- 04 Jul 2008, 10:42
#1164346
Uh, mene svaka 3 - 4 meseca zabode bas gadan PMS, kad kazem gadan, bas gadan, sise me bole 10 dana, osecam se kao Holly Golihgtly (trabale su mi godine da definisem) dok dozivljava one panicne napade koji je teraju da ide u Tiffany's. Enivejs, umem da dobijem citave 4 kile, jedem ko mecava, mada ne bude od toga nego od vode, valjda, koja se nakupi. Sise me unistavaju, krsta umeju da bole, noge mi se nekako naduju, tako da mislim da ce puci ako cucnem. Apetit divlja. A o psihickim posledicama da ne pricam, umem na trenutke da budem ona krajlnje nerzumna zena, onako vodjena iskljucivo iracionalnim. I sve mi ide na kurac. Znaci, ako me neko preterno gnjavi, sva je sansa da cu se izdrati na njega, ako me ne daj boze neka baba ili neki lik slucajno dotakne golom rukom u autobusu, ja cu se zgaditi nikad gore, da ne pricam o tome da cu torbu hteti da bacim jedno 10 puta, zato sto me onaj kais iritira, ili mi smeta sto mi to sve dodiruje kozu. Inace ne volim da me nepoznati ljudi dodiruju, i gadno mi je kad se neko ocese o mene u prolazu, ali u pms-u mi dodje da im otkinem glavu. Onda ludim od ljudi koji na semaforu stanu ispred mene, ili od onih koji se rasire po ulici pa moras da ih preskaces. Znaci postanem jebena bomba koja je spremna da explodira a svaku sitnicu. Jebeni uzas. Krajnje sam dekoncentrisana i u stanju sam da psujem nevidjeno sve na sta naletim, ako neko negde burgija, ja naglas kazem, dabogda si nogu probusio, ako mi neka autisticna baba presece put na ulici, moze se desiti da mi izleti neka kletva, strpljenje mi je nikakvo, ne mogu ni semafor da sacekam. Onda, kad krenu bubuljice, jao meni, evo jos nosim dinosaurusovo jaje sto mi je izaslo pre 10 dana, jos se nazire, a uspela sam da ne cackam, inace imam dobar ten , a u PMS-u, jebote nekad mi izadju bubuljice na ledjima pa ocu da se ubijem...
Onda stanem pred ogledalo, koji zajeb, pa sam sebi sva nakako iskrivljena, promene mi se proporcije lica i tela, ali majke mi, inace obozavam kako izgledam, a u PMS-u, joj. Desava mi se da se nasminkam, pa mi ne valja, pa opet i tako dok mi oci ne budu ko sarme. Frizuru ne mozes ukrotiti ni malterom. Ako se osisam nekih 6-7 puta godisnje 5-6 od toga bude u napadu ludila prouzrokovanim PMS-om. Izvlacim stvari iz ormana i bacam ih na pod i nemam sta da obucem (iako regularno nosim 7 pari farmerki, ko zna koliko majica i duxova, 4 jakne itd). Pravim nevidjeni nered, ne mogu nista da nadjem, u histeriji sam sve vreme. Libido je neukrotiv, inace je dizasterozan, ali u PMS-u, uh joj. Jebeni horor, znaci sve te neke relativno negativne osobine, koje cuce negde u meni, i ne ispoljavaju se inace, nekako izlete pojacane 10 puta. Baba i keva bolje da me nista ne pitaju. Vristim. Postanem jebeni monstrum. Dobijam nervne slomove, nekad nekontrolisano placem (mada u rpincipu nisam placljiva) iz histerije, nekad se smejem, nekad sam uzasno bahata i samoziva i nerazumna.
E sad, to se u tom obimu mozda desi 2x godisnje, cesce mi se desava da uopste ne osetim PMS, desava mi se i da me sise uopste ne bole. Desava mi se da me uhvate te psihicke furije, pa skontam da je to od pms-a i iskuliram potpuno, desava mi se i da mi apetit ne skoci, medjutim cesci je slucaj da me bar nesto do ovoga spopadne.
Ako nista, cibulej se pojave svaki mesec, i meni je to dovoljan razlog za ocaj.
E sad, ja nista od toga ne koristim kao izgovor, trudim se da regularno funkcionisem. Kada mi neko bas zvace zivac do granice koju sam u tom stanju sposobna da tolerisem, ja im kazem da ne cackaju mecku, jer cu se petvoriti u Mr Hyde-a svaki sekund.
Jebiga, meni su hormoni iovako polu divlji, a u pms-u to je bolest. Bas bolest.
)
)
a da ne pominjem agoniju silazaka niz stepenice 
) to nije nesto strasno. Libido mi sroljan, do daske,
