Meni lično je
Legend of the Seeker bila nekako nekompletna. Ričard Sajfer mi je bio dosta neubedljiv kao lik, prebrzo se transformisao iz seljačeta u spasitelja; Zedikus i Šota su mi bili dosta simpatični, kao i Mordesete (ili Mordsith, mrzi me sad da tražim). Gledao sam prvu sezonu na Sci-Fi-ju. Ko voli žene, ima tu da vidi dosta sisa Kejlan Amnel, kao i te Mordesete (sve su cice) koje su stalno utegnute u kožu
.
Za
Dinu se slažem sa Svejednom, ja sam prvih šest knjiga pročitao, te mi (Laurentisov) film i (Holmarkove?) serije legnu kao vizuelizacija svega toga; gre'ota je što verovatno nikad neće biti snimljeni ostali delovi (teško da će neko da ekranizuje God Emperor of Dune sa šestometarskim crvom u ulozi besmrtnog cara koji vlada tri i po milenijuma). Isto tako mi je žao i Hiperiona i Domaje (no dobro, neću sad da pretvorim ovo u lament nad nikad ekranizovanim delima fantastike).
Dve serije su me u zadnje dve godine prijatno iznenadile:
Dr Who i
Torchwood. Za ne-whoviane, Dr Who je britanska serija, ima 5 'novih' sezona i ili se svidi, ili se ne svidi konzumentima; Torchwood je malo narodniji spin-off od Who-a.
Zapravo, ko je gledao i
Being Human (isto britanski SF, duh, vampir i vukodlak žive zajedno, evo na AXN-u ide druga sezona) može da vidi da ta britanska produkcija gura sve te fantasy elemente u drugi plan, te malo koristi 'prave' specijalne efekte - za razliku od
Stargate Atlantis, koja je u svakoj epizodi imala CGI koji su verovatno koštali više nego godišnji budžet srpskog ministarstva za poljoprivredu. Don't get me wrong, Stargate Atlantis se meni najviše svidela od cele SG franšize - Šepard je bio neodoljivo sladak, MekKej prijatno iritantan (i sa Zelenkom imao taj vajb dva naučnika koji se stalno prepiru), Tejla, Ronon, itd... jedino što je toj seriji falilo su jači negativci, Wraith-ovi mi nikad nisu bili nešto strašni, mada su Asuranci bili na momente jezivi sa mind-probing tehnikama i prolascima kroz zid. Ono što mi se nikako nije sviđalo u SG-A su doktori (prvo je bio onaj što je ličio na tužno kuče, a posle ona devojka koju kao da su izvukli iz školske klupe), i Ričard Vulzi je bio iritantan kao birokrata (doduše, takva mi je bila uloga).
Isti glumac (Robert Pikardo, koji je inače bio baja u mlađim danima, kad je imao kosu) je odlično glumio holografskog doktora u
Star Trek: Voyageru, jedinoj Star Trek seriji gde je, da citiram Kiborga 'Kapetanica Džejnvej malo-malo pa pucala' na prvo što naiđe. Uprkos gomili slabih epizoda, ST: Voyager ima neke koje ne mogu da se preskoče ako volite svemirske opere; takođe, u Voyageru je i gomila žena: Alice Krige kao Borg Queen (jeziva, ledena i manipulativna bičarka koju ne možete nikako da ubijete), Seven of Nine, ex-borgovska radilica (prelepa, savršena i vazda utegnuta Jeri Ryan), B'Elana Tores, poluklingonka, glavni inženjer broda i kapetanica Ketrin Džejnvej (koja je sa Q-continuumom i Borgovima u Star Trek mitologiji potpuno zasenila Pikarda (njega je Q maltretirao, njoj je nudio seks; njega je Borg asimilovao, a ona ih je razbila ko beba zvečku) i Siska (
Deep Space 9).
E da -
Misfits! Na to sam sasvim slučajno naleteo pre nekoliko meseci, išla je tek prva sezona. Mini serija (svega šest epizoda) o maloletnim delikventima u Londonu koji stiču neke supermoći nakon čudne oluje. Obećava.
Naravno, ne mogu da izostavim
Farscape: Džim Henson (Mapetovci) i sin mu su radili lutke i kostime za ovu kultnu seriju. Spoiler: Džon Krajton (prezgodni Ben Browder koji vazda pokazuje dupe u kožnim pantalonama) je astronaut koji je kroz nekakvu crvotočinu dospeo na drugi kraj svemira; za ljude niko nije ni čuo, tu je milion nekih čudnih vrsta, on slučajno dospeva na zatvorski brod (Leviathan, organski-živi-inteligentni-miroljubivi brodovi-životinje kojima upravlja za njih trajno vezani i nepokretni Pilot) sa Ka D'Argom (Luxan, ratnik, vuče traume iz prošlosti zbog smrti žene i nestalog sina), Rajdželom (nasilno uklonjenim vladarom Hinerijanskog carstva), Čianom (Nebari, siva koža, veliki dekolte, slobodno seksualno ponašanje), Zotoh Zan (Delvijanka, po fizilogiji biljka, po profesiji sveštenica, zatvorena zbog političkog ubistva) i Erin Sun, Peacekeeper-kom (neka vrsta represivne intergalaktičke milicije, kao NATO) koja je nepravedno optužena i mora da beži sa njima. E sad... u Farskejpu nema praznog hoda kao u Star Trek serijalima, radnja je stalno nabijena, sve je mnogo prirodnije i životnije (podseća, po maštovitosti, na Star Wars), vanzemaljci su sve sem humanoidni, ima dosta (impliciranog) seksa i humora, svi likovi vuku neke mračne grehe iz prošlosti a specijalno efekti su i više nego zadovoljavajući (štaviše, odlični, ako se uzme da je to pravljeno pre 10 godina).
Još da pomenem:
- Sanctuary
- Dollhouse
- Firefly
