Tasi, tasi, tanana evo jedna grana
a na grani jabuka kao molovana.
Doletece pticica, ljuljnuce se grana
otpanuce jabuka - dignuce je Ana.
Tasi, moja pa moja, nosi deda seboja
na seboju sara to je bubamara.
Bubamara lepeta ne plasi se deteta
na ruku mu sleta sa seboja cveta.
Tasi, bela debela, sva su deca vesela,
doneo im cika iz sume lesnika.
Jela bi i Ljuba ali nema zuba
zato joj je seka uzvarila mleka.
Dobio je kaput nov pa seta po sredi
kad opazi sirotinju ni da je pogledi.
Ko sam, ja sam - misli on - sta za kog ja marim
Nek zavide koji drscu u traljama starim.
Dva sirotna deteta stajala kraj puta
dva sirotna deteta bez novih kaputa.
kad je holi kaputlija doso do njih blizu,
oni su ga gledali, zavideli nisu.
Moj oholko tvom kaputu cena zdravo bledi,
cisto srce bez zavisti mnogo vise vredi.
Ima dete u selu ime mu je Laza
al ga zovu drugcije materina maza.
Kad sva deca ustanu on bi jos da spava
kad mu kazu ustani njega boli glava.
Kad ustane ne ume da se sam obuce,
ne sme da se umije iste vode vruce.
Kad ga zulji cipela on cipelu tuce,
tad ga ruka zaboli pa onda jauce.
Kad mu dadu jabuku on bi hteo sljiva,
kad mu pruze pogacu on bi tad koljiva.
Kad se malko ogrebe place i zapeva:
Jao, jao, pomagaj izace mi creva.
Kad je suvo zamesi blata pa se kalja
kad ga mati pokara stane da se valja.
Kad mu uspu tarane on bi jeo riba,
kad se riba najede tad ga boli tiba.
Pa ga zato ne zovu po imenu Laza,
vecma jadno, zalosno: materina maza.
Znam jos
ali necu
dosta sam recitovao kao mali!
Od onih sto se pevaju na casovima muzickog fali samo jos:
Aj nek se cuje, cuje
Aj nek se zna
da je mlada partizanka bombe bacala...