Gay-Serbia.com | Diskusije

Odavno me neki film nije ovako dotakao: svidela mi se režija, scenario, gluma, zvuk... Jedina zamerka je to što su pojedine scene snimane rir projekcijom (platno u pozadini). Realizacija teme ukradenog identiteta, iščašene psihe i latentne homoseksualnasti je baš uspela. A da ne govorim o muzici...

Sviđa li se vama?

Odličan film. Volim Anthony Minghellu (izuzev "Cold Mountain", koji je užas). Matt damon je sjajan, ali me je Jude Law više oduševio. U svakom slučaju, jedan od onih filmova koje sam više puta odgledao.

Zaista je odličan film. Gledao sam ga nekoliko puta. Sjajna gluma, muzika, scenario, režija. Strašna priča!

Najgore je što su mi se u realnosti "dešavala" talentovana gospoda Ripli.

Ali, Matt Damon, Jude Law, Fiorello i The Guy Barker International Quintet i izvođenje "Tu Vuo' Fa L'Americano"...

Tu vuo' fa' ll'americano
mericano, mericano...
sient'a mme chi t' 'o ffa fa'?
tu vuoi vivere alla moda,
ma se bevi "whisky and soda"
po' te siente 'e disturba'...
Tu abball' o' rocchenroll
tu giochi a baisiboll...
ma e solde p' e' Ccamel
chi te li da?
la borsetta di mamma!?

Meni rir projekcija nije smetala. Kamera je jedna od stvari koje mi se najvise dopalo u filmu. Da se ne raspisujem svoj doprinos temi dajem pejstovanjem. Fin je tekstic moze da zainteresuje onog ko nije gledao. ne namece lose utiske samo daje opis.

As a Fatal attraction kind of film, The talented Mister Ripley is good. It draws you into an unhealthy obsession and makes you want the same things that Tom wants: the wealth, the clothes, the contacts, the lifestyle. Then it scares you with the depth of his obsession, as much as you want Tom to get away with his impersonation you want him to stop before it all goes too far.

As the wheel turns and Tom's schemes become more and more complex, there is an ever increasing sense of doom that lours over his head. Each new plot becomes a step toward some dark fate, each lie, each manipulation buries him deeper and deeper. You know there'll be tears before bedtime.

Matt gives an extremely sympathetic performance, even when he's fetishising Dickie or manipulating Marge or betraying Meredith. The attraction for the life his character can never have is always there, in his eyes, you can see the schemes and plots being hatched and nurtured at every turn. Matt is under Tom's skin all the way.

Jude does the upper class thing that he does so well, taking the dark side of Dickie completely in his stride. He is a self-centred, hedonistic, uncaring and completely attractive chap, one with whom Tom has no choice but to fall in love. Marge is less well drawn, but Gwyneth manages an air of worldly naïveté that carries her through. Cate's poor little obscenely rich girl is a gushing delight, the perfect contrast to Gwyneth's passivity and Jude's ennui.

The talented Mister Ripley is the type of film you'll watch over and over just to enjoy the delicious sense of being pulled into something you desperately need but can't control. Like a roller coaster, there's nothing you can do but hang on until the end.

A da li je neko čitao knjigu?

Lm, to mi je jedan od omiljenih filmova. A knjiga... Kicks ass!

Hm. Pročitaću. Film mi se dopao (valjda ne postoji nešto što ima veze sa My Funny Valentine da se meni ne dopadne)

Pomenuta kamera najviše. Tema, naravno. Priča o bilo kojoj varijanti ljudskih trouglova me nikad ne ostavlja ravnodušnim.

Ali sam odavno gledao, i samo jednom.

ni ja nisam odavno gledao, ali slazem se da je film vrlo dobar kao i glumacka postava, a pogotovu cate blanchett; matt damon mi za promenu nije bio odvratan u ovom filmu...

Da znaš. Film mi se toliko dopao da sam prevideo tu činjenicu.
Čak ni on nije mogao da ga upropasti.

