- 28 Mar 2010, 19:32
#1819496
Bez obzira na sporadične spekulacije da postoji mogućnost nastavka serije 'Bolji život', Srbija se kotrlja ka Evropi bez nacionalnog TV oduška. Pomislićemo, kome to treba dok radnici štrajkuju, ali mi imamo uvek spreman argument za sve što nismo uradili. Dok se i dalje sviraju arhaične note u serijalu 'Selo gori a baba se češlja', svetske televizijske stanice rade nešto što bi se ovde smatralo naučnom fantastikom u rangu 'Zvezdanih staza', sve zajedno sa Klingoncima.
Piše: Dragan Lončar
Opšte je poznata stvar da sapunice, niskobudžetne TV drame koje traju godinama, pa i decenijama, zadovoljavaju javnost kao vid jeftine razbibrige, ali retko ko razmišlja o njima kao kanalu društvenih promena koji edukuje stanovništvo. I to ne prvenstveno kroz um, nego kroz srce, jer se radnja pretežno odvija u emotivnim vezama, bilo da su porodične, ljubavne ili prijateljske, i koje nas, bez obzira na stepen jeftine sentimentalnosti, na dubokom intimnom nivou i dalje dotiču. Kreatori ovih serijala, kroz konsultacije sa sociolozima i testove popularnosti dramskih segmenata, već decenijama suptilno pomeraju granice razgrađujući tabue u društvu i menjaju opštu sliku mentaliteta iz ustajalog i malignog, u svež i dinamičan... I ma koliko priče često bile apsurdne, scenaristi jasno razdvajaju ljude sklone kriminalu od onih koji su se zbog neznanja ogrešili o zakon, nude mogućnost da je razvod nekada bolji od lošeg braka, i daju opciju da nekome ko je pogrešio treba da se pruži šansa, nekada i više puta. To sve navodi na jedan opšti ton praštanja i tolerancije, gde neko ko je luckast ne mora neophodno da bude i neozbiljan, a neko ko je suludo hrabar nije automatski slučaj za psihijatriju.
Ono što je novina u proteklih nekoliko godina u svetskim sapunicama, to je uključenje gej likova u tok radnje. Reci ćete: ah, ništa novo... a Stiven u 'Dinastiji' osamdesetih? Bili bi u pravu ako ne bi uzeli u obzir da je u pitanju problematičan lik koji se nekoliko puta ženio da bi ugodio porodici i čiji se homoseksualni život svodio na pokoji mlaki zagrljaj ispred iznerviranih članova porodice dok se Aleksis u isto vreme brčkala u sapunici do zuba sa polugolim Deksom. Ono što je sada novo, to su formirani gej parovi koji su integrisani u svoja okruženja porodica i prijatelja. Ima i tu porodičnih trzavica, neprihvatanja i napada huligana, ali pored problematike vezane za alternativnu seksualnost, tu su i problemi koji nisu nimalo drugačiji od problema većine populacije. Kroz te primere vidi se koliko je u životu bitna podrška najbližih, jer po svim istraživanjima problemi neprihvatanja realnosti eskaliraju u autodestruktivno ponašanje, neretko pasivno-agresivno, koje rezultira zloupotrebom alkohola i narkotika, samoubistvima i hospitalizacijama usled nasilja, plus psihosomatskim oboljenjima. Baš ono što je učestalo u realnosti ali retko ko o tome priča, a gej priče neretko iznose na površinu i zakopane realnosti većine populacije.
