- 08 Jan 2008, 06:23
#1012144
Poglavlje pedeset osam - LEPOTA I ZDRAVLJE
Grofica je zamisljeno posmatrala stalske radnike.
'Konacno sam ostvarila sve sto sam htela', pomisli ona. 'Mocna sam i ugledna, sluge me se plase, moj polozaj je siguran. Postala sam i vestica.'
Ispod svih tih karnera, cipke i podsukanja koji su sakrivali prizor koji je Colorado opisao kao 'bacite me u Pakao da vise ovo ne gledam' kucalo je srce koje je nekad znalo da voli.
Ruku na srce, bila je to opsesivna, opasna i nadasve fizicki bolna ljubav... ali takva je ljubav medju butchicama. A Grofica je bila jedna od njih i sada joj je nedostajao dodir osobe koja je mogla da je dovede do vrhunca jednim pogledom ( i mozda udarcem u rebra).
'O boze kako sam glupa! Pa ja sad ima moc!' poce ona da se smeje sama u sobi.
'Uspela sam da zavadim kraljevske porodice, Angelina je zadovoljna, a sada mogu da se posvetim sebi...'
Razmisljala je koju cin da upotrebi... a onda je videla Egmonta koji je vukao slogiranog Pakija ('losa kuca! losa kuca! jesam ti rekao da ne gutas cele koske!') i setila se kakva je lepotica nekada bila... i kako ju je muz obrlatio slatkim recima i obecanjima da se uda za njega.
Oko Devokice polako poce da se uzdize roze dim... culo se kako mrmlja bajalicu, a zatim je napravila nekoliko koraka unazad i podigla ruke iz kojih je poceo da kulja ruzicasti prah.
Koraknula je napred, a prevelika odeca je spala sa njegog novog tela.
Sada je kroz prozor gledala visoka zena, dugih nogu i punih grudi. Kosa boje zrelog zita joj je prekrivala ledja, a rukama je osetila meku kozu na butinama.
'Ni jedna strija, bora ili dlaka' primeti ona zadovoljno, a zatim primeti magicnu loptu koja je lebdela iza nje. 'Visak... koga bi mogla da unesrecim? Trampa? Horusa? A ne, on je mrtav... kakvo nevaspitanje, umro je bez dozvole...'
Bila je zadovolja efektom svoje prve cini i zavitlala je loptu daleko kroz prozor.
Legla je na krevet i cekala.
Ona je bila blizu...
Nekoliko kilometara od dvorca Blenta je polako setao drumom i razmisljao o protekloj noci. Znao je da se desilo nesto lose, ali sve je bledelo pred prizorom nekoliko decaka iz obliznjeg samostana koje je malocas video. Naravno, morao je da se pretvara da je Blentina, navukao haljinicu i igrao klikere u skidanje sa njima.
Nekad mu je bilo stvarno zao sto mora da se pretvara pred roditeljima. Majka je naravno znala... kao i sve majke. Majka uvek zna kog joj je pola dete. Ali otac je cvrsto verovao u ono sto je Morgana le Fay vrisnula na porodjaju i nikad nije zastao da proveri cinjenice. I tako je Blenta oblacio haljinice svakog dana i bio Blentina, simpaticna kci seoskog kmeta, miljenica sume i sumskih stvorenja.
Tu je postojao i taj problem krvi... negde u proslosti, ionako niska porodica se ukrstila sa patuljcima. To je dovelo do cudnih naslednih osobina, i Blenta se smatrao jako srecnim sto ne mora da brije bradu svaki dan kao svoja starija sestra, ili da uvek nosi tamna stakla na ocima tokom dana, poput ujaka kome je smetala svetlost.
Iz sanjarenja ga je trgao zvuk necijih koraka.
Ispred njega iskoci krupni goblin. - STOJ! Ko je to! -
- Ja sam mala Blentina,
kci seos -
- Ah, patuljcica! Odlicno! Takve kao ti jedem za dorucak! -
Blenta malo bolje osmotri ovu pojavu. Bio je to onizi goblin (gorostas u odnosu na nju/njega), prilicno debeljuskast i bez smisla za modu.
