dušu.
..
Kad se radi o relativno maloj grupi ljudi, ne može se izbeći da se neko od vaših poznanika, drugova, drugarica druži sa nekim s kojim ste u zakrvljenim odnosima. Citiraću ovde jednu forumašicu koja dugo nije na forumu: "eh, da se ja ne pojavljujem na lezbejskim okupljanjima zato što sam u svađi sa nekom lezbejkom, ja ne bih izašla iz kuće. Uvek je prisutna tamo neka sa kojom ne govorim. To se ne može izbeći".
Kako izlazite na kraj s tim da neko s kim se družite, poveravate se, na primer, pije kafu, ordinira, šali se, izlazi sa nekim ko vam je učinio nešto nažao? Da li smatrate da vaši prijatelji mogu to biti ukoliko su i prijatelji vaših neprijatelja?
Ili se družite sa ljudima (nekako uspevate)koji naprosto nemaju nikakve dodire sa ljudima koji vam misle i žele zlo?
Postoje klanovi, naročito među lezbejkama, što sugeriše da su svi ti ljudi na neki način povezani, tako da je lako da se neko opanjka, iskompromituje, sugeriše se, ogovara i slično. Ljudi većma biraju lakše i površnije varijante, tj lakša rešenja. I odaberu veće društvo, kako bi bili prihvaćeni, jer je ionako represija van lgbt zajednice prevelika. Istina tu nije mnogo važna, kao ni individua i njena vrednost, odnosno da li su priče tačne ili nisu. (možda sam malo konfuzna sad, ali verujem da razumete šta želim reći..)
Kako ostati svoj? Zašto ljudi imaju problema sa tuđom samosvojnošću? I to baš oni koji su zbog iste od ostatka društva marginalizovani?
Ja znam da mene bije loš glas. (da se tako malograđanski izrazim..)
Kažu mi da nema lezbejke u Srbiji koja nije čula za mene i sve su u fazonu "Ufff". Bije me i glas da sam monstrum
Eto, dajem svoj primer, kao neki uvod u temu, a sigurna sam da nisam jedina, pa eto, imate priliku da se oglasite i da olakšate dušu.