- 08 Jun 2008, 15:09
#1137561
Jbg, upravo, ja sam ranije iz nekog razloga tripovala da nisam lepa, nisam mislila da sam ruzna, ali se ne secam da mi je iko tada govorio da sam lepa, uglavnom bi mi govorili da sam slatka. A i samopouzdanje mi je generalno bilo u minusu nekom.
Bila sam mlada i isprepadana, i cudila se sto me startuju samo neki losi tipovi, ili grozne ribe, i to sporadicno. I onda sam otkrila gay zurke. Naravno, posto nisam imala gotovo nikakvih iskustava, par puta sam tako zavrsila na nekim dejtovima iz zone sumraka. Mislim nije to bila bas zona sumraka, ali su te devojke, i njihova shvatanja bile milionima svetlosnih godina od mene. Uglavnom bi imale zavrsene neke znj srednje skole i bile jako povrsne. I desavalo mi se da me te takve otkace, zato sto im ne odgovaram (jbt i kako bi im odgovarala kad sam pricala klingonski, i o stvarima o kojima one nista ne znaju ili nikad nisu razmisljale, a i to moje jedva postojece samopouzdanje je bilo sexy u pm, a i one bi kontale kako sam clueless i potpuno pogubljena i da mogu da budu bezobrazne koliko im se hoce).
U nekom momentu sam bila ubedjena da su sve te devojke koje izlaze na zurke takve, i negde da je problem u meni, da sam ja ta koja je neprilagodjena i nije ok, imala sam gomilu nekih pogresnih zakljucaka o tome zasto mi ne ide, svasta sam ja tu tripovala. Medjutim, sva sreca, od ranije sam znala par par godina starijih, i sasvim normalnih i finih gay devojaka, pa nisam pala u potpunu depresiju.
I nisam prestala da izlazim. I bila sam tako sa par nekih cica, moji prijatelji kad bi ih videli i culi o cemu pricaju, su se krstili i rukama i nogama i govorili mi kako sam ja previse dobra za te zene, cudili se sta ja radim s njima, a ja bih im govorila da je to najbolje na sta sam do tada naletela. I desavalo mi se da me te takve cice povrede. Pa nisam prestala da izlazim i trazim. S druge strane, strejt devojke iz neke sire ekipe i mesta na koja sam izlazila su me obozavale, u tom momentu sam poljubila bar 300 prelepih strejt zena, lmao i muvali su me tipovi na koje bi moje poznanice balile i gubile tlo pod nogama. Jbt i totalno nisam kontala sta nije u redu sa gay scenom.
Vremenom sam gradila samopouzdanje, na faxu mi je islo dobro, dobijala sam neke nagrade za fotografiju, radila neke honorarne poslove gde su me posle hvalili na sva usta, upoznavala razne ok ljude kojima bih se dopala, generalno neke druge stvari u mom zivotu su se pokretale.
U medjuvremenu sam prestala da izlazim sa tim bzvz ribicama, posto sam skontala da od tog leba nema, i generalno prestala da dajem broj kome stignem, posto sam imala i nekih cudnih iskustava s tim (pocele su da me zovu neke devojke koje nisam znala, niti znala kako je moj broj dosao do njih, al sam skontala da kruzi po nekim krugovima pakla). I nekako sam skupila muda da startujem devojke koje mi deluju iole pristojno. I imala sam par losih iskustava i nesto manje dobrih, medjutim stvari bi se uglavnom izjalovile iz moje ili njihove nezrelosti i neznanja sta bismo jedna od druge i kakav odnos zelimo i iz lose komunikacije, ego tripova i slicnih decjih bolesti. U tom momentu su te neke moje veze i vezice trajale po dve tri nedelje i onda bi stvari isle dodjavola. I opet nisam digla ruke.
U medjuvremenu sam stekla dovoljno iskustva da skontam sta mi ne odgovara, ali jos nisam imala potpuno jasnu sliku o tome sta mi odgovara i kako da izgradim odnos koji mi odgovara. I onda sam se dvaput bas jako zaljubila u dve zene. Prva mi je potpuno sjebala to malo samopouzdanja koje sam izgradila, druga mi je sjebala poverenje u bilo koga koga sretnem, izradila me ko vola. Ali negde je to sve vredelo, sad geldano iz ove perspektive, hvala bogu sto se desilo, ustedelo mi je godine. I bas sam bila u downu posle toga, negde se na nekom nivou predala, i zabatalila te pokusaje da nadjem nekog ko mi odgovara, medjutim kako imam taj sumanuti libido koji mi bas ne da da sedim kod kuce, imala sam seriju one night standova i vezica nekih onako bezveze i negde u medjuvremenu skontala kako mogu da privedem bilo sta, i da je zapravo moj izbor koga cu da smuvam, i da mi to ide od ruke.
I tek onda sam pocela da upoznajem neke ok devojke, i da kontam neke stvari, i tu bi stvari isle dodjavola posle nekog vremena, ali to vreme koje bismo bile zajedno je bilo fenomenalno, i zaista sam mnogo naucila iz tih odnosa, i o sebi i o drugima, i tek negde tu sam bila dovoljno zrela da znam sta i kako hocu i naucila kako do toga da dodjem, naucila da komuniciram, da jasno predstavim svoje potrebe i ocekivanja i sve ostalo sto je potrebno da bi zaista bio s nekim. Negde u tom periodu su devojke pocele da se lepe za mene ko blesave.
Uglavnom sve oduzevsi i sabravsi, trebalo mi je jedno 5 godina da naucim sta hocu, naucim da to prepoznam i naucim gde da ga trazim i kako to da dobijem. I ne mislim da sam naucila bog zna sta, dug je put tek predamnom, ali bar znam kuda idem.
U sustini ja sam od starta trazila vezu, neku osobu s kojom bih mogla da budem, i trebalo mi je 5 godina aktivnog trazenja (znaci ja sam izlazila i po 4-5 puta nedeljno) da skontam kakva to tacno osoba treba da bude i da je nadjem, posle mnogo promasaja. Doduse, ja sam izuzetno slabokapirajuca sto se tih stvari tice, pogotovu sto imam krajnje disfunkcionalu porodicu i bila sam lisena mogucnosti da ucim na tudjim iskustvima, a previse zatvorena u startu da te stvari diskutujem sa prijateljima. Mislim da sam biblijski sporokapirajuca sama po sebi, kontam da bi nekom drugom trebalo mozda godinu dana da nauci tu lekciju, al jbg.
I zaista mi nisu jasne ove ribe koej sede kod kuce i cekaju da im to padne sa neba. Pa i da im padne sa neba, tazile bi dlaku u jajetu i ne bi umele to da cene.