Bootstrap Framework 3.3.6

[Lunja]

U najavi pise da veceras u 23h na STUDIOu B pustaju film FANI I ALEXANDER.
Svakako prijatniji termin od onih rts-ovskih.

[Seaman]

Pogledacu, mada moram i sjutra vece, kako znam i umijem.

[Lunja]

Nista od filma! Ponovo sam naleteo na pogresnu informaciju na krstarica.com.
Sorry, Seaman!

[Sunce]

Originally posted by Lunja
PERSONA je amazing!

Predivna fotografija!

Fantasticna mi je zamena uloga psihijatra i pacijenta - Alma koja ne zatvara usta, i Elizabeta koja slusa.
Ubedjen sam da su njih dve jedna osoba.
Ma svi smo mi njih dve!

Uzivao sam! Ovaj mi je do sada najbolji njegov film. Svidza mi se sto se najvise bavi zenama, prija mi zenski ... ... senzibilitet. Kao i kod Almodovara.

"Persona" je fantastičan film! Scenario, fotografija, svetlost i efekti su savršeni. Posle odgledanog filma ostao sam u pitanjima: da li su one dve različite osobe ili se radi o jednoj osobi ili su zamenile uloge. Ta zagonetka ili nedoumica je zapravo prava refleksija filma. Medicinska sestra u filmu izgovara rečenicu: "Da li sam ja dvojna (podvojena) ličnost?" I nama, posle filma isto to nije jasno.




Ovo je film kome ću se sigurno vratiti!

[Seaman]

Originally posted by Lunja
Nista od filma! Ponovo sam naleteo na pogresnu informaciju na krstarica.com.
Sorry, Seaman!

Cim sam cuo spanski jezik skontao sam da nije Bergmanov film.
Mada mislim da ni onaj film nije bio los, ali sam zaspao.Nisam odgledao do kraja.

[2Q2Bstr8]

evo da se i ja uključim u diskusiju, istina na samom kraju Bergmanovog ciklusa na RTS-u.

elem, sinoć sam pogledao Prizore iz bračnog života. prvi utisak koji mi je prošao kroz glavu jeste bio da li ću uopšte budan izdržati dvoiposatni film u noćnom programu. no kako je drama između Johana i Marianne krenula da se razvija, ja sam bio sve budniji i sa sve većom pažnjom pratio razvoj njihovih odnosa.

Bergman svu našu pažnju koncentriše na Marianne i Johana koji su i gotovo jedini nosioci radnje, što je dodatno naglašeno krupnim kadrovima njihovih lica. tu se zaista može videti maestralnost Liv Ullmann na delu koja svojim ekspresivnim licem prenosi sav užas koji doživljava Marianne kada saznaje da će biti napuštena ili opet hladna preračunatost u trenucima kada misli da konačno shvata i prepoznaje sebe.

Bergman odlučuje da svoje likove predstavi kao tragične. u jednom trenutku istovremeno: ušuškane u lažni osećaj sigurnosti predstavljen tipičnim middle-class brakom para koji živi u predgrađu i "dobro komunicira" (iako na primer Johan već godinama ima ljubavnicu za koju Marianne ne zna). zatim i individualno: Johana u sopstvenom (opet lažnom) osećaju samopouzdanja, u čijem naletu napušta ženu misleći da mu samo treba "čist početak" (da će tako zapravo postati "emotivno pismen"), odlazi sa Paulom i na kraju zatvara krug tako što sada nju vara sa svojom ženom kojoj se iznova vraća. i Marianne koja dugo pati za supružnikom (čini se da Bergman poručuje: "možda i predugo"), iznova i iznova, gotovo ritualno, obnavlja svoje veze sa njim, i kada se konačno učini da je stekla mudrost i snagu da taj začarani krug prekine, kada se emancipovala, kada simbolično odbija seks sa njim, biva dovoljno da Johan bude samo malo uporniji i da shvatimo da Marianne i dalje stoji u mestu. (posle vidimo njen još tragičniji "trijumf" kada dolazi kod njega u kancelariju kako bi potpisali razvod.)