Originally posted by bigirl
A da li je neko čitao knjigu?

Lm, to mi je jedan od omiljenih filmova. A knjiga... Kicks ass!

Dobro da si me podsetila da treba da kupim tu knjigu.
Ovaj forum je čudo.

A o Ripley-ju ima ukupno pet knjiga. Dakle serijal o negativnom (?) junaku, how interesting.

Čudna je knjiga... Ima dosta razilaženja u odnosu knjiga - film. Knjiga je jača. (Naravno.) Gledajući film, nisam ga doživljavala kao "monstruma"... Čak sam i bila u tripu da je on stvarno voleo Dickija... Međutim... U knjizi se vidi od početka šta je njegova namera bila...

I malo sam bila šokirana činjenicom da neko može tako nešto da uradi i da se izvuče. Prosto, savršen zločin. Mada, ono... Treba napomenuti da je Patricia Highsmith napisala i veoma poznato ekranizovano delo "Strangers on a train"... Prosto se zapitaš kakav je čovek ona bila, kad je bila toliko opterećena anti-herojima...

Možda je samo proračunata. Možda je u odstupanju od klišea videla svoju šansu.

Originally posted by bigirl
Čudna je knjiga... Ima dosta razilaženja u odnosu knjiga - film. Knjiga je jača. (Naravno.) Gledajući film, nisam ga doživljavala kao "monstruma"... Čak sam i bila u tripu da je on stvarno voleo Dickija... Međutim... U knjizi se vidi od početka šta je njegova namera bila...

e to je i jedna od najglavnijih zamerki filmu - što je psihologizovao lik riplija, napravio ga više 'ljudskim' nego što jeste... zato je meni skroz nelogično bilo (a nisam čitao knjigu) što na kraju ubija onog ljubavnika na brodu...

inače volim taj film sa svakim gledanjem sve više

Originally posted by bigirl
Prosto se zapitaš kakav je čovek ona bila, kad je bila toliko opterećena anti-herojima...

Mislim da ne mora da znaci da je ona bila uzasan covek. Njeno opterecenje je verovatno usmereno ka ljudskim slabostima i nacinima na koji jedan um sa patoloskim sklonostima izlazi na kraj sa tim.

Originally posted by Mars
Možda je samo proračunata. Možda je u odstupanju od klišea videla svoju šansu.

Ako je tako... Svaka čast!

Lm...

"Ripley, amoral, hedonistic and charming, is a genuinely original creation." DAILY TELEGRAPH, kao komentar knjizi "The talented Mr Ripley"

Ok je ali mi je "Plein Soleil" bolji.

Nisam čitala knjigu, ali je u planu. Film mi se mogo svidio zbog činjenice da je provukao homoseksualnost kao naturaliziranu odrednicu koja ne gradi cjelokupnu percepciju gledatelja/ke.

Jedan od filmova sa neverovatnom atmosferom.

I glumackom ekipom, celokupnom.

Odlican 5.

Knjige ne citah.

Knjigu nisam čitala. Meni uopšte nije bitno da li se knjiga i film razilaze. Lepo je rekao Hugo Klajn da je ideja pisca jedno, a ideja reditelja drugo. To se odnosilo na pozorište, ali zašto da ne prenesemo i na film? Nije redak slučaj da uspešni reditelji adaptiraju manje uspešne romane/priče i naprave remek-delo. Neki od takvih filmova su Paklena pomorandža, Let iznad kukavičijeg gnezda, Širom zatvorenih očiju... Možda je diskutabilna vrednost i popularnost pomenutih knjiga, ali čim neko spomene te naslove kod većine je prva asocijacija film, a ne knjiga. Odstupanja su često neminovna, pitanje je kako se odstupi.

