Bootstrap Framework 3.3.6

[Zoe]

Originally posted by jukie

- ja sam star i bolestan, i takav sam od rođenja

Ti si tako presladak stvor!

[Wilhelmina]

Originally posted by juice
Mislim da je neko sa 21 godinom (npr) u situaciji da treba da se od gore pomenute suknje malo odvoji i postane svoj covek!

Ja molim spisak zanimanja (pretpostavljam da sva traze samo sss, jer se fakulteti zavrsavaju sa nekih 24-25) koja bi mogla da osobi od 21 godine obezbedi stan, redovne obroke, rezijske troskove i sve ostalo sto cini normalan zivot. Znaci, nismo samostalni ako su nam roditelji kupili stan, ako zivimo kod rodjaka, baba, deda, ako nam svakog prvog salju lovu...
Naravno da je osamostaljivanje veliki i neophodan korak u odrastanju. Ali je granica za to veoma individualna.
A ipak, sranje u Srbiji je takvo da citavih 85% ljudi zivi u nekoj vrsti zajednice sa roditeljima. Tu spada vecina str8tera koja se voli, seksa... ups... 9 months later, ima dete koje ne moze da izdrzava ni sa dve plate i podrskom drzave, pa celog zivota zivi pod istim krovom sa svojima. Odrastanje uz babetine je u nasim krajevima cesce nego odrastanje bez njih.
A sve to opet nije bitno, jer svako drugacije rezonuje i prihvata svakodnevnicu.
Treba probati. Na malo duzi period. U svakom slucaju, ispasce dobro - ili ces se navici da se samostalno staras o sebi ili ces se vratiti do svojih i vise ceniti stvari koje ne moras da radis.

[horus.]

Originally posted by Ombeliko Brunner
Hm do tada cu valjda naci nekog bogatog sponzora

neki diplomata na pr.?

[Ulix]

Originally posted by Zoe
Ma, bolest i starost i bas bas nemanje novca stvarno razumem.....To opravdava sve.

Ali ja govorim o ljudima koji su zdravi i pravi a ne zele da se muce da rade jer im komfor roditeljskog doma vise odgovara.......Pa, jebiga, odgovarao bi svakome vise, ali se odlucis da zivis sam, da se mucis, placas racune, da ti nista ne ostane za zadovoljstva.......ali ipak imas to najvece-svoju slobodu.

Razumljivo je da neko mora da zivi sa roditeljima, jer nema uslova da zivi sam. Ili je potreban roditeljima - bolesni, stari... vec je gore navedeno. I meni je razumljivo da neko takav kuka; jbg, nije im lako, i ja to razumem. Ali ocigledno da postoji jedan broj ljudi koji ne zeli svoju samostalnost, iako je mozda mogu imati, a to je vec nesto drugo. Ne razumem, ali postujem tudji izbor. Ipak svi imamo razlicite potrebe.

Ne znam kako to ide sa drugima, ali meni je pomalo glupo da ja zovnem decka i da mi imamo seks, dok moji mama i tata u drugoj sobi gledaju TV ili piju kafu. A i to na stranu, ja volim da budem sam i uzivam u svom miru i tisini.

[polarlicht4.1]

Originally posted by Zoe
Nemam bas neko visoko misljenje o ljudima koji nastavljaju da zive sa roditeljima i bez nekog VECEG razloga.......mislim, ako nisi invalid i ako nemas roditelje invalide ili jako bolesne da moras da igras oko njih neprekidno, sta cekas??
Ljudi se naviknu da im mamica servira obroke, pere ves, placa racune.......... a radno su sposobni i mogli bi da se pomuce, ali da sebi obezbede samostalnost i slobodu, no iz meni nepoznatih razloga to ne cine

Zašto li me ovo što si napisala podseća na prvih pet pasusa teksta koji se može naći na ovoj stranici:

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=30069

I kao što sam i tamo napisao, Foucault je pisao o vezi "neproduktivnosti" i "nenormalnih" ne bez razloga...

[Zoe]

Originally posted by polarlicht4.1

Originally posted by Zoe
Nemam bas neko visoko misljenje o ljudima koji nastavljaju da zive sa roditeljima i bez nekog VECEG razloga.......mislim, ako nisi invalid i ako nemas roditelje invalide ili jako bolesne da moras da igras oko njih neprekidno, sta cekas??
Ljudi se naviknu da im mamica servira obroke, pere ves, placa racune.......... a radno su sposobni i mogli bi da se pomuce, ali da sebi obezbede samostalnost i slobodu, no iz meni nepoznatih razloga to ne cine

Zašto li me ovo što si napisala podseća na prvih pet pasusa teksta koji se može naći na ovoj stranici:

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... ?tid=30069

I kao što sam i tamo napisao, Foucault je pisao o vezi "neproduktivnosti" i "nenormalnih" ne bez razloga...

