- 13 Jan 2008, 02:56
#1017638
Poglavlje šezdeset i dva - MOLITVA
- Ajde jebote, vuces se ko moja baba -
- Prestani da se deres na mene! Jebote, popusti mi malo, zivim u gradicu u sred pustinje, kretenko! Mi nemamo polugole zene koje letkaraju okolo prosipajuci svetlucavu perut iz kose! I sigurno sam brzi od tvoje babe! -
- Cisto da se zna, ti celavi fanatiku, moja baba svako vece igra gola ispred vatre! Priznajem, nije vise ko nekad, malo joj se grudi vuku po zemlji, ali bitno je da je aktivna u njenim godinama! Ajde pozuri! -
Delete je besno osvetljavala krosnje dok ju je Sixto pratio. Hodali su satima... sve dublje u delove sume gde nije bilo zivotinja. Drvece je izgledalo zivo i zlokobno, zbunje je delovalo mrzovoljno i spremno da nekoga proguta, a trava je licila na ledja bodljikavog praseta.
Na ledjima je svestenik teglio zavezljaj sa stvarima i Knjigu.
Negde sa retkim trachcima svetlosti koji su se probijali kroz sivozelene krosnje, mahovinu i plesan, kao da se cuo ljutiti sapat...
- Stigli smo! - viknu cvetna vila i posu malo vilinskog praha izmedju dve uspravne stene. Sixto je pogledao na sta su dve uspravne stene, prosirene na vrhu i poduprte sa jos dve u podnozju licile i razjapio usta dok je crveneo.
- Pazi da ti nesto ne uleti decko! - primeti ona. Izgovorila je bajalicu za ulaz u vilinsku zemlju:
'Otvor vrata, curice malena,
umorna sam, idem sa terena!'
Predeo izmedju stena se zamuti... a onda se krajolik promeni i Sixto ugleda vatre svuda oko sebe.
Bila je to vilinska zemlja.
Gomile vila su igrale oko vatri, dok su se orile razlicite pesme... zurle, daire, talambasi i frule su besomucno proizvodile opijajuce zvuke koji su udarali direktno u glavu i terali vas da igrate i zaboravite sve oko sebe.
Srecom, Sixto je bio totalni antisluhista.
Delete ga je gurkala ka glavnoj vatri, gde se najvise pilo i podvriskivalo. - Eno je moja baka - pokaza mi prstom na staricu koja je igrala gola - Nano! NANO! ne cuje, malo se zanese kad igra! Al vidi je kako preplice nogama! -
'Vilino srce ostariti ne sme,
uvek zeljno zabave i pesme,
telo gori, krv mi vri,
nijedna vila ne ostariii'
Nazalost, Sixto nije bio slep. Odrastao u sredini gde je pokazivanje zenskog malog prsta na nozi, cak iako se radi o starici sa gomilom kurjih ociju i cukljeva, smatrano bludnichenjem, ovo je za njega bio dozivalj koliko i shok. Posebno kad su joj se grudi zaplele u noge.
- Uzmi, popij malo! Ajde pichko, zabavljaj se! - pijano mu saopsti nepoznata vilin-devojka dok mu je gurala flashu pica u ruke. Oteturala se do druge vatre i poljubila sa drugom devojkom.
'Sitnije, mala, sitnije
svuci me najhitnije!
Sitnije, mala, sitnije,
lizni mi najbitnije!
- Ovde bas ima malo muskaraca! - primeti Sixto i unezvereno se osvrnu oko sebe. Svugde zene. To ga je cinilo nelagodnim. I kao da neko sapuce...
'Il me ljubi, il me ubij,
spasi me od tuuuuuge!
Da ne vide oci moje
tebe pored drugeeeeeee'
Okruzi ga nekoliko devojaka. Nije voleo devojke.
Bile su suvise mekane i pogresno su mirisale. Nisu bile grube, snazne i anatomija im je bila potpuno pogresna. Sixto je smatrao da je religija u pravu i da takva abominacija kao sto je zensko telo i treba da bude sakrivena ispod pet tona odece.
A sada je gledao te greske prirode kako ga dodiruju svud po telu.
- Mir, zene bre! Mojne ti mala izvadim slepo crevo sa ovim i ispecem ga ko raznjic! - preteci mahnu Delete carobnim stapicem.
- Zasto me u obraz ljubis!?! Ja necu da ti budem drug! - vikao je on dok je skidao jednu od njih sa sebe.
- Nasrtljivo to, nevaspitano! A, evo smo kod Kraljice! -
Zaustavise se pored nesto vece vile koja je svetlela zelenim sjajem. Kraljica Vila je nosila zeleni perjani sal i koketno zapevavala sa ostalim devojkama
- Ovo je Kraljica Queerija! Kraljice, da vidis sta sam ti dovela! - poce Delete da se sashaptava sa vladarkom.
Queerija se lukavo nasmesi i zatim dade znak drugim vilama koje polako pocese da igraju oko Sixta. Pesma se pojacala.
Vilse su mazno skidale odecu sa sebe dok su svestenika dodirivale rukama. NJihova kosa se mrsila sa mekanom kozom dok su lebdele oko njega u opchinjavajucem plesu.
'To, to, to je ta knjiga fatalna
zbog nje vise nisam ni ja normalna
Obavezno ostani sam
dodji nam na noc, dodji nam da dan
Znamo, ima nade, znamo, idu zime
samo nocas nek sam tvoja
i zauvek ostavi je!