Originally posted by bojandjo

Originally posted by bigirl
Čudna je knjiga... Ima dosta razilaženja u odnosu knjiga - film. Knjiga je jača. (Naravno.) Gledajući film, nisam ga doživljavala kao "monstruma"... Čak sam i bila u tripu da je on stvarno voleo Dickija... Međutim... U knjizi se vidi od početka šta je njegova namera bila...

e to je i jedna od najglavnijih zamerki filmu - što je psihologizovao lik riplija, napravio ga više 'ljudskim' nego što jeste... zato je meni skroz nelogično bilo (a nisam čitao knjigu) što na kraju ubija onog ljubavnika na brodu...

inače volim taj film sa svakim gledanjem sve više

Mislim da je zanimljivije ovako kad ne znamo sta ce da se desi. To sto (mozda) vidimo Riplija "ljudskim" vuce nas u istu zamku u koju su upali ljudi oko njega. Svakako ne bih voleo od pocetka da znam kakav je on zapravo, i svidja mi se sto se film zavrsio a ja to i dalje ne kapiram.

Inace, Intervju s vampirom, Mash, Forest Gamp... knjige su mi bile bolje nego filmovi.

Originally posted by svejedno
Jedan od filmova sa neverovatnom atmosferom.

Slazem se ali mnogo vise u slucaju originala. Remake je ipak mnogo vise delo glumaca (Kejt Blanset i Dzud Lou-a ponajvise)...tj. kako da propadne rimejk bilo kog filma u kome su glavni akteri Met Dejmon, Dzud Lou, Gvinet Paltrou, Kejt Blanset, onaj sto je glumio Trumana Kapotija, onaj slatki englez kome zaboravih ime....pa, nikako, nema sanse.

Mingela je samo, cini mi se, malo radio.

I meni se film jako svidja samo nikako da procitam knjigu a bas sam zeleo kad sam saznao da je film radjen po istoj.
I kao sto je jos neko spomenuo, posto ne volim Matt Damon-a ovo je jedan od retkih filmova da mi se svidao a da on u istom igra gl. ulogu.

Originally posted by Galateja
Knjigu nisam čitala. Meni uopšte nije bitno da li se knjiga i film razilaze. Lepo je rekao Hugo Klajn da je ideja pisca jedno, a ideja reditelja drugo. To se odnosilo na pozorište, ali zašto da ne prenesemo i na film? Nije redak slučaj da uspešni reditelji adaptiraju manje uspešne romane/priče i naprave remek-delo. Neki od takvih filmova su Paklena pomorandža, Let iznad kukavičijeg gnezda, Širom zatvorenih očiju... Možda je diskutabilna vrednost i popularnost pomenutih knjiga, ali čim neko spomene te naslove kod većine je prva asocijacija film, a ne knjiga. Odstupanja su često neminovna, pitanje je kako se odstupi.

Agree - da bi film bio dobar, MARA da se razilazi sa knjigom, bar onoliko koliko nije isti medij u pitanju.

Stvar je u sledecem - preneti sustinu, i napraviti dobar film - biti inspirisan knjigom, ne u potpunosti je iskopirati na traku.

Cemu onda film? Procitaj knjigu, ako su identicni - samo drugaciji medij.

Razilazenje, ako je u sluzbi kreativnosti & price FILMA (i SUSHTINE knjige) je pozeljna stvar, po meni.

"Devojka sa bisernom minđušom"

Oduševilo me to što sam na filmu video potpuno iste slike koje su se razvijale u mojoj glavi dok sam čitao knjigu.
Iznervirala me nedoslednost u praćenju radnje, odlomljen najbitniji finalni deo, zamenjen nekom uprošćenom varijantom.

To je knjiga koju nisam uspeo da procitam posle prvih par strana..

Mozda sam neemotivan, anti - intelektualizam mozda hara mojom dusom a mozda je knjiga na pocetku jednostavno dosadna, te me nije interesovalo da je nastavim, kao ni da vidim film.