Ahh, ne mislim ja o homoseksualcima samo.....moji prijatelji su bili str8 a bili su "neproduktivni".
Ali pazi: ja ne drzim da neko treba da se osamostali da bi bio produktivan clan drustva, Boze sacuvaj! A-a
Meni se bas zivo jebe za drustvo i socijalno prihvatanje.
I kada kazem da je neko debil ko zivi sa roditeljima prvo ne mislim to bas tako grubo a ni iskljucivo (evo, npr.Jukie mi je TAKO silno drag, a zivi sa mamom ), a drugo ne mislim to u smislu da je neproduktivan clan drustva, vec iskljucivo mislim da je zbog njega samoga najbolje da ode od roditelja, i radi njegove potpune slobode i hedonizma.Nista drugo.
A opet, ja takodje postujem svaciju odluku, i necu samo zbog toga sto neko zivi sa roditeljima da ga odbacim. Samo kazem sta JA mislim da je za svakog bolje.

[*deni*]

Ja sam ovako odokativno od svoje 18 - te godine do sada promenio jedno 20 podstanarskih stanova.
Ziveo sam i po nekim rupcagama vishe nalik na shupe, ali i u delux stanovima. Kako kad. Takodje, u nekim periodima sam uspevao u potpunosti da se sam izdrzavam, a u nekim periodima sam se oslanjao i na roditeljsku pomoc.
Tako da do sada jos nisam upoznao tu pravu vrstu odgovornosti za zivot, jer znam da je, ako zagusti, mama uvek tu da mi napuni frizider ili da mi da lovu.
Isto tako, cesto - kad mi je svega preko glave, odem kod mojih u porodicnu kucu da me mama malo neguje.
Rehabilitujem se, napunim baterije, olizem rane i onda opet - u nove radne pobede !

[jukie]

Zoe I'm blushing

[svejedno]

Originally posted by Zoe
Ahh, ne mislim ja o homoseksualcima samo.....moji prijatelji su bili str8 a bili su "neproduktivni".
Ali pazi: ja ne drzim da neko treba da se osamostali da bi bio produktivan clan drustva, Boze sacuvaj! A-a

Bravo.

Produktivnost, to je to.

Meni se bas zivo jebe za drustvo i socijalno prihvatanje.
I kada kazem da je neko debil ko zivi sa roditeljima prvo ne mislim to bas tako grubo a ni iskljucivo (evo, npr.Jukie mi je TAKO silno drag, a zivi sa mamom ), a drugo ne mislim to u smislu da je neproduktivan clan drustva, vec iskljucivo mislim da je zbog njega samoga najbolje da ode od roditelja, i radi njegove potpune slobode i hedonizma.Nista drugo.

TO.

Ja, npr. imam sex sa kevom od 12te, duvam sa caletom od 13e i oni, kao i ja, smatraju da nista ne sme stati na putu mog & njihovog hednizma- ergo - sazrevanja..

Sada sam placam komunalije i sebi i kevi, jer cale je otis'o, kaze nece vise da nam smeta u ostvarivanju potpunog uzitka u zivotu.. potpunog osamostaljivanja, jer nema vece radosti za CjOVEKA.

A opet, ja takodje postujem svaciju odluku, i necu samo zbog toga sto neko zivi sa roditeljima da ga odbacim. Samo kazem sta JA mislim da je za svakog bolje.

U pravu si.

Kako nisi.

To sto ti kazes je bolje ZA SVAKOGA.

Ojha.


:lomajanpimojnedaseljutis:

[Wilhelmina]

Originally posted by Zoe


Ahh, ne mislim ja o homoseksualcima samo.....moji prijatelji su bili str8 a bili su "neproduktivni".
Ali pazi: ja ne drzim da neko treba da se osamostali da bi bio produktivan clan drustva, Boze sacuvaj! A-a
Meni se bas zivo jebe za drustvo i socijalno prihvatanje.
I kada kazem da je neko debil ko zivi sa roditeljima prvo ne mislim to bas tako grubo a ni iskljucivo (evo, npr.Jukie mi je TAKO silno drag, a zivi sa mamom ), a drugo ne mislim to u smislu da je neproduktivan clan drustva, vec iskljucivo mislim da je zbog njega samoga najbolje da ode od roditelja, i radi njegove potpune slobode i hedonizma.Nista drugo.
A opet, ja takodje postujem svaciju odluku, i necu samo zbog toga sto neko zivi sa roditeljima da ga odbacim. Samo kazem sta JA mislim da je za svakog bolje.