Slika gej populacije u zabavno-dramskom programu se menjala od vremena 'Dinastije' i BBC drama gde je homoseksualnost bila prikazivana ili samo kao tema razgovora ili kroz ograničeni vizuelni iskaz, i postepeno osvajala širu publiku. Dva veća koraka u tom pravcu su svakako serije 'Queer As Folk' u Britaniji 1999. i 'Vil i Grejs' 1998. u SAD-u. Prva, u veoma pažljivo odabranim kasnim terminima, sadržala je možda previše eksplicitne scene i terminologiju za veoma gledani BBC. Time je izazvala kontraverzne reakcije, ali se ipak zadržala na grupama kojima je ova tema interesantna, i pomalo dotakla širu populaciju. Opet 'Vil i Grejs' su se uselili u mnoge domove, prvenstveno zahvaljujući činjenici da je glavni lik Vil u celibatu zbog izbirljivosti, a njegov alter ego Džek konstantno 'u teranju'. Ni jedan ni drugi ne ostvaruju svoju seksualnost na ekranu i koliko je ta lišenost 'gadnih detalja' dobra zbog bar neke afirmacije homoseksualaca kod šire populacije, toliko je loša jer se homoseksualnost svela na diskutabilni muzički ukus i nezasitu potrebu za šopingom, bez naročitog utemeljenja u realnosti. Ali, ne budimo teška srca, ipak je otvorila širok prostor da maratonske sapunice uopšte ozbiljnije uzmu u razmatranje inkluziju stabilnijih gej likova u svoj program. Uvođenje gej parova u ove serije obezbeđuje kontinuitet dubljeg interesovanja publike i prostor za razradu problematike ljudskih prava, što sa sporadičnim gej pojedincima baš i nije bio slučaj.
Inače, zahvaljujući YouTube-u, ove sapunice su se uselile i na internet, gde ih sada prate ljudi iz svih krajeva sveta. Pored serija sa engleskog govornog područja koje su učestalije, tu je i niz nemačkih, holandskih, francuskih i španskih produkcija... pa čak i hrvatskih, za koje su se neki 'online' članovi potrudili da urade montažu relevantnih scena za svaki par i obezbede prevode na razne jezike, i time prizvali globalnu pažnju nečemu što se smatralo lokalnom ekskluzivom, pritom omogućivši (meni) komparativni pregled jednog globalnog trenda. Jako je važno istaći da se ni jedna od ovih priča ne odvija na mestima gde je jednostavno integrisati se u neki gej geto ili visoko plaćena kreativna zaposlenja. U sledećih nekoliko pasusa, osvrnućemo se na nekoliko gej parova iz ovih serija, i načine na koje je njihova priča tretirana.
>>> Pročitajte ceo tekst ...
Piše: Dragan Lončar
Opšte je poznata stvar da sapunice, niskobudžetne TV drame koje traju godinama, pa i decenijama, zadovoljavaju javnost kao vid jeftine razbibrige, ali retko ko razmišlja o njima kao kanalu društvenih promena koji edukuje stanovništvo. I to ne prvenstveno kroz um, nego kroz srce, jer se radnja pretežno odvija u emotivnim vezama, bilo da su porodične, ljubavne ili prijateljske, i koje nas, bez obzira na stepen jeftine sentimentalnosti, na dubokom intimnom nivou i dalje dotiču. Kreatori ovih serijala, kroz konsultacije sa sociolozima i testove popularnosti dramskih segmenata, već decenijama suptilno pomeraju granice razgrađujući tabue u društvu i menjaju opštu sliku mentaliteta iz ustajalog i malignog, u svež i dinamičan... I ma koliko priče često bile apsurdne, scenaristi jasno razdvajaju ljude sklone kriminalu od onih koji su se zbog neznanja ogrešili o zakon, nude mogućnost da je razvod nekada bolji od lošeg braka, i daju opciju da nekome ko je pogrešio treba da se pruži šansa, nekada i više puta. To sve navodi na jedan opšti ton praštanja i tolerancije, gde neko ko je luckast ne mora neophodno da bude i neozbiljan, a neko ko je suludo hrabar nije automatski slučaj za psihijatriju.
