Gay-Serbia.com | Diskusije

Alejandro González Iñárritu je meksički reditelj srednje generacije. Proslavili su ga filmovi razbijene dramaturgije Amores peros i 21 gram. Te je po 'istoj recepturi' nastao i Babel. Filmove reditelja sa iberijskog govornog područja (bez obzira u kojoj državi stvaraju) odlikuju filmovi u kojima je zastupljeno trojstvo: krv, suze i strast. Ni Iñárritu mu nije odolio.

Ako Iñárritua stavimo u kontekst reditelja/filmova (The Butterfly Effect, Irréversible, Lola rennt, Abre los ojos...) u kojima nije linerni tok radnje, uviđamo superiornost reditelja iz naslova. Tako da ja tvrdim da 'istumbana' radnja, da se grubo izrazim, nije jedino originalno kod Injarutua, preplitanje tokova priča je više jedna od odlika.
Ono što je zajedničko svim Injarutuovim filmovima sa formalne strane (osim pomenutog preplitanja tokova priče) su oštri rezovi, kratki kadrovi, fleksibilna kamera...
Sa sadržinske strane Injaritu nam priča o apsurdnosti ljudske tragike, o ljubavi (sva tri filma), o Bogu (21 gram), o ratu (Babel)... Naravno, to su teme koje se 'rabe' vekovima kroz većinu umetnosti, ali samim tim im je i teže pristupiti, tačnije teže je originalno pričati o njima. A ovaj reditelj uspeva biti originalan.
Glumci u Injarutuovim filmovima su 'na mukama', jer od njih ne samo da se traži fizički i psihički napor, već i ilustracija jakih emocija gde je lako da glumci ili ne budu ubedljivi ili preglume (što u ova tri filma nije slučaj). Posebno bih pohvalila Gael García Bernal-a, Emilio Echevarría, Sean Penn-a, Benicio Del Toro-a, Naomi Watts, Rinko Kikuchi i naturščike iz afričke priče iz Babela.
Svakako da su doprineli lepoti ova tri filma i Injarutuovi stalni saradnici, scenarista Guillermo Arriaga i kompozitor Gustavo Santaolalla i direktor fotografije Rodrigo Prieto.

Od njegovih filmova, najviše mi se dopao 21 gram. Vavilon je možda lepši vizuelno, ali je 21 gram film koji mi je bliži po senzibilitetu.

Šon Pen je u stvari ono čega se najviše sećam. Sećam se da sam bio ubeđen da će dobiti Oskara za tu ulogu. Dobio ga je, ipak, godinu dana kasnije za Mističnu reku, opet zasluženo, ali mi je i dalje draža njegova uloga u 21 gram. I Naomi Vots je bila OK, ali najviše su mi u sećanju ostale njene groteskno velike bradavice.

Sad razmišljam o tome da li bi možda taj film bio još bolji da radnja nije "istumbana", tj. da nije snimljen tako kako je već snimljen. Jer da je priča bila nešto manje zanimljiva, da je gluma bila lošija, ovo je vrlo lako mogao biti užasan film.

babel = babble.