... samo sto stvari i nisu bas tako crno-bele.
Recimo, imamo osobu X koja zaradjuje isto kao i osoba Y. Osoba X zivi sa roditeljima, sa kojima se dobro slaze i dobro funkcionise i deli troskove. Jednostavno se ne oseca ugrozeno od strane roditelja, ima sigurnost, ima privatnost itd. Osoba Y se takodje dobro slaze sa roditeljima, ali zivi odvojeno, ima svoju samostalnost, ne mora da se pravda nikome, svoj je gazda. Ali, materijalno gledano, osobi X ostaje mnogo vise love, jer ne placa stanarinu, ne otplacuje stan, rezijski troskovi su manji kada se podele, kao i troskovi za hranu etc, poslovi se podele, pa ima i vise vremena. Ima i to svojih losijih strana, ali poenta i jeste u tome da biramo...

[*deni*]

Ma, ovde kod nas u Srbiji je generalno prisutan taj kult postovanja mucenistva.

" Svaka mu/joj cast ! Radi od jutra do mraka da bi prehranio/la decu, a na sebe uopste i ne gleda... Kako je to divna i postovanja vredna osoba... " - to kazu.
Dobar si samo ako se mucis.
A cim neko koristi neke privilegije koje su mu na raspolaganju, to se ostro osudjuje :

" Kako ga/ je nije sramota ?!?! Narod rinta i gladuje, a on/ona tako... "

Sto da ne iskoristimo pogodnosti koje su nam na raspolaganju ?
Ko je jos odbio da mu roditelji kupe stan , automobil, ako su mu to oni ponudili i bili u situaciji da mu priuste ?
Ko je jos odbio nasledstvo u ime ideala i parole : " Samostalnost pre svega ! " ?
Niko !

[Zoe]

Tako je Deni, tacno, muka mi je od takvih komentara

@Mina, sve si ti u pravu, slazem se i ja, samo je MOJ stav da cu radije imati manje novca a uci u svoj dom i imati svoj mir, i sta god uspela da kupim, kupujem za SVOJU kucu....za svoj gust, kako god.

@Svejedno, dobro, nemoj da si bukvalista, ako sam rekla za SVAKOGA ne mora nuzno da se odnosi na SVAKU ZIVU jedinku; razumi kontekst.


@Jukie

[m..]

Moje iskustvo je to da radim, i zaradjujem pola novca koji bi mi bio potreban da zivim samostalno bez ozbiljnih odricanja, i zivim trenutno kod babe i dede. Nameracila sam se da ove godine resim to pitanje, ali ne znam kako da studiram i radim 2 posla istovremeno i da mi ostane dovoljno vremena da zivim i bavim se svim tim stvarima koje ukucani obavljaju za mene (od spremanja do peglanja, kuvanja i ostalog, cekicanja u poshti, etc). To je sve kao prekratka pertla, povuces na jednu stranu, ona se izvuce sa druge. Ili imas novac a nemas vreme (ja vec sad spavam 5-6 sati dnevno, i to ako sam srecna, nekad bude 3 ipo), ili imas slobodu a nemas komfor. I da smo u ovoj zemlji adekvatno placeni za posao koji radimo i nivo stresa koji trpimo na istom, niko od nas verovatno ne bi ni imao te dileme.

Dotle cu ja mozgati kako da radim 9-5 posao, studiram i namaknem bar jos 200 evra, da mogu da finansiram bar osnovno: stan, hranu, racune (net ukljucen), cigarete i kafenisanja/izlaske. Jebiga ja bih i da radim i da se druzim i bavim hobijima, i da zaradim i da imam svoj prostor i da se pravilno hranim, i uopste ne znam koliko mi ruku treba da zongliram to sve, a da ne moram da trazim novac sa strane. sa ovim jednim poslom i tim studijama koje pocinju da se otezu vec imam osecaj kao da zongliram foteljim, ping-pong lopticom, shibicom i chebetom.

[m..]

O da, nisam pomenula da mi na kraj pameti nije da mi matorci placaju stan, niti bi mi ikad palo na pamet da trazim. To se kod mene ne racuna kao samostalan zivot.

