Gay-Serbia.com | Diskusije

Uzeh ovaj film kao temu ispitnog rada
prvi scenario pisan za homoseksualca
prvi i jedini nemi gay film

reziser:
Richard Oswald

skidam ga, pa dok ne dodje momenat da ga pogledam, mozhda neki utisak i da li je neko uopshte gledao????



takodje ga mozhete pogledati , ako niste naravno na
http://video.google.com/videoplay?docid ... 0308&hl=en#

Respected ladies and gentlemen take heed. The time will come when such tragedies will be no more. For knowledge will conquer prejudice, truth will conquer lies, and love will triumph over hatred

http://www.imdb.com/title/tt0009878/

au, moram da pogledam... zao mi je sto moj komentar nije od pomoci, ali iskoristicu priliku da ti pozelim srecno i uspesno bavljenje filmom, kao i uspeh na ispitu

hvala:)

pochela da gledam, ali moram u etapama, problem prokletog nemog filma, starog engleskog prevoda i praćenja radnje...

za sada uglavnom neki lik ucenjuje profesora violine i njegovog uchenika

u filmu se pojavljuje i Magnus Hirschfeld doktor i seksolog koji je inache i inicijator filma

veoma pouchne rechenice za to doba (1919) o samoj homoseksualnosti (bar ono shto sam za sada videla)

film je zabranjen 1920 godine u americi je prikazan prvi put 1997!!! godine.

svi podaci o filmu pa i sam film su skoro izashli na videlo, vodili su se kao nestali.....

duk evo par screenshotova ako nisi pogledao film istog momenta a mozhda josh nekog privuche...

drag ball


on pati, dragi bije ucenjivacha


nishta kao zagraljaj

Originally posted by porno papilotna
on pati, dragi bije ucenjivacha
[IMG=512x300]http://img684.imageshack.us/img684/2526/differentthantheotherst.jpg[/IMG]

Joj što mi je ova scena smešna
ovi se čupaju za kosu i pesniče se a on stoji i bori se za dah

fala za screenshoot-ove, odgledacu danas, nisam istog momenta, neke family i svakojake druge komplikacije

(ona scena sa borbom za dah je i meni mnogo gotivna btw )

film je fenomenalan
on u stilu romea se ubija(tip sa leve strane)
jer ne moze da podnese sve sto mu se desilo
onda ovaj sa leve shto hvata dah isto hoce da se ubije
pa sevaju neke prepametne poruke

stvarno za to doba za prvi gay film
pa ovo je najpametniji film kojii sam gledala!!!

po njemu je snimljen Victime.(bukvalno copy paste scenario)

Originally posted by porno papilotna

film je fenomenalan
on u stilu romea se ubija(tip sa leve strane)
jer ne moze da podnese sve sto mu se desilo
onda ovaj sa leve shto hvata dah isto hoce da se ubije
pa sevaju neke prepametne poruke

stvarno za to doba za prvi gay film
pa ovo je najpametniji film kojii sam gledala!!!

po njemu je snimljen Victime.(bukvalno copy paste scenario)

joj, jedva cekam da odgledam!

Ekstra je film! Svidja mi se kako ima izuzetno edukativnu svrhu, a pri tome nije opterecen... i svidja mi se sto je realan i prizeman, ne ubedjuje u cvece i vile, ali sa druge strane odaje izvestan smisao svemu i sam kraj pokazuje da ce svi izgubljeni zivoti biti besmisleno izgubljeni, jedino ako oni, odnosno mi, koji smo jos tu prestanemo da se borimo...
E, super je bilo, hvala ti!

Originally posted by dukkehjem

Ekstra je film! Svidja mi se kako ima izuzetno edukativnu svrhu, a pri tome nije opterecen... i svidja mi se sto je realan i prizeman, ne ubedjuje u cvece i vile, ali sa druge strane odaje izvestan smisao svemu i sam kraj pokazuje da ce svi izgubljeni zivoti biti besmisleno izgubljeni, jedino ako oni, odnosno mi, koji smo jos tu prestanemo da se borimo...
E, super je bilo, hvala ti!

mnogo bolji opis od mog

nema na chem

i ja sam se iznenadila

meni je najbolje to što je neko bio svestan pre 90 godina do kakvog problema može doći

i ovaj film je dokaz da društvo kaska, ne samo kod nas nego svuda...

Originally posted by porno papilotna

Originally posted by dukkehjem

Ekstra je film! Svidja mi se kako ima izuzetno edukativnu svrhu, a pri tome nije opterecen... i svidja mi se sto je realan i prizeman, ne ubedjuje u cvece i vile, ali sa druge strane odaje izvestan smisao svemu i sam kraj pokazuje da ce svi izgubljeni zivoti biti besmisleno izgubljeni, jedino ako oni, odnosno mi, koji smo jos tu prestanemo da se borimo...
E, super je bilo, hvala ti!

mnogo bolji opis od mog

nema na chem

i ja sam se iznenadila

meni je najbolje to što je neko bio svestan pre 90 godina do kakvog problema može doći

i ovaj film je dokaz da društvo kaska, ne samo kod nas nego svuda...

sve se slazem!
hvala ti jos jednom, da tebe nije bilo, nikada ne bih video, a drago mi je sto je tada postojao ovako dobar film... a da kaskamo (svuda), zesce kaskamo.