i sam Bergman podvlači njihovu tragičnost, kada se Marianne upita da li svi mi živimo svoje živote u konfuziji: u strahu, nesigurnosti i nedostatku mudrosti. njih dvoje ova rečenica i prati kroz čitavu radnju filma. do kraja ipak ostaje nejasno da li su se njih dvoje zadovoljili instant rešenjima svojih (van)bračnih problema ili su ipak pronašli ultimatni odgovor na pitanje kako da funkcionišu zajedno (pošto odvojeno, evidentno, ne mogu).

[Lunja]

Originally posted by bojandjo
alma znači duša na španskom i portugalskom, a nega na latinskom

fantastičan film, takav intenzitet odnosa, takve dve glumice, takvu priču i fotografiju ne izdržava čak ni filmska traka, već sagoreva pred našim očima. jeste li primetili?

Ti pricas o Personi, a ja mislio da mislis na Krike i saputanja! Pa mi cudno to "sagorevanje"... Jos kad si pomenuo crno-belu tehniku, mislio sam da me zezas. (btw, Almu sam pomesao sa Annom (sluzavkom))

Primetio sam da je traka izgorela negde u sred filma, samo nisam razumeo motiv. Posle sam nasao na netu da tu tehniku (prekid trake, prikaz ekipe iza kamere i sl), koja ima svoje ime ali sam zaboravio koje, reditelji ponekad koriste da gledaoca podsete na svoje prisustvo iza kamere.

http://en.wikipedia.org/wiki/Verfremdungseffekt

B-jo, hvala na ideji.

[2Q2Bstr8]

sad sam završio i gledanje Jesenje sonate i daleko sam manje oduševljen nego sinoć. likovi su daleko slabije razvijeni, muče ih isti problemi (opet "kao da pričaju koristeći pokvarene telefone"), a i cela ta priča "zauzeta majka vs. napuštena ćerka" je toliko puta ispričana, a čak ni Bergman nije posebno originalan. (ok, ovo možda i nije na mestu s obzirom da je film iz 1978., tj. prethodi većini ovih "drugih priča, no ja sam očekivao da će Bergman ostalima postaviti pravi "domaći zadatak" iz ove oblasti.)

možda opšti utisak kvari sinoćne gledanje Prizora, no ovaj put dajem jaku četvorku.

[Sunce]

Lunjo, izgleda da smo razmišljali o istoj vrsti "sagorevanja" u "Kricima i šaputanjima": slike-portreti junakinja periodično su bivali u krupnim kadrovima uz šaputanja, a onda su odjednom nestajale, posle čega je ostajala crvena. Meni je i to nestajanje slika nekako poput sagorevanja. Kratki šaputavi periodi su odlično diktirali ritam filma.


Kod "Persona" je primetno pucanje filma, ali meni je najviše upalo u oko u slučaju kulminacije (na sredini filma), u periodu kada se Alma i Elizabeta spajaju i zamenjuju uloge. A zašto je došlo do sagorevanja trake? Da li samo zbog intenziteta odnosa Alma - Elizabeta?

"Brechtian alienation technique

Many critics[attribution needed] believe that Persona is one of the first films to make use of the Brechtian alienation technique (Verfremdungseffekt), used to call attention to and/or interrupt the fictional world of the movie, and to remind the viewer of the necessarily artificial nature of the medium. Some notable uses of the technique in Persona are at the beginning and end, where you see a reel of film being loaded; in the middle, when Elisabet steps on glass and the film appears to burn; and later on, when the camera turns around to display the crew filming a scene with Elisabet.

