- 02 Okt 2008, 01:53
#1259329
Evo sta o filmu kaze moj omiljeni Zika - Zika Kisobranac, koji postoji da se ja ne bih zamarala:
"Sinoć sam unutar zidina Niške tvrđave pogledao Ljubav i druge zločine.
uf.
prvo nešto malo o uslovima u kojima sam gledao film. pošto je bila nepodnošljiva gužva, popeo sam se na tribine gde su bili smešteni gosti festivala. to je nekakva skalamerija od skela i dasaka, i totalno nepozuzdano izgleda. smestim se ja ekako u prvi red, platno je dva kilometra daleko, ali vidi se, a i nema tu šta da se gleda bogzna kako sinematično i spektakularno, mislim se ja u sebi.
sednem na plastičnu stolicu, naslonim se na šipku od skele i strpljivo sačekam da sve počne. elem, program je vodila milica živana milša. say no mo. jedva sam istrpeo lupetanja i patetiku, ali ajde, tu čovek i zna šta da očekuje pa je nekako prošlo. onda je izašla predsednica žirija rada živković i jedared je zaplela jezikom. tu sam se nasmejao, moram sam. onda su pevali himnu bože, pravde i svi su poustajali, a jedan čovek iza mene se prekrstio. samo sam čekao da me neko pita zašto nisam ustao, pa da mu kažem da sam invalid, musliman i da je moja himna "hej, sloveni", da se pobijem i izazovem skandal, a posle za novine kažem kako me je suparnik vređao da sam smrdjivi bogalj, izdajnik srpstva.
nekako prođe i himna, a onda udariše u vatromet. isuse, kao da je počeo rat. valjda je bila angažovano sve što je ostalo od niške vojne strukture: pa puca, pa se dimi, raja blene u nebo, digla mobilne, svi su oduševljeni i lepo se s milinom sećaju NATO agresije kad se ništa nije radilo. ama sreći nikad kraja. mene je već hvatala paranoja, ali bez zezanja, ne zato što mrzim narod i veselje i hleba, igara koje stoka voli, nego me frka uhvatila od te buke i zvuka bombi, a nije moglo da se diše od dima, meni je kriv akičma pa loše dišem, imam neka lupanja srca u poslednje vreme, stalno zentujem da ću dobiti infarkt. jebo ti mater, zamisli kak je ovima u bagdadu.
najgrđe mi je bilo kad su došli glumci, pošto je baš za njih bio rezervisan red u kom sam se i ja nacrtao. zato sam bio prinuđen da se pomerim na kraj reda, i bio sam stišnjen između rade đuričin, mikija krstovića i više puta pominjane zarhđale skele. u takvim uslovima sam gledao film, opterećen mogućnošću da mi se pripiša. na dva metra sam visine, nazad neću, napred ne smem. ima da se upišam.
tako mi je slika sve vreme bila izdužena i mračna, jedva sam video, a slušao sam sa velikim naporom. da je problem u tonu, a ne u mojim neopranim ušima, dokazala je rada đuričin koja je malo-malo pitala "šta kaže?", i dodavala: "ništa ne razumem."
a film... tja. nije meni što je dosadan, što ne razumem odnose među likovima, što nema suptilnosti pa svaki put prepoznam koljevićevu repliku, što je sve tako amaterski i na prvu loptu (ovo što ghoul priča baš upada u oči "nismo se videli otkad smo raskinuli" i sl.), mrljavo i tunjavo, i što su scene amaterski napisane i režirane tako da počinju neobavezno i završavaju se gde reditelju padne na pamet. nego me druge stvari muče.