Druga stvar je ta da ja jesam uzasno razmazena. Sa parama koje sad zaradjujem bih verovatno mogla da iznajmim garson u Borci/Zelezniku, prehranim se i perem vesh kod keve. Ali, sorry, to nije zivot kojim hocu da zivim, i nije cena koju zelim da platim. Radije bih se vratila kod keve onda. Ionako se uglavnom vracam sa sljake oko 6-7 uvece svaki dan, mrtva umorna, ne mogu da zamislim da se klackam u trocifrenom autobusu i dolazim kuci u 8, pa ceo ostatak mog zivota bi pukao.

E sad, idealan sticaj okolnosti bi bio da iznajmim nesto sa jednim ili dva bliska prijatelja, neki prostor gde cu moci da imam svoju sobu, i nadjem neku sljaku koju bih mogla da radim vikendom, nesto sto nije naporno na mentalnom planu (neki web design ili tako nesto) i ne zahteva previse posvecenosti. I kontam da bih morala da racunam na matorce da mi ulecu s parama prvih 3 meseca dok ne skontam kako to sve funkcionise i gde mi beze pare koje ne treba da mi beze (tipa garant bi mi u pocetku propadala neka hrana ili bih po dobrom starom obicaju bacala novac na bespotrebne gluposti iz cistog neznanja, i slicno, a drugo morala bih da kupim neki bazicni namestaj i ostalo). Anyway moje osamostaljivanje ce ocigledno biti proces koji ce trajati sledece 3-4 godine, i pre toga prosto ne mogu da racunam da cu biti potpuno samostalna. Nema sile da se to desi ranije, osim ako me ne zadese neke fenomenalne okolnosti ili emigriram.

[EYA]

ja sam u 12-oj izborila da mi se sazida odvojena sobica, moja drzava i moj raj.
od 14-17 sam bila 3-4 meseci godisnje sama u celoj kuci jer je mama isla u herceg novi da se tamo leci i cuva prijateljici kucu preko zime.
od 17-te sam znala da 2-3 dana ne dodjem kuci, vec se smucam ko zna gde...
u 19-oj sam otvorila svoj firmu
u 20-oj iznajmila svoj stan
u 21-oj rodila prvo dete
sledece godine i drugo

sa 26 sam se preselila u novi sad i tamo stvorila novi posao
sa 29 sam se smorila od posla i ogranicenja koje drustevno prihvatljivi zivot namece, i sve napustila
do 31-e godine zivota sam klosarila i ispitivala alternativne nacine zivljenja (van sistema)
a onda sam jos godinu i po dana kulirala sve obaveze, ali u toplom i sigurnom zagrljaju ljubavi
i onda sam se probudila i shvatila da zivim u beogradu... pocela da istrazujem mogucnosti koje mi bg pruza.... malo se otimala, ali ipak ne dovoljno...
i sad sam tu gde sam (nemam distancu da bih realno sagledala situaciju), ali sam definitivno zadovoljna celim svojim zivotom
i nikad ne bih nista drugacije uradila!

sve u svemu, samostalno zivim od 19-te (pre toga u naletima).
izdrzavam samu sebe, ranije cesto i druge (ukljucujuci i mamu), ponekad neko mene... ali jebes svu lovu ako zivot pored tebe prolazi dok ti zaradjujes.

[m..]

Jbt ja sam od 19. zivela sama, ali u zgradi gde mi zive baba i deda, tushirala se i jela kod njih i prala vesh tamo i dobijala dzeparac, ja to ne racunam u samostalni zivot. Brata sam u 10-oj iselila u trpezariju, zajedno sa njegovim krevetom. Lol.

[EYA]

sad kapiram da nisam rekla ono sto sam nameravala:

iako sam nekad bila od onih sto ne razumeju kako neko moze da bira izmedju samostalnosti i zivota sa roditeljima, sad ne mogu da stanem iza toga. porodica u uobicajenom smislu te reci, pa i svi ostali oblaci zajednice u kom se covek moze osecati zasticeno i sigurno, jesu mesta gde se covekov duh moze razvijati podjednako kao i u potpunoj slobodi nezavisnosti. nekad je zrelost upravo biti sposoban da zivis u skladu sa drugima i delis, u nekim situacijama pre nego na silu ili iz inata se osamostaljivati. simbioza sama po sebi ne mora da bude losa.
vazno je da svako dobija (onog cega mu treba) koliko i daje (onog sto zeli da da).

[m..]

