Roman Polanski
Poslato: 28 Maj 2008, 11:22
Definitivno moj omiljeni filmski reditelj. Ne prestajem da se odusevljavam njegovim filmovima. Trenutno gledam REPULSION i zahvaljujuci Polanskom konacno sam shvatila koliko je Ketrin Denev lepa ( 'ajd sad kao da je to bitno 
)em koliko je taj covek genijalan!
Omiljeni filmovi Polanskog su mi filmovi iz takozvane “trilogije zgrada”, REPULSION iz 1965-te je prvi, a ROZMARINA BEBA je iz 1968
"STANAR ” je zadnji po redu film Romana Polanskog iz te trilogije. (1976)
Polanski mi se dopada jer koristi senku kojima predmetima dodaje znacenja, sto uopsteno koristi simbole i profilise film na dubokoj psiholoskoj osnovi. Simboli su elementi zbunjenosti, mentalnog kraha, nerazjasnjenih odnosa. Toster, sat, slika, vrata, orman (obicno je neka prepreka, zastita od ljudi). Cesto mu se glumice ogledaju u tosteru, jer on deformise sliku. (REPULSION) Voli da koristi duze kadrove. Kamera se cesto krece, narocito u snovima. U zavrsnoj sceni Stanara na primer, kad se Trelkovsky sprema da skoci sa prozora i kad komsije navijaju, to je izrazito dug kadar. Kamera pravi krug. Takodje, Polanski voli apsurd, na njemu gradi horror. Njegovi filmovi su atmosfericni, nekako tihi, prekinuti doduse sablasnim zvucima. /sudar tisine i zvukova/Junaci su obicno povuceni, asocijalni, stidljivi, frustrirani, sto se moze primetiti u Repulsion, pogotovo.
Najpre je na mene ostavila utisak Rozmarina beba (Rosemary's baby) Taj film je horor, mada nema u njemu ni kapi krvi, horor u najcistijem mogucem smislu. Ima dozu paranormalnih događaja i u gledaocima budi jezu i strah. Najupecatljivija scena je sekvenca nocne more koja prikazuje silovanje Rozmari od strane djavola. Silovanje kao tema se provlaci i u REPULSION.
ROZMARINA BEBA
Radnja filma fokusirana je na Rozmari i Gaja Vudhausa koji se useljavaju u novi stan. Njihovin susedi su Roman i Mini Kastevet, stariji bracni par. Iako deluju vrlo prijateljski, nesto je cudno u vezi sa njima- zvuci koji dolaze iz njihovog stana, cinjenica da su uklonili sve slike sa zidova kad su im Vudhausovi dosli u posetu i druge stvari. Dok Rozmari pokusava da bude na izvesnoj distanci, Gaj je veoma raspolozen za druzenje sa Mimi i Romanom. Trudnoca se razvija i postaje veoma neprijatna za Rozmari koja oseca konstantne bolove u stomaku i mrsavi. (Trudnice se obično ugoje, a ne gube tezinu, kako primecuju njeni prijatelji u poseti)
Posto bol nikako ne prestaje, ona pocinje da veruje da su se njeni susedi, ginekolog i cak njen muz udruzili protiv nje i da zele da naskode bebi koju ona nosi.
Atmosfera citavog filma je postavljena vec pocetkom filma kad cujemo uvrnutu uspavanku koju peva Mia Ferou. Jezivi zvuci koji dolaze iz stana usluznih suseda Kastevet, sam san koji je Polanski, tipicno, prikazao sirokim objektivima. Tako se slika siri i vidi se vise nego obično. Polanski, takodje, namerno pravi specificnu zvucnu sliku: sudar tisine i nekih zvukova, kao sto su sat, uzdah, koraci. Njegovi snovi su obicno „tihi". U „Rozmarinoj bebi" san je konkretno formiran nizanjem kratkih kadrova, medjusobno nepovezanim ili na prvi pogled nelogicno povezanim. Neki delovi sna su preslikani iz Biblije. Najupecatljiviji su simboli na palubi, kapetan koji pokazuje rukom, golisave devojke, ona u crvenoj haljini. Dakle, Polanski voli simbole, voli snove. U slucaju TENANT-a to su vizije.
Spletom cudnih dogadjaja, Roman Polanski nas uvlaci sve vise i vise u film, jako dozirano i u savrsenom tonu, dok sa druge strane, obezbedjuje da film ne postane previse apsurdan. Kraj filma je veoma uznemirujuci.
Polanski pokazuje da su junaci njegovih filmova, tipski pravljeni, stidljivi, usamljeni, frustrirani, iako se opiru, zapravo stidljivi, povuceni i krhki likovi, koji obicno buncaju tokom filma, poneseni neobicnim događajima.