čudim se arsenijevićevoj nemodernosti, arhaičnosti, a donekle i onom što bih, možda pregrubo, nazvao bezobrazlukom.
naime, čudno je da tako mlad čovek koji je snimao filmove o "kravama, muslimanima, policajcima što vezu goblene i stjuardesama u tramvaju" sada snimi nešto ovako praznjikavo i istrošeno. u kom smislu to kažem? evo sad ću da objasnim.
najpre, sa skoro svim što su kripl i gul rekli se slažem. svako nagledano oko bez naprezanja vidi sve mane filma. one su tako očigledne da je miki krstović morao popušiti pola pakla tokom trajanja filma, rada đuričin zamalo nije zaspala, a jovan marić i njegova žena su nakon projekcije prokomentarisali: "šta je stefanu, pa on je tako veseo mladić, a ovde svi ćute, pa ćute, pa ćute..." LJUBA I DRUGI ZLOČINI su kao NORMALNI LJUDI na Novom Beogradu, patetika, depresija, smaranje... s tim što je u Normalnim ljudima barem bilo nekakvih likova i nekih jasnih socijalnih dilema.
ovde se radi najpre o ideji da se mafijaši i kriminalci sa novog beograda ne prikazuju kao u Apsolutnih sto ili u 1 na 1, besni i svesni, dizelaši, nasilnici, nego kao neke teče u jaknama od skaja. vođe bandi su radovan (josif tatić) i milutin (feđa stojanović). podela uloga sve govori. dakl,e neko je mislio da je baš fora da kriminalci budu tako, meka srca, u godinama, proćelavi, smoreni, nose kese iz samousluge i sede u birtiji "mladost" na novom beogradu. ta ideja je užasno arhaična, neoriginalna i naprosto detinjasto imitativna. naime, devedesetih su u americi prikazivani neki dokumentarci, zaboravio sam sada koja je televizija u pitanju, gde se videlo da su kriminalci zasita takvi - teče i ujaci. i onda je džarmuš došao na ideju da ih baš tako predstavi u filmu Ghost Dog. tada je, moram priznati, meni to bilo simpatično. ali je Ghost Dog osim te fore imao neke druge kvalitete za gledaoca. međutim, arsenijević je odlučio da iskoristi tu ideju o krimosima u režiji i scenama koje su a la aki kaurismaki. junaci pričaju jednostavne stvari, svađaju se oko kioska čijeg vlasnika reketiraju, scene se naglo završavaju, i sve je pomalo smešno i apsurdno (tip je sagradio kiosk na međi kriminalnih teritorija, i sad se krimosi gazde milutin i radovan svade ko ima pravo da ga reketira).
stvar je u tome da su takvu istrošenu poetiku napustili čak i oni koji su je započeli. ona je rekla šta je imala, kaurismaki i džarmuš su je doveli do besmisla, i pokušavati da 2008. godine u srbiji praviš takav film koji ima neke pretenzije društvne angažovanosti je užasno nemoderno i potpuna je stranputica. jednostavno, takav izbor je korak unazad za nekog ko je evropski talenat. kao da sad ja odlučim da mrtvoozbiljno pravim visokostilizovan film gde smrt i vitez igraju šah. u celu priču se upliće i blago provučena, i ne baš produbljena, priča o novom beogradu koji se menja - sad se gradi merkator pa siroti kriminalci neće moći da reketiraju soc-kioske. ideja da imaš junake koji su primorani da donesu neku životnu odluku, a njihov se grad, mesto gde žive, menja i modernizuje, takođe je užasno arhaična - tadićev ritam zločina je snimljen pre skoro trideset godina.
arsenijević, na žalost, nije uspeo da te poetike obogati, prilagodi sebi, oneobiči, unapredi, možda urpavo zbog ovog što krip kaže: sve je lažno u filmu, ne vidi se iskrenost reditelja, ne vidi se da to njega stvarno interesuje, i ovo je, rekao bih, prema poetici, formi i autorskoj nameri više koljevićev film nego arsenijevićev.
drugi problem je ta ljubavna priča kojoj sam zamalo poverovao. ali anica dobra i vuk kostić prosto ne zahvataju dovoljno hemijskih supstanci da to sve proradi. delom je razlog ovo što je ghoul rekao. delom je problem baš u režiji. kad se vuk kostić (zove se stanislav u filmu - obratite pažnju na imena ko iz Radovana III), koji je od detinjstva bio zaljubljen u desetak godina stariju anicu, najzad smuva sa njom, scena neprirodno dugo traje, postaje dosadna, nikog se više ne tiče šta oni imaju da kažu i potom se završi potpuno neobavezujuće, random. nakon nje ide scene u kojoj vuk kostić gasi neku vatru - niti znamo otkud vatra, ni otkud oni napolju, ni zašto su tamo. naprosto, ta scena izgleda kao da je uzeta "sa poda montažne sobe" i zveknuta na to mesto zato što nisu uspeli dublovi anice i vuka u "ljubavnoj sceni".
