Originally posted by anche
Originally posted by xx xxxxxx xx
Ja bih se bavila politikom da nisam lez, ali ozbiljno.
I mnogo mi je zao sto ne mogu...
oprostice mi, verujem, korisnica ciji me je post inspirisao za ovu temu 
ja shvatam, u gore citiranom, politiku kao onu partijsku/parlamentarnu/drzavnicku.
medjutim, za mene je politika - i to ona najvaznija - ona koja ima najvise uticaja na mene: od cene struje i hleba do registrovanja istopolnih zajednica, npr.
i nikako ne mislim da sam kao lezbejka hendikepirana i u nemogucnosti da pokusam i uticem na ono sto me se tice.
e sad, sto se veoma cesto osecam nemocnom da bilo sta promenim - mislim da to nema mnogo veze s' tim sto sam lezba.
nego, koliko ste aktivne i koliko mislite da kao lezbejke (bi, trans, pan, strejt...) mozete i zelite da budete aktivne kreatorke svojih zivota?
Mhm, politika me negde u sustini zanima, doduse ne dnevna politika, od nje u ovoj zemlji mi pocesto biva muka, nego vise u smislu nekih bitnijih dogadjaja i generalne politicke klimi, koji imaju znacajan uticaj na nas svakodnevni zivot. Znaci, apsolutno me se ne tice sta V. Ilic ima da izjavi na ovu ili onu temu, kojekakvo demagosko busanje u grudi i "za jos koji glas" vunovlacarenje (mada ume da bude jako iritantno kad Tadic izjavi da bi crkva trebalo
vise da se pita - gde ces vise i ovako samo sto nam biljke po kucama ne blagosilja i petlja se svuda gde joj mesto nije), nego neke politicke i/ili ekonomske odluke od sustinskog znacaja. Ne mrzi me da o tome citam, i da pokusam da se informisem sto je vise moguce. Mada mi je negde ekonomija privlacna koliko i radjanje jeza.
E sad, kao sto nemam potrebu da se javno bavim gay aktivizmom, tako nemam potrebu da se javno bavim politikom ili budem clan neke stranke. Prvo sto izrazito cenim svoju privatnost te nisam u stanju da je se odricem zarad nekog cilja, drugo sto mi se ne da da preuzimam odgovornost na sebe a da posle ne znam sta cu s njom (kad me neke druge zivotne okolnosti nateraju da se bavim njima), prosto u zivotu imam neke druge prioritete. Trece, ako partija
zaluta i pocne da radi neke stvari od kojih se treba ograditi... Prosto, to nije za mene. Ne privlaci me, niti me interesuje da se tim stvarima bavim na taj nacin. Izabrala sam neku drugu profesiju, i tezim da se realizujem kroz to sto radim i u toj sferi, i neke druge aspekte zivota, tako da bi mi ovo u startu bilo cist visak.
Ono sto mogu i radim u oba konteksta (i aktivizma i politike i vrednosti i slicnog) jeste aktivizam na licnom planu, ljude vazda mozes edukovati sto se raznih tema tice, bitno je da umes da im pridjes i da ih nateras da te slusaju (i/ili razmisljaju). Druga stvar koju mogu je da glasam. Takodje moguce je biti politicki aktivan i van raznih partija i vrsiti politicki pritisak lobiranjem i na razne druge nacine ukljucujuci gradjansku neposlusnost i sta sve ne, ako nista od toga, ono na kraju krajeva mozes da repostujes bulletin na myspace-u, i to ima neki znacaj...
Tako da se politikom bavim edukujuci sebe i druge i izlazenjem na izbore (jedino glasanje koje sam propustila je ono za ovaj skaredni ustav, zato sto sam odbila da se izjasnjavam o necem toliko glupavom ("svako ima pravo da odlucuje da li ce zena da rodi" i slicne nebuloze koje posle mogu biti tumacene kako se kome svidi i ko kakav zakon donese).
Prosto, ne zanima me nista zahtevnije od toga.
I ne vidim se ogranicenom ni u kom smislu time sto sam gay, sve i da nisam, ne bih se bavila politikom nista vise od onoga koliko se bavim, jer bi mi podjednako predstavljalo problem da mi neko prebrojava decu i serpe po kuci.