Moja kritika filma Different from the others

Ime filma:
Anders als die Andern/Different from the others
Režiser :
Richard Oswald

Scenaristi;
Magnus Hirschfeld dr. psiholog,.seksolog
Richard Oswald

Trajanje:
50 min (rekonstruisana verzija)
Premijerno prikazan:
28. maja 1919 godine u Nemačkoj

UVOD
Anders als die Andern/Different from the others ili ti Drugačiji od drugih je iskrena priča o homoseksualnoj ljubavnoj tragediji, koja je snimljena pre 90 godina. Ovaj film prvi put je prikazao istopolne i drag igranke kao izvor problema o seksualnom opredeljenju. Neprikosnovena gluma Konrada Veidta koji je u svojoj tridesetogodišnjoj karijeri igrao isključivo loše momke ruši stereotipe o izgledu gay muškarca. Ovo je prvi i jedini nemi film koji se bavi problemom ne prihvatanja istopolne ljubavi od strane društva. Konkretno kroz film se provlači priča ucene homoseksualca od strane “normalnog čoveka”. Bioskop u Minhenu nedavno je izdao rekonstruisanu verziju u trajanju od 50 minuta koja je pronađena u Moskvi. Iako nije pronađen ceo film delove koji nedostaju zamenjuje fotografija sa intertitlom. Ovo je fascinantna drama koja kroji istoriju problema na jedan sasvim drugačiji način, didaktički i pedagoški, ovakva lekcija je potrebna modernom društvu, ona se ne propušta niti ponavlja.

Čudo je kako je film uopšte opstao s obzirom da su ga nacisti zabranili,a potom i uništili 1920. godine. Ono što ovu priču čini interesantnom je doza tolerantnosti i razumevanja homoseksualnosti u postratnom/međuratnom periodu, jer u to vreme među nemim filmovima nije bilo tipično predstavljati neku poruku, baviti se socijalnim temama ili čak prosvetljivati filmom, on(film) je služio zabavi i razonodi. Gledanje filma bio je momenat kada rat nije bio u gledalačkim glavama. Ovaj film inicirao je i za njega delimično napisao scenario Magnus Hirschfeld koji zaista kao prava doktorska stara škola drži predavanje o tome šta je homoseksualnost.


KARAKTERIZACIJA LIKOVA
Veidt je tip glumca koji je voleo da iznenađuje publiku. Čovek je igrao vampire, egzotičnog seksualnog predatora, Jevrejina, nacistu u savezničkim filmova, sve vrste marginalnih čudovišta, a u jednom filmu čak i Isusa. Kada je glumio kralja, glumio je lud i deformisan, ali je svakom karakteru postavljao određene granice. U ovom filmu on izgleda kao Cezare iz filma Cabinet of Dr Caligari, ali isti koštano-elegantni izgled i ukleto lice i šminka postaju izrazi ljudske tuge, čežnje i izdižu nežnost karaktera.

Lik Kurta Siversa nije posebno razvijan, na samom kraju filma ne znamo da li oplakuje Paula kao prijatleja/žrtvu, velikog violinistu ili kao ljubav svog života. Paul je postao svestan svoje homoseksualnosti kada ga je kurva poljubila, a po ostacima filma saznajemo da je Kurt postao svestan opredeljenja u momentu kada ga je neka devojka poljubila što se njemu nije svidelo. Kroz tu jednokratnu emociju gadljivosti prema ženama Kurt je shvatio da to što oseća prema Paulu sigurno mora biti ljubav.


