Originally posted by tessio
Koliko ste uspeli da ostvarite sebe, odnosno svoje emocije u realnom gay okruzenju?
Koliko ste dali sebe?
Koliko ste zadrzali svoj emotivni integritet, licni dozivljaj ljubavi?
Dobili stvarno?
Osetili stvarno? ...
Da li to sto radite jeste to sto zelite? Ili je to cekanje, vremensko preskakanje, ili trenutacno zadovoljenje?
Nisam uspela da ostvarim svoje emocije, jer nisam nasla odgovarajuci subjekt, emocija imam i napretek, a nemam kome da ih dam jer subjekti ne zadovoljavaju moje kriterijume, ili ih zadovoljavaju samo delimicno. Verujem da se mnoge lez-devojke solidnih karakternih osobina zavlace u misju rupu gde im nije mesto, a pacovi jurisaju po diskotekama. S druge strane gay populaciju napadaju kriminalno raspolozeni strejt pojedinci. Smatram da je odnos str8 populacije prema lgbt zajednici moralno nezdrava pojava, ali da i sama lgbt populacija doprinosi tome, sto je razumnljivo dakako jer ne mozete da sebe objektivisete do onog stepena kad sebe celog zivota morate da svedete na pozoriste i kad bi znali da bi izgovorili "pogresnu"rec, daske pod vama bi propale i celo vase pozoriste bi se srusilo. Mozete reci da je ovo sto ja pricam poezija, da nije konkretno i da je svaka moja rec sve teza uvreda, ali ja se nikada nisam bavila diplomatijom, paklena je to rabota voditi politiku, a ja se takodje nisam ni vodila svojim zivcanim raspolozenjima za svoga prethodna zivota. To se ulaskom u ovu prividno salonsku razbibrigu sitih badavadzija sa sve infdividualnim moralizatorstvom, promenilo.
Kada sam bila napadnuta od izvesnih zatvorenih skupina, umesto podrske izvrgavanje ruglu kao coveka, dobijala sam (na forumu ili chatu gde sam sukcesvno napadana u malim amazonskim grupama)zveketanje praznih ljuski i ispucane fraze.
Svoje nepoverenje prema ljudima umnozila sam u toku prethodne dramske godine vise nego za citavog svog zivota, zvuci bizarno,a li nista zato nije manje istinito. Hocu reci da sam nekad mnogo vise verovala ljudima.
Umesto ljudske topline vidim paragraf, smesan protivargument i zelju da se stane na stranu "grupe" koju duze zna. Cini mi se da je gay zajednica kako bi se suprostavila objektivnoj, spoljnjoj, malogradjanskoj "casti" i sama oformila istu takvu grupu u kojoj su dokazi fatalni jedino svojom uverljivoscu nepostojanja. Precutno se podrazumeva da je potrebno prisljamciti se matematickom brzinom neumorne mashine svakom nedokazanom argumentu. Umesto da se veruje na rec i prema takvim osobama se izlozi stav na psima pristupacnoj visini, njihovo ponasanje se ohrabruje, pa cak i stiti nepisanim zakonima etike i pravednosti. nekad sam vise verovala ljudima. i osecam da sam se iznutra promenila i ohladila kako bih opstala.
Upoznala sam nekoliko sasvim ok osoba ovde na forumu i ne znam sta bih bez njih. Zelim da budem u njihovoj blizini, a izgradila sam odnos straha i nepoverenja prema novim poznanstvima.
I sto bi se reklo, ovo je vise-manje neuspela demonstracija pojedinog, osamljenog lica, senzacija koja katkad u ovom malom zabljaku izazove uzbunu, ali vi ovakvim bizarnim nacinom misljenja necete postici savrseno nista, to je van sumnje. Uzmite Talheimera, to je lektira koju vam preporucujem! Manje gledajte svoje sebicne interese i postici cete vishe-za sebe!
Jedini "lek" koji nudim slicnima sebi (malo senzibilnijim osobama, da kazem) jeste da shvate da su te osobe koje zele da ih psihofizichki ugroze (energetski vampiri) nesto veshtachki sacinjeno, savijeno, tempirano, nesto sto samo po sebi nije zivo, nego je kao takvo slozeno i mice se i govori kao sablasna lutka, nesto sto je bezlicno, jer predstavlja model izvesnog coveka, a nije covek sam i upravo ta impresija, da se tu ne radi o zivom coveku nego o slucaju drvene igracke, neka iskljuci svaku mogucnost nekog narocitog nemira, pogotovo uzbudjenja.
Moje upadice koje su bile prouzrokovane najdubljim iznenadjenjem (jer u pocetku vese svetlost) bile su veoma neugodne, ali bilo je izvodljivo da se uchine nevidljivom ili da se poreknu. Sve sto sam ikada rekla ili uradila zaokruzila sam dva ili tri puta sobom.
:rool: 
se da se to ne ponovi...
istinu zboris, al ne mudro, do ludo. 