Btw, od 16. me se ne pita gde i s kim idem (od 15. se svi pokusaji kontrole zavrsavaju tako sto ja izadjem kroz prozor sa 1. sprata). Obznanim mojima kad idem u drugi grad na par dana ili u inostranstvo, cisto da se ne brinu, i to je to. Nemam problema sa tom vrstom neslobode, niko me ne ucenjuje glede zivotnih odluka i slicnog, ali na kraju krajeva ne mogu da dovedem devojku kod sebe kuci i da joj ujutro donesem dorucak u krevet ili bilo sta slicno, ne mogu da se tushiram u 4 ujutro iz cistog obzira prema ukucanima koje bih mogla da probudim, i osecam se kao teret sto se oni sunjaju vikendom ujutro po stanu iako imaju nekih svojih obaveza i aktivnosti. Btw ja sam 2 meseca provodila svaki drugi vikend u NS, a da niko od mojih NIJE PROVALIO. rofl.
Prosto mi je potreban MOJ PROSTOR da bih mogla sebi da optimalno organizujem zivot, a da pritom ne deranziram nikog drugog.

[m..]

Originally posted by EYA
sad kapiram da nisam rekla ono sto sam nameravala:

iako sam nekad bila od onih sto ne razumeju kako neko moze da bira izmedju samostalnosti i zivota sa roditeljima, sad ne mogu da stanem iza toga. porodica u uobicajenom smislu te reci, pa i svi ostali oblaci zajednice u kom se covek moze osecati zasticeno i sigurno, jesu mesta gde se covekov duh moze razvijati podjednako kao i u potpunoj slobodi nezavisnosti. nekad je zrelost upravo biti sposoban da zivis u skladu sa drugima i delis, u nekim situacijama pre nego na silu ili iz inata se osamostaljivati. simbioza sama po sebi ne mora da bude losa.
vazno je da svako dobija (onog cega mu treba) koliko i daje (onog sto zeli da da).

kontam sta hoces da kazes, ali mislim da je MENI pre svega potrebno da neko vreme zivim sama i skontam kako da najbolje funkcionisem sama sa sobom, pa da tek potom pokusam da se sinhronizujem s nekim. ako to ne uradim zauvek cu se osecati uskraceno i frustrirano i misliti da to sve moze bolje i drugacija, samo da ja nemam slobodu i prostor da skontam kako.

[Zoe]

Slazem se Eya, ali nisam ja ni mislila po svaku cenu. Jebi ga sad, ja vec odavno primecujem izvesnu disharmoniju izmedju svojih misli i osecanja u realnosti i nacinu na koji ih prezentujem ovde, te tako kad nesto napisem to ne oslikava bas najbolje stvarno stanje i moje razmisljanje, pa tako i na ovoj temi.

Ja sam posla od sebe kad sam govorila o ovome, a nikako ne volim generalizacije ni jednog tipa, ni na koji nacin i po pitanju bilo cega, pa tako ne mislim da su svi debili koji se ne otcepljuju, vec oni koji to potenciraju u nekoj prici, a ovamo ne cine nista. Mislim da je to najbolje Zibro opisao, ja se nisam tako dobro izrazila, ali upravo to mislim.
Naravno da je olicenje zrelosti kako da funkcionise sa drugima, ali verujte da je i kako ce funkcionisati sam samcat.

[Bombina]

ovo tema i je zakljucujem i boze sacuvaj nema mira
ne razmisljate o tome
mladi ste neko ko zivi s svojima i drugi samostalno
a drugo studenti ko nemaju stalan posao
a kad samostalni odu penziju,stize mala penzije nema ko da brinu i da placaju infostana i je li to zakljucak je sve tezi zivot,penzioneri brigu svoje penzije kada budete radili ,tako moji u penziji,dajem mojima i brinem se
svi imate brigu svojim razlogom svojim zivotom kako da odete svojim zivotom,finanisijski poslovi,karijera,i drugim penzijama na nivou
i to ide na mukama

[Paris]

Originally posted by *deni*

Ziveo sam i po nekim rupcagama vishe nalik na shupe, ali i u delux stanovima. Kako kad. Takodje, u nekim periodima sam uspevao u potpunosti da se sam izdrzavam, a u nekim periodima sam se oslanjao i na roditeljsku pomoc.
Tako da do sada jos nisam upoznao tu pravu vrstu odgovornosti za zivot, jer znam da je, ako zagusti, mama uvek tu da mi napuni frizider ili da mi da lovu.

slazem se, kad zagusti tj. kad prodigal daughter spiska sve pare, tu je uvek mama