The fact is that Persona is not the first film to be self-referential. In fact, self-referential gestures such as these are found throughout film history—the very first film ever made includes self-referential moments— and many such films even pre-date Brecht. A few notable examples of films that are deeply self-referential include Kinugasa's A Page of Madness (1926), Dziga Vertov's Man with a Movie Camera (1929), Federico Fellini's 8½ (1963), Maya Deren's Meshes of the Afternoon (1943) and Bergman's own Dreams (1955) and The Magician (1958). There are hundreds of others."

[Sunce]

Pogledao sam ponovo "Jesenju sonatu". Ingrid Bergman, Liv Ulman i Lena Nyman su me oduševile. Malo sam ga drugačije doživeo u odnosu na prva dva gledanja. Mislim da je Bergman dovoljno razvio likove u ovom filmu, samo je to ostvario drugačijim sredstvima. Snažni su monolozi, slike, vremeplov slika, svirke na klaviru itd.

Originally posted by 2Q2Bstr8
sad sam završio i gledanje Jesenje sonate i daleko sam manje oduševljen nego sinoć. likovi su daleko slabije razvijeni, muče ih isti problemi (opet "kao da pričaju koristeći pokvarene telefone"), a i cela ta priča "zauzeta majka vs. napuštena ćerka" je toliko puta ispričana, a čak ni Bergman nije posebno originalan.

U filmu "Prizori iz bračnog života" se možda na najdublji način govori o vezi i braku, o ljubavnicima, o odnosu, komunikaciji, razumevanju itd. Bio sam poprilično dugo zanesen zbog ovog filma prošle godine, a došao sam i do zaključka da relativno mali broj filmova priča o ljubavnom odnosu dve osobe od početka do kraja. Scenario Prizora iz bračnog života je fantastičan, Liv Ulman je briljirala, dopadaju mi se efekti iznenađenja i promene. Dok su zajedno, pod papirom, magija između partnera izostaje, a kasnije se dešava obrnuta situacija - magija je tu, ali formalnih stvari nema. Ni dužina filma nije slučajna jer se formom dolazi do suštine. Početak filma je poput dosadne varke koja vremenom postaje sve nevidljivija i koja uvlači u rupu bez dna. Najsnažnija scena je možda potpisivanje razvoda, čitava atmosfera koja se osećala u kancelariji. Ovo je film koji se gleda više puta, prema kome čovek treba da bude strpljiv i otvoren.

[djo]

baš zanimljivo, uopšte nisam povezivao sagorevanje trake u 'personi' sa V-efektom, ali dobro funkcioniše - da bi se uputio u takve dubine ličnosti moraš se u jednom trenutku distancirati - pa tako se sagorevanje trake na sred filma pojavljuje čini mi se u dvostrukoj ili trostrukoj ulozi - kao kulminacija u kojoj priča u filmu prelazi u nešto što je 'nekazivo' filmskim sredstvima - film se predaje i sagoreva;
ili kao 'hlađenje' u trenutku najvećeg naboja, podsećanje gledaoca da gleda film čiji nesvodivi medijum - traka - pokazuje svoju materijalnost (i krhkost),
ili je to sujetni aplauz reditelja i snimatelja (jer su se njih dvojica sa dve glumice zatvorili nekoliko nedelja na bergmanovom ostrvu i 'napravili' film:) samima sebi: pogledajte šta smo napravili samo uz pomoć svetlosti i senke registrovanih optičko-hemijskim procesima na parčetu celuloida

pade mi na pamet još jedan mogući primer V-efekta, koji je lars fon trir koristio u filmu 'ples u tami' - način na koji se smenjuju 'dogma' sekvence i mjuzikl... pitam se da li nam je numerom 'my favourite things' ublažio (ljudi ovo je film, ovo je mjuzikl!) ili još više rasplamsao tugu pred selmino vešanje...

[2Q2Bstr8]

ceo Selmin život je mjuzikl, to je jedna od glavnih dimenzija tog filma. Von Trier onda samo koristi taj element da nas njime neprestano lupa po glavi dok bespomoćno gledamo autističnu i letargičnu Selmu. kako da je čovek posle ne mrzi?