Primer (i objasnjenje) za moju tezu je npr knjiga & film -"Let iznad kukavicjeg gnezda"

Tu je 'surovi Dzek', odlicno odglumio/objasnio SUSTINU lika, ali sasvim promenio tvrdog lika iz knjige u skladu sa svojom kreativnoscu & shvatanjem istog.

A to je sustina.

Ne reciklaza - kreativnost.


(druga je stvar kada je neko kreativan u skladu sa tvojim vidjenjem knjige -ali ipak - kreativan)

Odgledah ja opet ovaj film po ko zna koji put. Sa svakim narednim gledanjem uočim nešto novo. Volim takve filmove koji su podložni za višeputno gledanje.

Podelila sam nove utiske sa drugaricom preko Fejsa pa kopiram delove ovde (c/p):

Ono što me iznova fascinira je Dikijev i Tomov odnos gde postoji erotski i emotivni naboj, a da oni nijednom ne izgovore reč 'seks', 'ljubav' i sl. u kontekstu njihovog odnosa i da gotovo ništa ne učine u tom pravcu, osim Tomove rečenice u čemcu 'znam da nešto osećaš'. To ćutanje o prisustvu strasti, ili kako to da nazovemo, je nešto što ovaj film čini posebnim. Takođe, dopalo mi se i to kako su prikazali Dikijevu latentnu homoseksualnost ili biseksualnost, kao i njegov odnos prema tome kroz nehotične radnje koje na prvi pogled nisu u vezi sa erotskim težnjama.

Zadnja scena je fantastično urađena, samo mi nije motivisano ubistvo, tj. nije mi jasno zašto je Tom ubio Pitera.

Likovi Mardž (Gvinet Paltrou) i Meredit (Kejt Blančet) su bledi, ali ne mislim da je do glume, već je više propust dramaturga, jer su prikazani dvodionzimenalno. No, ja to opraštam, zato što su Dik i Tom super kreirani zajedničkim naporima samih glumaca, reditelja i dramaturga.

Prva i druga polovina imaju različitu atmosferu: dok u prvih sat vremena preovladava prigušena strast, u drugoj polovini se težište stavlja na opsesiju krađe identiteta.

Naročito su efektni krupni planovi, tj. rečiti su pogledi.

svidja mi se tvoj nacin postavljanja teme...jako lepo definises sta te zanima i fino to i iskazes

ont: film nisam gledao

Originally posted by Galateja

Ono što me iznova fascinira je Dikijev i Tomov odnos gde postoji erotski i emotivni naboj, a da oni nijednom ne izgovore reč 'seks', 'ljubav' i sl.

Ladno si me podsetila da drugu danas treba da čestitam rođendan...

Originally posted by Galateja

Zadnja scena je fantastično urađena, samo mi nije motivisano ubistvo, tj. nije mi jasno zašto je Tom ubio Pitera.

Eh...

Jel ti jasno zašto se u Pritajeni tigar, skriveni zmaj ona tamo bacila u ambis pošto je pobedila sve neprijatelje i savladala sve prepreke?

Meni nije.

Ili zašto je Elizabet Harli ubila onog tipa na brodu u filmu Ukleti okean A posle i Petsi Kensit...A onda i sebe.

Da su svi bili ludi...može, al nekako mi je to suviše jednostavno objašnjenje...

Originally posted by djo

Originally posted by bigirl
Čudna je knjiga... Ima dosta razilaženja u odnosu knjiga - film. Knjiga je jača. (Naravno.) Gledajući film, nisam ga doživljavala kao "monstruma"... Čak sam i bila u tripu da je on stvarno voleo Dickija... Međutim... U knjizi se vidi od početka šta je njegova namera bila...

e to je i jedna od najglavnijih zamerki filmu - što je psihologizovao lik riplija, napravio ga više 'ljudskim' nego što jeste... zato je meni skroz nelogično bilo (a nisam čitao knjigu) što na kraju ubija onog ljubavnika na brodu...

inače volim taj film sa svakim gledanjem sve više

Ovo objasnjava dosta toga...