Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li ste imali nekad trip da posle nekog filma sednete sami sa sobom i porazmislite malo o temi filma i mogućnosti da se tako nešto desi?

Mnogi ljudi to rade, ali mene retko to "ukači" ... Film "I am legend" mi je kao film osrednji (ni + ni -), ali je tema veoma zanimljiva ... diskutovao sam posle gledanja sa prijateljima o tome i na tome se završilo ...

A onda sam pročitao ovo:

http://www.pressonline.rs/page/stories/ ... ctionId=42

I u trenutku me je obuzeo tako neki neprijatan osećaj, da ne mogu da ga opišem Kao da "znam" da će taj lek uništiti čovečanstvo



Da li imate ovakve tripove nekad?

I te kako.... redovno neki film, ako mi se jako svidi, ostavi i jak utisak na mene....
Npr Panov Lavirint... posle njega, nisam mogla da dodjem sebi, jako sam ga dozivela, i to na nacin na kojim mislim da bas treba........

Na mene filmovi deluju sugestivno, pa zbog toga izbegavam da gledam morbidne filmove i horore.

E sad, mnogo vise su na mene uticali filmovi u kojima su pokazani: nepravda, bol, nesreca, zrtva, tuga, nego oni u kojima ima sale, zabave i sl. Zapravo, kao da kroz takve filmove pokusavam da repariram svoje rane.

Film "An Angel at My Table" rediteljke Jane Campion (cesto sam ga pominjao na forumu). Gledao sam ga davno, davno, ali se secam vaznih delova. Cini mi se da je taj film produbljivao moju zrtvu, da je pojacao svest.

Kasnije su se desili: "Profesorka klavira" i "Sjaj". Opet sam kao "vlasnik kvalitetne zrtve" pricao: "Pa dobro, ja sam veca, i to niko ne zna!" (pa da, samosazaljenje na kvadrat) A onda i "Jesenja sonata".

I jedna smesna "Gospodja ministarka". Toliko puta sam je gledao, da sam upadao u zamke svojih gluposti. Cudna je to komedija: znam sta je radila Zivka, a opet mi je bilo potresno zao sto na kraju nije ministarka. Na kraju je sve pokvarila. To radim i ja - uvek sve zajebem i uvek mi se smeju.

"Salo O Le 120 Giornate Di Sodoma"... definitivno ostavlja utisak. Jedini film koji sam imala problem da odgledam dok kraja( a da nije horor, koje ne volim neshto). Okretala sam se danima preko ramena.... Filmic nastao po de Sadovom romanu, valjda onom sa rolne t. papira. U nastanku je obecavao

"Chudesna shuma" Obozavam ga od kada znam za sebe! Od jezica u boji do veshtica ledenica.

Doasta tih "bajkovitih" filmova mi se svidja. Bash me ostave u nekom dobrom raspolozenju, budem bash srecna shto sam ih gledala.: "Spirited Away", "The Parfume"...

"Magnolija" me bash naterala da se zamislim... Profilozofirala sam u sekundi

@Black Lady : "Panov lavirint" je mnoogo dobar film. Ne mogu da prestanem da se odushevljavam cudovishtu sa ochima u dlanovima, pa mandragorce preslatko shto se kupa u mleku Film je pun takvih detalja koji odusheve!

Originally posted by StarChasingGirl


@Black Lady : "Panov lavirint" je mnoogo dobar film. Ne mogu da prestanem da se odushevljavam cudovishtu sa ochima u dlanovima, pa mandragorce preslatko shto se kupa u mleku Film je pun takvih detalja koji odusheve!

On je prepun takvih detalja, dve price koje se preplicu.. realnost i nerealnost, mada u sustini to dodje jedno te isto, zato sto je kraj takav... vise me je fasciniralo to, ta prica, i sagledavanje zivota iz tog ugla, koji je meni licno poznat... sto hocu da kazem, da se slazem sa tim.. dosta sam ga licno dozivela... zbog misljenja, i razmisljanja...

Originally posted by KiWi
Da li ste imali nekad trip da posle nekog filma sednete sami sa sobom i porazmislite malo o temi filma i mogućnosti da se tako nešto desi?

ne, trip sam imao kad sam uzeo LSD.

neki filmovi su izvrsili znacajan utjecaj na mene. ali ne na tako banalan nacin kako je opisano u uvodnom postu.