[djo]

zašto da je mrzi? zbog toga što ne sme da kaže da je slepa?

[2Q2Bstr8]

mislim da prilično različito tumačimo Selmu.

po meni je Von Trier nju zamislio kao lika nad kojim će da se maksimalno iživljava dok mi to sve posmatramo. a uz to nam servira i po koji momenat nade (naravno, apsolutno neopravdane), tako da se na ovaj način posredno iživljava i nad svojim gledaocem.

i onda u jednom trenutku i sama Selma prestaje da se zauzima za sebe. s tim što je to Von Trier izveo (usudiću se reći) veoma podlo! mi ne vidimo nijedan momenat gde Selma puca, gde bismo (možda i intuitivno) shvatili da je sve gotovo, da više nema nade. ne! sve ide svojim tokom, dešavaju se uobičajene stvari, onda peva, igra... i onda u jednom trenutku potpuno nepripremljen shvatiš da je to što gledaš jedna velika tragedija koja se zapravo VEĆ DOGODILA!

inače, ovo je jedna njegova genijalna ideja koja me je potpuno oduševila. film kao medij jeste reprodukcija unapred snimljenog materijala, no nikad nisam imao ovako jak osećaj da sam prevaren i doveden pred svršen čin kao u Plesu u tami.

[djo]

ovo je jedna od bolnijih diskusija, neću dalje komentarisati 'ples u tami' jer nisam psih. sposoban, a i da ne pravimo offtopic
u čisto semantičkom smislu, sekvence mjuzikla funkcionišu kao V efekat u odnosu na dogma sekvence, možda slično kao sagorevanje celuloida u 'personi'

[Sunce]

Počinje Fani i Aleksander. Jupi!

[2Q2Bstr8]

ko preživi do pola šest. ja neću.

[Främling]

Najbolji od svih

Gledao sam sve njegve filmove i TV serije. Persona mi je ipak No.1

[Sunce]

Originally posted by 2Q2Bstr8
ko preživi do pola šest. ja neću.

Preživeo sam, ali jedva! Pre mesec dana sam pokušao da film odgledam preko HRT-a, ali sam zaspao. Ovog puta sam izdržao.

Definitivno je ovo Bergmanov autobiografski film, i sada se mnogo lakše čita kako je vajao druge filmove. Njegovo detinjstvo je, sasvim sigurno, bilo izvorište.

Početak filma je nekako uspavljujuć, pa zaista ko preživi, priča će. Film ima formu tragikomedije, pri čemu je prva polovina filma vesela i nevina, crveno-zeleno-krem-bela, dok je druga polovima tragična. Scenografija i fotografija su odlični, dečak Aleksander je presladak (ne sećam se da sam video lepše biće). Imao sam želju da uđem u film i da ga zaštitim i zagrlim. Međutim, sve u svemu, mene film nije oduševio pre svega zbog preteranog crno-belog mirisa u drugom delu filma. Ipak su mi njegovi raniji radovi draži, a posebno oni koji imaju dodir sa apstrakcijom. Zanimljiva mi je bila jedna homoerotska scena.




Moji favoriti kada je Bergman u pitanju definitivno su filmovi: Persona, Krici i šaputanja, Prizori iz bračnog života i Ćutanje (Tišina).

[Sunce]

Na TV Sinemaniji upravo prikazuju "Licem u lice"!

[polarlicht4.1]

Nije ti dosta Bergmana?

[Sunce]

Originally posted by polarlicht4.1
Nije ti dosta Bergmana?

iznenadio me je sinoc, nisam film gledao od početka.

"Licem u lice" je odličan film! Liv Ulman je imala jako snažnu, kompleksnu i tešku ulogu. Kratke, isprekidane recenice, monolozi, slike snova, lice Liv Ulman...sve je izvrsno. Uvrstio sam ga u top 5 Bergmanovih filmova.

