- 03 Feb 2008, 06:07
#1039094
Nakon shto je grupa od 4-5 ljudi isprebijala lika, ostavili su ga da lezhi na Zrenjaninskom putu. Mozhda nepun minut posle toga, kola ispred mene su ga izbegla, ali sam zato ja svojim kolima, nemajuci pregled ispred sebe, naleteo na lika dok je ustajao sa mokrog asfalta. Zakochio sam na vreme, odmah poshto su kola ispred mene naglo skrenula sa puta, a ja pod tochkovima osetio neku lomljavu. Medjutim, zbog mokrog kolovoza efekat kochenja je bio umanjen, tako da mi se lik dobro nabio na haubu, ali je odmah zatim ustao! Mislio sam da cu ga ubiti! Takve scene sam jedino gledao u filmovima, nisam ni sanjao da cu tako neshto i dozhiveti. 
Izleteo sam iz kola i poshao prema liku na koga sam naleteo, a tu je stajao i neki lik za kojeg se ispostavilo da radi u MUPu. Pitao sam ovog tipa na koga sam naleteo da li mu treba pomoc, da ga vozim u bolnicu...bilo shta, rekao je da ne treba i da ne zovemo policiju. Kada smo se sklonili sa strane, skupilo se i neko njegovo drushtvo, barem mislim da se znaju, nisam siguran, i tu sam chuo da su ga neki likovi tukli nekim gredama, shta li, i da su ga posle svega ostavili da lezhi na putu! Onda sam prishao ovom tipu koji je lezhao na putu, i osetio da bazdi na alkohol! U prvom momentu nisam obratio paznju na to da li je mozhda pijan ili je u shoku, ali mi je posle sve postalo jasno. Sve jedno, doshla je policija, nisu pravili nikakvu frku, pozvana je hitna pomoc, liku koji je prebijen i umalo zgazhen ne fali nishta sem posechene usne, a alkohola ima na izvoz. Dodushe, malo se isprljao lezheci na asfaltu, ali je najbitnije da mu nishta ne fali.
Meni bogme fali. Oduzeo mi je pola zhivota, pritisak mi je skochio, iznervirao sam se, ne mogu da spavam, tresem se...svashta neshto! Teshim se time shto je dechko dobro i shto nisam ja kriv za nesrecu, ali nikako ne mogu da shvatim kakvi su to ljudi koji nekoga, sem shto su ga prebili, mogu da ostavtu, beezhi na veoma prometnom putu, bez ikakve grizhe savesti? Pobegli su poshto su ga pretukli, a ostavili ga na sred puta da ga neko zgazi kao kuche. Stalno mi se po glavi vrti jedno pitanje: shta bi bilo da sam ga ubio, ne svojim krivicom?
Izleteo sam iz kola i poshao prema liku na koga sam naleteo, a tu je stajao i neki lik za kojeg se ispostavilo da radi u MUPu. Pitao sam ovog tipa na koga sam naleteo da li mu treba pomoc, da ga vozim u bolnicu...bilo shta, rekao je da ne treba i da ne zovemo policiju. Kada smo se sklonili sa strane, skupilo se i neko njegovo drushtvo, barem mislim da se znaju, nisam siguran, i tu sam chuo da su ga neki likovi tukli nekim gredama, shta li, i da su ga posle svega ostavili da lezhi na putu! Onda sam prishao ovom tipu koji je lezhao na putu, i osetio da bazdi na alkohol! U prvom momentu nisam obratio paznju na to da li je mozhda pijan ili je u shoku, ali mi je posle sve postalo jasno. Sve jedno, doshla je policija, nisu pravili nikakvu frku, pozvana je hitna pomoc, liku koji je prebijen i umalo zgazhen ne fali nishta sem posechene usne, a alkohola ima na izvoz. Dodushe, malo se isprljao lezheci na asfaltu, ali je najbitnije da mu nishta ne fali.
Meni bogme fali. Oduzeo mi je pola zhivota, pritisak mi je skochio, iznervirao sam se, ne mogu da spavam, tresem se...svashta neshto!
Teshim se time shto je dechko dobro i shto nisam ja kriv za nesrecu, ali nikako ne mogu da shvatim kakvi su to ljudi koji nekoga, sem shto su ga prebili, mogu da ostavtu, beezhi na veoma prometnom putu, bez ikakve grizhe savesti? Pobegli su poshto su ga pretukli, a ostavili ga na sred puta da ga neko zgazi kao kuche. Stalno mi se po glavi vrti jedno pitanje: shta bi bilo da sam ga ubio, ne svojim krivicom? 
Stvarno strasno! Evo, saljem zrake da te zgreju i smire. 