treća stvar je bezobrazluk. noviji evropski filmovi koji imaju taj, kako ga zovem u tekstu koji pripremam o filmovima tog tipa, "veliki art blef", barem pokušavaju da nas izblefiraju, prevare, da nadgrade priču nečim što ona sama iz sebe ne može da dosegne. recimo, heaven toma tikvera. ili 4-3-2 onoga rumuna. i uopšte, poetika kješlovskog je takva, on je tata i učitelj za ove mlađe. kad ti je priča praznjikava, o "malom čoveku" (pobogu, danilo kiš je pre trideset godina besno delio teorijske lekcije o potrošenosti čehovljevskih priča o "malom čoveku"!), kad je film dosadnjikav, sitnorealističan (kao sitnoposednički), ti onda bilduješ tu priču da postane metafora. svaki blef sanja da postane alegorija. recimo, heaven je bezveznjikava priča o dvoje begunaca od policije, ajde da pravimo scene u kome će oni postati adam i eva iz biblije. ili rumun: sranjce priča o abortusu, aj nek to bude metafora rumunskog oslobađanja od komunističke prošlosti. ili četvrti čovek - kliše film o ubici s amnezijom, aj neka je srbija koja pere ruke od ratnih zločina itd.
pacov ko zec, jeste, ali arsenijević neće čak ni da blefira. postoji pokušaj da se sve podigne na nivo dileme "otići ili ostati", ali je sve to neubedljivo i ne može da se razmahne - zato što ima više priča u filmu, što ne znamo je li o ljubavi, je li o kriminacima, je li o teškom životu u novom beogradu, je li o socijalnim slučajevima. da ne pominem što junaci nemaju nikakve uverljive biografije sa detaljima, nisu realistički pisani, a opet njihova tipizacija ne ide sa sitnorealističkom atmosferom i miljeom u kom se događa radnja (tipovi su, inače, baš kurva mekog srca, klinac iz kraja, kriminalac mekog srca kom je ženja umrla na porođaju - inače, jebote, ko danas umire na porođaju?).
takođe se i previše scenaristički isforsiranih stvari dogodi za jedan dan: glavni junak sazna da ima "neku bolest od koje će umreti", ćerka hoće da mu se ubije, riba - jeste, anica dobra glumi ribu feđe stojanovića, što je meni potpuno neuverljivo - baš na taj dan poželi da ga opljačka i pobegne u drugu zemlju, suparnička banda reši da se svaša oko reketiranja, i još mu kuče crkne - aman, kakva preterana dramaturška konstrukcija! meni je to sasvim početnički, i stvarnožalim one koji odu na FDU ispit a tamo im koljević soli pamet kakve treba da su replike, a kava da je kompozicija priče. (znam da je jednom kolegi kazao kako su mu replike "predugačke". pa da, ali bolje nego da su banalne kao kod kolje. "dono sam ti burek", "mislio sam da sve mogu", "ti će mene zajebavaš, a skup ko đavo", "gledo sam te kroz prozor. bila si gola. i kad si udarila svog dečka kutlačom po glavi pomislio sam-". "kakva žena?" "ne. kakve sise!")
dakle, Ljubav i drugi zločini nije nas udostojio čak ni velikog blefa i pokušao da nam zamaže oči: da, gledali ste glupavu dramicu o nekim junacima koji vas se ne tiču, i ne razumete baš čemu ta priča služi, ali evo, to je zapravo metafora o... čemu god. ne, u ovom filmu nema ničeg osim te oblande glupave dramice."
Mada i ja volim kokice 
a domace filmove nikako ne volim pa bi mozda isto prosao 
Mada sadrzaj ovog filma ne zvuci lose. Inace sto se pitanja tice mozes da se prebacis na ljubavni forum, ima nesto slicno, topic "da li biste se odrekli svega zbog ljubavi" pa da vidimo sta imas da nam kazes 