Rekvijem za san - danima me progoni, cak i ako ga vidim po milioniti put. Definitivno obavezno shtivo za svakoga, ali u mozak usadi neki strah... da danas mozes imati kontrolu nad svojim zivotom, a vec sutra je gubis, svesno ili nesvesno. Jedan od onih filmova koje volim, ali preporucujem sa upozorenjem.
Sesto culo - racionalni deo licnosti odbija da prihvati hipotezu da necija svest ostaje u ovom, realnom svetu, dok se stvari koje su zaostale ne razrese, ali onaj drugi deo licnosti zeli da poveruje u to. Da zaista postoji nekakav closure, nakon fizicke smrti. Ili je to samo bedni pokusaj da se prihvati smrt kao konacni kraj.
Silent Hill - ne toliko sam film, koliko sam horor koji se desio maloj Alessi (ziva je spaljena od strane kulta, ali ne umire, maltretiraju je deca jer ima paranormalne sposobnosti i siluje je skolski domar dok se krila u toaletu od rulje skoleske dece. Pozar je prezivela ali je ostala vezana za bolnicki krevet duboko u rudniku Silent Hilla). Retko kada mi se dogodi da zapravo uzivam u krvavoj i nasilnoj osveti, ali ova u Silent Hillu je bila apsolutno zasluzena. I mozda ipak preblaga za ono sto se dogodilo toj devojcici.

Film:YOSSI and Jagger

Pornicu su filmovi koji uticu tako sto me redovno napale.

Iz skolskih dana "Kosa" je jako uticala na mene,te sam nosio zvoncare,jarke boje,menjao boje kose,pushio hashish(odnosno probao),slusao psihodeliju..."Cry baby" jos i pre toga..Carobnjak iz Oza je recimo film bez kog ne mogu da zaspim,obavezno pred spavanje,kao uspavanka...

Originally posted by Tungi
Iz skolskih dana "Kosa" je jako uticala na mene,te sam nosio zvoncare,jarke boje,menjao boje kose,pushio hashish(odnosno probao),slusao psihodeliju..."Cry baby" jos i pre toga..Carobnjak iz Oza je recimo film bez kog ne mogu da zaspim,obavezno pred spavanje,kao uspavanka...

Divni filmovi.

Za tebe:

http://www.youtube.com/watch?v=mKlzETes6L0&feature=fvsr

Hvala

Strava u ulici Brestova 3 - Bio sam opcinjen da neko moze da uvlaci druge ljude u svoje snove do te mere da sam naucio svoje da menjam ako mi se nesto ne svidja.

Devojke zele samo zabavu - Samo bih djuskao, blentavo se oblacio i zajebavao autoritet.

Ne secam se bas da me je nekad sama tema toliko zainteresovala da pricam o njoj danima... vise se vezujem za likove. Jedini film koji mi prozima sve to zajedno je Rocky Horror Picture Show. Izvoza me po svim emocijama.

Originally posted by colorado
Strava u ulici Brestova 3 - Bio sam opcinjen da neko moze da uvlaci druge ljude u svoje snove do te mere da sam naucio svoje da menjam ako mi se nesto ne svidja.

Devojke zele samo zabavu - Samo bih djuskao, blentavo se oblacio i zajebavao autoritet.

Ne secam se bas da me je nekad sama tema toliko zainteresovala da pricam o njoj danima... vise se vezujem za likove. Jedini film koji mi prozima sve to zajedno je Rocky Horror Picture Show. Izvoza me po svim emocijama.

Prvi film koji sam gledao,3.deo tek kasnije,ali prvi deo je jako uticao,s tim sto kao klinci nismo se igrali klikerima itd.,vec trazili dzemper poput Freddyjevog i stavljali stipaljke na prste:D

ne sećam se više da li je neki film ikada uticao na mene ili nije, ustvari, mrzi me da pišem na tu temu, ali mi se baš i nije dopalo kada sam čuo vest da su neka 3 drugara mučila do smrti svog prijatelja i kasnije priznali da su to učinili inspirisani filmom Srđana Drgojevića "Rane".

Kada gledam Tales of the City imam jako čudan osećaj ... shvatam ga nekako veoma lično, iako sa samom radnjom nemam dodirnih tačaka ... Kada sam jako tužan pogledam ovaj film ... vrati me u normalu

Jedan od poslednjih je definitivno Prayers For Bobby.... Jako potresan, i nekako me ti sad endings nikad ne ostavljaju ravonodushnim i jachi utisak steknem posle odgledanog filma sa tuzhnim krajem.. Gubitak sina i spremnost da se osoba (u ovom sluchaju majka) promeni i uvidi svoje greshke... Deep..