Zanimljivo je porediti ovaj film sa filmom “Victim” snimljenim 42 godine posle. U obe priče, glavni junak je čovek koji je otkrio i istražio seksualna osećanja prema istom polu još kao srednjoškolac. Kao odrasla osoba, pošto je postigao položaj velikog ugleda, on ostvaruje vezu sa mnogo mlađim čovekom koji mu se strasno divi. U obe priče, zakon omogućava homoseksualcima da budu laka meta ucenjivača, a obojica pokušavaju da se opiru ucenama i zakonu. Kada Kornera suočavaju sa činjenicom da je vreme da uđe u brak on šalje roditelje i u njega zaljubljenu devojku kod seksologa, kako bi im on objasnio šta je to homoseksualnost, nakon čega ga i oni prihvataju. Melvin Farr, s druge strane, je uspeo da preusmeri svoje seksualne želje, oženjen je kul plavušom i zajedno su uvereni da je, ako ne i potpuno heteroseksualni, njihov brak potpuno monogaman . Nema gej barova za Melvina,a dečak sa kojim se zabavlja, s druge strane, iskreno pokazuje svoje opredeljenje i želi da zavede svog junaka. U obe priče, tragična žrtva je čovek koji, otvoreno i bezrezervno izražava svoje seksualno opredeljenje, odoleva ucenama, štiti čoveka kojeg voli, a na kraju se ipak ubija. Different from the others prikazuje i rešava problem uz pomoć doktorovih argumenata o tome kako je to normalno i kako čovek drugačijeg seksualnog opredeljenja ne sme biti izlagan ucenama niti kaznama, dok Victim pored problema ucene obelodanjuje čestu priču duplog života uspešnog muškarca kroz vezu sa mladićem koji nije želeo da živi u ormanu .


ANDERS ALS DIE ANDERN U VAJMARSKOJ NEMAČKOJ
Problematični Vajmarski period je bila kontraverzna era puna socijalnih i političkih problema nastala za vreme delikatne Nemačke demokratije. Ovo je bilo vreme uskraćene slobode koje je dozvoljavalo razvoj drugačije kulture, tadašnji experimentalni i avangardni program fasciniraju moderno društvo do dana današnjeg. Ovakav film je mogao biti napravljen isključivo tada kao buduća propoved o rešavanju globalnog problema. Film Different from the others je neverovatan po svojoj istoriskoj važnosti koliko i u socijalnom, informativnom i prosvetljavajućem aspektu.

Zapravo najkonkretnije ovaj film se bavi nemačkim zakonom, Paragrafom175 po kojem zakon propisuje kaznu javnim homoseksualcima u Nemačkoj. Dr. Magnus Hirschfeld, pionir seksokogije i borac/advokat za prava homoseksualaca podstiče društvo na razmišljanje i iznosi problem homoseksualnosti u modernom društvu.

Socijalni i psihološki aspekti filma su izuzetni, ali licemerje, ponašanje stranaca na relaciji protiv homoseksualnih grupa uprkos ukazivanjima na ove aspekte nažalost nisu promenjeni. Homoseksualci su marginalizovani u ormanima, bez samopouzdanja za svoje prirodno stanje otuđeni od društva.

Film je teško oceniti estetski. Scene u homoseksualnom baru su iskrene, ali je film stidljiv po pitanju intimnosti između dva homoseksualaca. .”Philadelphia” (1993) je kritikovana zbog nedostatka poljupca, ali je ipak logično zaključiti da bi to bilo previše za te godine(1919). Kamera je uglavnom statična. Konrad Veidt je sigurno jedan od najhrabrijih glumaca tog vremena, otvoreno je pričao protiv nacista, a ovim filmom pokazao je zube Emilu Janingsu drugoj zvezdi nemačkog nemog filma. Iako je njegova "konzervativna" gluma uklopljena u vreme snimanja filma on pravi savršen balans feminiziranog i stereotipnog muškarca bez ikakvog preterivanja.

Konrad Veidt je sarađivao sa Osvaldom u mnogim filmovima. Kao čovek ali i glumac koji je naučio da se nosi sa društvenim nerazumevanjem, ucenama, socijalnom diskriminacijom pa čak i ostrakizmom nije odstupao od svojih stavova. Naravno prikazivanje filma se dešava na tragičan način, mnogi su ga osudili, ulazili u sukobe, a neki su tvrdili da se istorija ne ponavlja ako se problem izbegne. Uprkos svemu, prvi put problem postaje vidljiv i stvara se koherentnost između gej pokreta i nemog filma.

ZAKLJUČAK
Pitanje Paragrafa 175, donetog 1871.godine, preispitivano je godinama nakon ovog filma, ali je tek 1994. godine ovaj zakon ukinut. “Different from the Others” je nastavio priču započetu 1897. godine kada je osnovana prva svetska grupa čija je inicijativa bila inkluzija homoseksualaca u društvo.

Možda neprimećen u modernom ovakav film ostavlja dubok trag u društvu dvadesetih godina, sreća je naša te je ovakvo naučno istorijsko filmsko blago sačuvano,pa se samim tim otvara mogućnost novih diskusija o višedecenijskom problemu koji zahteva i zaslužuje rešenje.

E, svidja mi se!
Dobro je sto se nisi previse rasplinula itd., vec lepo, argumentovano iznosis stavove, sa ni previse, ni premalo reci

Samo bih npr. stavio onaj pasus "Zanimljivo je porediti ovaj film sa filmom 'Victim'", dole, nekako integrisao u zakljucak... jer je to mozda paralela sa danasnjim koje se pominje u istom.
Al to samo sad na brzinu lupam neke sitnice. Sve u svemu i za tebe.