- Posla sam kuci,
umorna sam i -
- Cut bre mala! Vidim da volis da odgovaras! Volim ja takve male drchne devojcice! -
- Skloni se da ne zazalish -
- Uuuu kako si vatrena! Sad cu da te seksualno iskoristim! Dodji da ti cika Kiwi pokaze nesto! - vikao je goblin dok je skidao ono malo odece sto ima. Put je bio miran, tisina je prekrivala krajolik poput jutarnje rose.
Stao je ispred decaka/devojcice i podigao krpu oko struka.
Blenta je poceo da se kikoce.
- Sad cu da ti pruzim zadovoljstvo mojim mocnim ljubavnim kopljem! Kiwi je nadaleko poznat po svojoj aktivnosti u seksualnim uzivanjima! -
Blenta je poceo glasno da se smeje.
- Da, zaprepascena si velicinom mog ljubavnog oruzja! Mnoge takve devojcice su plakale dok sam ih iskoriscavao! -
Blenti su krenule suze od smejanja. Kiwi je zbunjeno gledao ne znajuci u cemu je problem.
'Sa tim?
Sa tim?
sa TIM?'
/kikot, kikot/
- Ti bezobrazna sumska jagodo! Vristaces od bola kad te budem-
Blenta mrtav hladan podize svoju haljinicu.
'Ova mala patuljchica
ima prilicno veliki cekic.'
Na par trenutaka se Kiwiju sve okrenulo, svet kao da je ispao iz ose i ponovo se vratio u ravnotezu. Otvorio je usta da prokomentarise prizor, ali ga je onda nesto ogromno udarilo po glavi.
Par metara dalje Blenta je gledao kako dzinoska ruzicasta kugla pogadja golog Kiwija. Telo mu se uvijalo, kao testo koje je mesila njegova/njena majka, a zatim je naraslo kao posuto kvascem, dok su se neki delovi smanjivali a neki povecavali.
Uistinu, grofica je bila prilicno pedantna u svojoj cini i sada je Kiwi dobio par kilog... par desetina kil... MNOGO mlohavih kilograma na svim delovima tela.
Blenta je opet poceo da se kikoce.
/kikot, kikot/
'Ti si dzinovski puding!'
/kikot, kikot/
- Ma samo da te dohhhhhhvatim! - viknu Kiwi dok mu je podrhtavao glas. Osecao se kao razliveno testo iz nacvi.
'Dohvati me ako mozes,
ajd potrci kad si tako aktivan!
Hop hop na nogice, gudo!
/kikot, kikot/
- Neeeeeeee!!! - vrisnu goblin dok je padao pod sopstvenom tezinom. Nastavio je da mumla negde ispod svog toga sala.
Blenta otrese malo prasine sa svoje kapuljache, kad je zacula topot konja.
Iz krivine se pojavi ogromni dorat sa prilikom u oklopu. Covek je nosio koplje, mac i jos par ostrih komada metala u zavezljaju. Kada je video prizor naglo obode konja koji se teatralno prope na zadnje noge.
- Mali, sta je bre OVO? - rece vitez dok je kopljem dodirivao pihtijastog Kiwija.
- Eh, ja sam mala Blentina,
kci seos -
- Dete, ne zajebavaj me. Nisam ja ucila tri godine gejpsku poeziju i ubadala kopljem neduzne ljude da raspravljam o tvom rodnom identitetu! Je l' se ovo tebi prosula pihtija po putu? -
Blenta uvide da nema svrhe da se raspravlja i objasni sve nepoznatoj osobi.
- Au decko, koja zavrzlama! Pa ja to nisam videla ni u raspravi o polnim diskurcima na Viteskoj Akademiji! Evo ovako cemo... ovu nesrecnu zivotinju cemo osloboditi muka... - vitez strasteski ubode par desetina puta Kiwija tamo gde je mislio da se nalaze vitalni organi.
Hroptanje i mumlanje prestade.
- A tebi mogu samo da ponovim reci mudre Bombine: 'Budi ta osoba koja jesi!' -
Vitez mamuznu konja i krenu ponovo ka zamku. - Ako te neko bude maltretirao zbog visine, reci da si prijatelj sa vitezom Sunny Girl! -
Blenta ostade sam da mirise cvece.
... Devokica je i dalje lezala cekajuci svog viteza. Ujedno je i hrkala kao vepar.