Ono što je novina u proteklih nekoliko godina u svetskim sapunicama, to je uključenje gej likova u tok radnje. Reci ćete: ah, ništa novo... a Stiven u 'Dinastiji' osamdesetih? Bili bi u pravu ako ne bi uzeli u obzir da je u pitanju problematičan lik koji se nekoliko puta ženio da bi ugodio porodici i čiji se homoseksualni život svodio na pokoji mlaki zagrljaj ispred iznerviranih članova porodice dok se Aleksis u isto vreme brčkala u sapunici do zuba sa polugolim Deksom. Ono što je sada novo, to su formirani gej parovi koji su integrisani u svoja okruženja porodica i prijatelja. Ima i tu porodičnih trzavica, neprihvatanja i napada huligana, ali pored problematike vezane za alternativnu seksualnost, tu su i problemi koji nisu nimalo drugačiji od problema većine populacije. Kroz te primere vidi se koliko je u životu bitna podrška najbližih, jer po svim istraživanjima problemi neprihvatanja realnosti eskaliraju u autodestruktivno ponašanje, neretko pasivno-agresivno, koje rezultira zloupotrebom alkohola i narkotika, samoubistvima i hospitalizacijama usled nasilja, plus psihosomatskim oboljenjima. Baš ono što je učestalo u realnosti ali retko ko o tome priča, a gej priče neretko iznose na površinu i zakopane realnosti većine populacije.
Slika gej populacije u zabavno-dramskom programu se menjala od vremena 'Dinastije' i BBC drama gde je homoseksualnost bila prikazivana ili samo kao tema razgovora ili kroz ograničeni vizuelni iskaz, i postepeno osvajala širu publiku. Dva veća koraka u tom pravcu su svakako serije 'Queer As Folk' u Britaniji 1999. i 'Vil i Grejs' 1998. u SAD-u. Prva, u veoma pažljivo odabranim kasnim terminima, sadržala je možda previše eksplicitne scene i terminologiju za veoma gledani BBC. Time je izazvala kontraverzne reakcije, ali se ipak zadržala na grupama kojima je ova tema interesantna, i pomalo dotakla širu populaciju. Opet 'Vil i Grejs' su se uselili u mnoge domove, prvenstveno zahvaljujući činjenici da je glavni lik Vil u celibatu zbog izbirljivosti, a njegov alter ego Džek konstantno 'u teranju'. Ni jedan ni drugi ne ostvaruju svoju seksualnost na ekranu i koliko je ta lišenost 'gadnih detalja' dobra zbog bar neke afirmacije homoseksualaca kod šire populacije, toliko je loša jer se homoseksualnost svela na diskutabilni muzički ukus i nezasitu potrebu za šopingom, bez naročitog utemeljenja u realnosti. Ali, ne budimo teška srca, ipak je otvorila širok prostor da maratonske sapunice uopšte ozbiljnije uzmu u razmatranje inkluziju stabilnijih gej likova u svoj program. Uvođenje gej parova u ove serije obezbeđuje kontinuitet dubljeg interesovanja publike i prostor za razradu problematike ljudskih prava, što sa sporadičnim gej pojedincima baš i nije bio slučaj.
Inače, zahvaljujući YouTube-u, ove sapunice su se uselile i na internet, gde ih sada prate ljudi iz svih krajeva sveta. Pored serija sa engleskog govornog područja koje su učestalije, tu je i niz nemačkih, holandskih, francuskih i španskih produkcija... pa čak i hrvatskih, za koje su se neki 'online' članovi potrudili da urade montažu relevantnih scena za svaki par i obezbede prevode na razne jezike, i time prizvali globalnu pažnju nečemu što se smatralo lokalnom ekskluzivom, pritom omogućivši (meni) komparativni pregled jednog globalnog trenda. Jako je važno istaći da se ni jedna od ovih priča ne odvija na mestima gde je jednostavno integrisati se u neki gej geto ili visoko plaćena kreativna zaposlenja. U sledećih nekoliko pasusa, osvrnućemo se na nekoliko gej parova iz ovih serija, i načine na koje je njihova priča tretirana.
>>> Pročitajte ceo tekst ...