Respect za Sigourney.Odlicna je bila u tom filmu:hail:

Originally posted by Tungi
Respect za Sigourney.Odlicna je bila u tom filmu:hail:

Agreed

Licno mislim da treba jos dosta da se "edukujem" sto se filmova tice, ali eto prvih par filmova kojih mogu da se setim da su me "izuli iz cipela", kako kazu, jesu: "The Green Mile" (i film i knjiga), "The Hours", "Big Fish", "Donnie Darko", "V for Vendetta", "Eternal sunshine of the spotless mind", "Lost and delirious", "Gia", "Before the rain".. Ima jos mnogo, naravno.. Recimo da je svaki od navedenih filmova bio prilican eye-opener za mene i da je svaki na neki nacin i u vecoj ili manjoj meri uticao na prosirivanje nekih mojih horizontova (horizonata? ne znam sad, a i nebitno je).. Uglavnom, posle filma koji me "drmne" ne prica mi se ni sa kim, ne izlazi mi se nigde, ne radi mi se nista.. Samo razmisljam, i vrtim sve te scene u glavi, trazeci tacan momenat, scenu, dogadjaj koji me je "drmnuo".. Ti periodi umeju da se oduze, pa potraje to nekoliko dana, nedelja.. Volim kad mi se to desi, volim kad naidjem na filmove koji to cine.. Doduse, sve redje i redje se to desava, nazalost.. No nebitno, sve dok postoji makar i mali broj takvih filmova, sasvim je u redu..

Originally posted by tamanoir
.. Uglavnom, posle filma koji me "drmne" ne prica mi se ni sa kim, ne izlazi mi se nigde, ne radi mi se nista.. Samo razmisljam, i vrtim sve te scene u glavi, trazeci tacan momenat, scenu, dogadjaj koji me je "drmnuo".. Ti periodi umeju da se oduze, pa potraje to nekoliko dana, nedelja.. Volim kad mi se to desi, volim kad naidjem na filmove koji to cine..

Divno.

Originally posted by tamanoir
Doduse, sve redje i redje se to desava, nazalost.. No nebitno, sve dok postoji makar i mali broj takvih filmova, sasvim je u redu..

Trazi, trazi, pa ces naci. Ima ih, samo polako.

Nije film, ali prva epizoda trece sezone serije Nip/Tuck me ubila u pojam.

edit:
@ sunce na tebe je uticao seoski ucitelj

Originally posted by castor
^na tebe je uticao seoski ucitelj

Zena koja je godine provela na svom kaucu previse uplasena da napravbi bilo kakav korak u zivotu, sve dok se nije slepila za njega i umrla od prekomerne tezine?

Originally posted by castor
edit:
@ sunce na tebe je uticao seoski ucitelj

Nije previse. Samo je postojala scena u kojoj sam rekao: Da, ja bih se prepustio dodirima. Ali, film kao film me nije posebno dotakao.


Ali zato Bertolucijev "Poslednji tango u Parizu". Auuuu! To je film.

Originally posted by Sunce
Ali zato Bertolucijev "Poslednji tango u Parizu". Auuuu! To je film.

Zbog "Neba nad Berlinom" (p)ostala sam "nepopravljiv romantikolog" pri izboru filmova. Dugo me je to drzalo. Najvishe zbog scenarija. Zbog nachina na koji Bruno Ganz uvodi stihove pesme "Kada je dete bilo dete..." (Song of the childhood, Peter Hanke-a). Zbog unutrashnjosti (stepenishte) Berlinske biblioteke. Zbog trapeza i boje koja se "najednom" pojavljuje. Zbog krila, i ogledala.

"Billy Elliot"
Zbog prihvatanja avanture biti to shto jesi. Ona scena kada Billy igra pred komisijom, tachnije pogled koji mu upucuju (chudjenje, koje se kosi sa divljenjem).

Uzgred, i "Seoski uchitelj" je izvrshio odredjen utisak, da ne kazem pritisak

,,Before the Rain", Milčo Mančevski

Identifikacija mi je utisnuta i na koži......

Filmovi koje je radio Lars von Trier u načelu ostavljaju snažan utisak, naročito Dogville. Sadržaji koje ovaj režiser teži da prenese često su toliko snažni, da na momente izgubim iz fokusa one, uslovno rečeno, "formalne" elemente koje inače gotovo uvek pratim tokom gledanja nekog filma.

Osim toga, filmovi kojima se rado vraćam, što posredstvom ponovnog gledanja, što u razmišljanjima, uglavnom su oni koji svojom strukturom unekoliko podsećaju na pozorišne komade (Who's Afraid of Virginia Woolf?, A Delicate Balance , prošlogodišnji Revolutionary Road i drugi), što je zapravo pomalo iščašeno, jer takva ostvarenja zapravo često ignorišu mogućnosti filma kao medijuma.

kosa
gledao sam je tridesetak puta u bioskopu
pocheo da pushtam kosu
i tako...