Stanar je horor suspens prica o opsesiji i paranoji..crossdressing momenat u filmu mi ukazuje da je Polanski bisex
a znamo da je osvedoceni pedofil. 
http://en.wikipedia.org/wiki/Roman_Polanski
)em koliko je taj covek genijalan! Omiljeni filmovi Polanskog su mi filmovi iz takozvane “trilogije zgrada”, REPULSION iz 1965-te je prvi, a ROZMARINA BEBA je iz 1968
"STANAR ” je zadnji po redu film Romana Polanskog iz te trilogije. (1976)
Polanski mi se dopada jer koristi senku kojima predmetima dodaje znacenja, sto uopsteno koristi simbole i profilise film na dubokoj psiholoskoj osnovi. Simboli su elementi zbunjenosti, mentalnog kraha, nerazjasnjenih odnosa. Toster, sat, slika, vrata, orman (obicno je neka prepreka, zastita od ljudi). Cesto mu se glumice ogledaju u tosteru, jer on deformise sliku. (REPULSION) Voli da koristi duze kadrove. Kamera se cesto krece, narocito u snovima. U zavrsnoj sceni Stanara na primer, kad se Trelkovsky sprema da skoci sa prozora i kad komsije navijaju, to je izrazito dug kadar. Kamera pravi krug. Takodje, Polanski voli apsurd, na njemu gradi horror. Njegovi filmovi su atmosfericni, nekako tihi, prekinuti doduse sablasnim zvucima. /sudar tisine i zvukova/Junaci su obicno povuceni, asocijalni, stidljivi, frustrirani, sto se moze primetiti u Repulsion, pogotovo.
Najpre je na mene ostavila utisak Rozmarina beba (Rosemary's baby) Taj film je horor, mada nema u njemu ni kapi krvi, horor u najcistijem mogucem smislu. Ima dozu paranormalnih događaja i u gledaocima budi jezu i strah. Najupecatljivija scena je sekvenca nocne more koja prikazuje silovanje Rozmari od strane djavola. Silovanje kao tema se provlaci i u REPULSION.
ROZMARINA BEBA
Radnja filma fokusirana je na Rozmari i Gaja Vudhausa koji se useljavaju u novi stan. Njihovin susedi su Roman i Mini Kastevet, stariji bracni par. Iako deluju vrlo prijateljski, nesto je cudno u vezi sa njima- zvuci koji dolaze iz njihovog stana, cinjenica da su uklonili sve slike sa zidova kad su im Vudhausovi dosli u posetu i druge stvari. Dok Rozmari pokusava da bude na izvesnoj distanci, Gaj je veoma raspolozen za druzenje sa Mimi i Romanom. Trudnoca se razvija i postaje veoma neprijatna za Rozmari koja oseca konstantne bolove u stomaku i mrsavi. (Trudnice se obično ugoje, a ne gube tezinu, kako primecuju njeni prijatelji u poseti)
Posto bol nikako ne prestaje, ona pocinje da veruje da su se njeni susedi, ginekolog i cak njen muz udruzili protiv nje i da zele da naskode bebi koju ona nosi.
Atmosfera citavog filma je postavljena vec pocetkom filma kad cujemo uvrnutu uspavanku koju peva Mia Ferou. Jezivi zvuci koji dolaze iz stana usluznih suseda Kastevet, sam san koji je Polanski, tipicno, prikazao sirokim objektivima. Tako se slika siri i vidi se vise nego obično. Polanski, takodje, namerno pravi specificnu zvucnu sliku: sudar tisine i nekih zvukova, kao sto su sat, uzdah, koraci. Njegovi snovi su obicno „tihi". U „Rozmarinoj bebi" san je konkretno formiran nizanjem kratkih kadrova, medjusobno nepovezanim ili na prvi pogled nelogicno povezanim. Neki delovi sna su preslikani iz Biblije. Najupecatljiviji su simboli na palubi, kapetan koji pokazuje rukom, golisave devojke, ona u crvenoj haljini. Dakle, Polanski voli simbole, voli snove. U slucaju TENANT-a to su vizije.
Spletom cudnih dogadjaja, Roman Polanski nas uvlaci sve vise i vise u film, jako dozirano i u savrsenom tonu, dok sa druge strane, obezbedjuje da film ne postane previse apsurdan. Kraj filma je veoma uznemirujuci.
Polanski pokazuje da su junaci njegovih filmova, tipski pravljeni, stidljivi, usamljeni, frustrirani, iako se opiru, zapravo stidljivi, povuceni i krhki likovi, koji obicno buncaju tokom filma, poneseni neobicnim događajima.
Stanar je horor suspens prica o opsesiji i paranoji..crossdressing momenat u filmu mi ukazuje da je Polanski bisex
a znamo da je osvedoceni pedofil. http://en.wikipedia.org/wiki/Roman_Polanski