- Dobro si uradila, Delete! Kad knjiga bude nasa, unisticemo je i svet nikada vise nece cuti za onu nadmenu Andjelu! Sta ona misli, da moze okolo da se pojavljuje i diktira ljudima modne trendove za ceo vek, dok mi ovde chamimo u zapecku! - prosika Queerija - Kada vise ne bude bilo dosadnog Orakla, Vilinska Kraljica ce pokazati ljudima kakva je buducnost... puna vatre, igre i pesme. Vatra za njih, igra i pesma za nas dok ih lagano pechemo! -
- Kraljice, carica ste, majke mi! Prvo cu da rasporim onu matoru budalu Egmonta koja me je otpustila! -
Sixto je polako shvatao da je upao u lose drustvo. 'E deda deda, lepo si mi govorio da se ne petljam sa zenama!' mislio je dok je stezao Knjigu Andjelinu u rukama. - Sklonite se od mene! Ja vas se ne bojim! -
Shapat mu je skretao paznju kao krpelj koji sisa krv. Negde na ivici cujnosti, svrdlao je po ushima i trazio da obrati paznju na njega.
Vile su zatvarale krug.
Queerija polete iznas Sixta. - Poslednji svetenik Knjige Andjeline... jadan prizor. Mali, zbunjen i uplasen. Gledam ti pravo u srce i vidim malu uplasenu devojcicu!
Daj nam Knjigu! Daj nam je! Slab si! -
Odjednom je cuo drugacije stihove u vilinskoj pesmi. Kao da je ovako bilo ispravnije...
'Knjiga je davno nasha bila
bojao se covek od lepeta nashih krila
Knjiga je nekada nasha bila
svako je jecao od nas, zlih vila
Andjela nije volela nase zlo
ispod nogu nam je izmakla tlo
bacila nas ovde, na krsh i kamen
da vecito igramo uz crveni plamen
Kaznila nas zbog nasih zlodela
Rekla je da ucinismo strashna nedela
A ona je bice koje voli red
da stvari imaju prirodni sled
Zato je Knjiga ljudima data
iz njenog pukog inata
jednoga dana vratice se vile
i bice jos gore no sto su nekada bile
Daj nam Knjigu, sa nama igraj
Daj nam Knjigu, pesmi se predaj...'
- NIKADAAA!!! - vrisnu Sixto.
Shapat je promenio ton. Sad je cuo hiljade glasova koji su se stapali u jedan, poput ogromnog talasa koji ce svakog trenutka zapljusnuti njegova cula.
tvorvovitovrotviovorotvoriotvoriotvoriOtvoriOTVORIOTVORIKNJIGU!!!
Moc. Sila. Neumitnost. Vreme koje melje sve.
I dedin glas.
Podigao je Knjigu Andjelinu i viknuo punim plucima:
- KRV VAM JEBEM UMRITE SVE REDOM U TESHKIM MUKAMA! -
I otvorio je...
Kraljicu Queeriju je prvu zaslepila svetlost stranica. Bili su tu eoni nagomilanog vremena. Druge vile su opcinjeno gledale. Trebalo im je trenutak da shvate da ih svetlost nije sprzila. Nije ih ni opekla. Samo je ... osvetljavala.
Izvukle su svoje carobne stapice i krenule u napad.
A onda je stiglo pojacanje.
Iz knjige je pocelo da kulja na hiljade duhova. Svi prethodni svestenici Knjige su shvatili da je momak u nevolji i dosli iz groba, odnosno Knjige (sa njom se zivelo i umiralo) u pomoc.
Svoj se ne ostavlja u nevolji.
Bila je to... porodica.
Jedan od starijih duhova je doleteo ispred Queerije. - Kucko, mislis da se ne secam kako ste probale da nam ukradete Knjigu! Kako si mi ubila zenu! Mislili smo da su vile dobre! - viknu dok je zamahivao kosom - e pa sve se vrati, sve se plati! Ovo je krvava zetva ovog sto si sejala! -
Vazduh je bio preplavljen zelenom krvlju dok su vile vristale. Svestenici su ih bacali u vatre, ubijali sa cim su stigli (oruzje staro nekoliko hiljada godina moze sasvim lepo da se izostri cistom zeljom za osvetom), sve dok nije preostala samo Kraljica. SIxto je sa uzivanjem zgazio Delete i jako pritisnuo sandalom dok mala krila nisu prestala da se mrdaju.
Duhovi su poceli da kruze oko Queerije koja vristala od straha.
- NE! JA NE MOGU DA UMREM! JA SAM VILINSKA KRALJICA! VESNIK UZASA! GLASNOGOVORNICA PATNJE! NAJBOLJE ODEVENA ZENA NA SVETU! -
ISPRAVKA. NA ONOM SVETU.
- Sta? Ko si ti?! Zahtevam -
VASE PRAVO DA VAM SE GLAS CUJE JE UKINUTO. POCEO JE VAS TRAJNI BAN.
- Ne! Sta? Koliko ce to trajati!?! -
BOJIM SE, ZAUVEK.
Unicorn ischeznu sa Vilinskom Kraljicom.
Sixto je gledao hiljade predackih lica, sledjen od stida. Ovo je bila njegova najgora nocna mora. Videli su sve njegove slabosti i strahove. Kao i da ne voli zene.
Ni u kom obliku.
Osetio je tup udarac dedinog stapa. Ukazalo se sablasno lice starog Stripija.
Koje se onda razvuklo u osmeh.
- Dobro bre decko, koji deo u 'NEMOJ DA SE PETLJAS SA ZENAMA' nisi razumeo? -
) da ucestvujem u orgijama na tom poselu 
) 
Svaka čast na trudu i mašti.
ženo ti si luda! tj. zaljubljena! dođe mu na isto 
ima ih više od 58 
