- 27 Maj 2008, 11:50
#1125007
Ehm sta osecam prema muskarcima... Osecam svasta. Najjace prijateljstvo, najdublju ljubav ili apsolutno gnusanje, zavisi o kome se radi.
Ako vidim bas zgodnog muskarca, pa iz nekog razloga i obratim paznju, onda primetim da je zgodan. Inace ne obracam paznju, i ne reagujem.
Lol, najozbiljnije, trebalo mi je 4 godine da skontam kako moj blizak prijatelj ima bas slatko dupe i noge na kojima bi 85% zena pozavidelo. Za drugog sam skontala da ima lepo dupe tek kad smo krenuli u shopping te me pitao kako mu stoje pantalone.
Ne znam, od kako znam za sebe, obracaju mi se dekoltei, zenska lica, tela, dupeta, sta god, primeticu zgodnu, interesantnu, posebnu zenu ma na sletu u 8. redu, na mitingu ili prepunom klubu, u pekari, autobusu, na 15. strani dnevnih novina. Ko sto orao ima talenat da ugleda zeca na livadi, tako ja ugledam zenu u gomili, nepogresivo. I da, njeno telo ce poceti da vodi razgovor sa mnom, e sad pitanje je da li cu ja odgovoriti ili necu, ali zamjeticu svakako.
S druge strane, muska tela mi se ne obracaju na taj nacin, niti su ikad. Kad bih i primetila da je neki muskarac izuzetno skladno gradjen, to bi bilo posledica toga da mi je neko skrenuo paznju, ili toga da sam ja sebe naterala da obratim paznju. I u nekom smislu to bi bilo samo objektivna estetska konstatacija, ne bi pokrenulo apsolutno nikakav mehanizam u mojoj glavi ili telu. Muskarci mogu da imaju, i neki i imaju, lepe frizure, lepe sake ili oci, prijatna lica, lepa tela, lepe boje glasova, lepe zube, divne osmehe, medjutim ja nekako na to sve ne reagujem.
Druga stvar je sa verbalnom interakcijom. Muskarac i zena mogu da budu podjednako dobri sagovornici, pod uslovom da imaju neophodnu inteligenciju, interesovanja, smisao za humor i sve ostalo sto je neophodno za suvisao razgovor.
Treca stvar je kompatibilnost senzibiliteta, veca je verovatnoca je da budem kompatibilna sa zenom, u onom smislu koji je neophodan za vezu, ili prijateljstvo, mada tu ni muskarci nisu iskljuceni, u mom uzem krugu prijatelja ima podjednako zena i muskaraca, konacno, jer sam se u zivotu uglavnom druzila sa decacima. Uostalom ni ne mozes biti u vezi s nekim ko ti inace u zivotu ne bi bio blizak prijatelj. U sustini, kao sto sam 1000x pisala u odgovarajucim temama, ne verujem u postojanje muskih i zenski osobina kao neceg urodjenog (mada muskarci mogu da imaju vise nazovi zenskih kvaliteta i zene vise nazovi muskih kavliteta, krajnje individualna stvar), vec pre kao posledica drustvene uslovljenosti, pa koliko ko ostane citav i svoj. Ja sam to prosto cesce sretala medju zenama, mada je to kao lutrija. Vise mi odgovaaju ljudi koji su vise svoji i neutralni ili fleksibilni nego drustveno uslovljeni botovi, od malih nogu ufuravani u neku ulogu.
Prosto, postoje ti muskarci, koji na intelektualnom, emocionalnom i planu senzibiliteta imaju sve neophodne osobine da bih bila s njima, medjutim nema privlacnosti, prosto ne, uopste.