[Çâðê_DUP]

Persona je tipično jungovski termin. Označava masku koju osoba nosi u društvu. Onda mogu reći da je Bergman u ovom slučaju majstor te maske, master persone. Naprosto, film govori i o psihološkoj projekciji. Scenario je na zavidnom nivou, zadivljuje svojom višeslojnošću, ekspresija lica zavodljive Liv Ulman, vrlo jednostavna fabula, fantastične alegorije, specijalni efekti koji opet pričaju priču. Vrlo pompezno eksplodiranje filmske trake. Navelo me je da pogledam i ostale Bergmanove filmove, od kojih mi je zapao za oko “The Seventh Seal” i of course, “Scenes from a marriage”.

[Garbo]

Originally posted by Galateja
Ingmar Bergman je reditelj cije mi stvaralastvo u poslednje vreme zaokuplja paznju.

Filmovi u kojima se insistira na scenicnosti uz minimum reci su, slobodno receno, neka vrasta 'dugog intermeca'. Filmovi u kojima su likovi ko kipovi 'koji zbore mudro' su knjizevnost na ekranu. Bergman je uspeo postici balans (oko 50:50). Odusevljava me njegovo insistiranje na detalju i krupnom planu, na psiholoskom aspektu licnosti...

Lako je snimiti film kada imas mnogo novca, ali Bergman od niskobudzetnog filma uspeva da napravi umetnicko delo sto je za ceniti.

Definitivno, Bergmanovi filmovi - uzivanje za oci, usi, dusu i um.

Sta vi mislite o delima ovog stvaraoca?

Nema sta da se misli o umetniku nad umetnicima.

Opet jedna Velicina evropske kinematografije.

Virtuoz. Genije. Maestro.

Upravo zbog toga glupo mi je sad nabrajati njegova dela, jer svako njegovo delo je prica za sebe.


Neki umetnici prosto nikad ne umiru.



Da Bergmana nije bilo, trebalo bi ga izmisliti!

[Garbo]

Upravo sam se setila njegovog filma "Jesenja sonata" sa Ingrid Bergman i Liv Ulman. Naizgled jednostavna fabula filma koja se polako razvija uz suptilne dijaloge, senke lucidnih likova pretstavljene kroz prizmu nedokucivog i nedorecenog, vanredna ezotericna scenografija a posebno muzika filma...jedno drugo vreme...u imaginarnom prostoru koji izmice i doziva nas da budemo deo price...



Ingmar Bergman...reci su izlisne.

[Sunce]

Film "Persona" u prodaji - original DVD izdanja. Nasao sam ih kod Beogradjanke - 400 dindzi.

[walt333]

Ingmar Bergman, o kako vas volim sto ste otvorili ovu temu:klap:
moja vecita inspiracija
Tesko mi je izdvojiti sta najvise volim ali sam svestan da smo svi donekle veoma jako vezani za filmove Krici i saputanje i Personu, zato sto su tu filmovi cista umetnost. Sto je i razumljivo jer Bergman po svom priznanju jedino za ova dva filma nije mislio na komercijalni uspeh. Takodje obazavam i sedmi pecat, jesenju sonatu, Fani i Aleksandar i naravno licem u lice. Pogotovo obozavam scenu iz filma licem u lice kada je liv Ulman obucena kao neka crvenkapa. Lice u licem je jedini njegov film (mada nisam odgledao sve) koji bas pozitivno deluju na mene, ostali me ubijaju u pojam. I TO OBOZAVAM

Da li vam se cini da je Bergman nekako pao u senku posle filma Fani i Aleksandar? Koliko znam posle tog vise nijiedan nije privukao vecu paznju. nazalost te filmove nisam gledao. da li mozda neko jeste? i da li smatrate da je to istina?

[Sunce]

Originally posted by walt333
Tesko mi je izdvojiti sta najvise volim ali sam svestan da smo svi donekle veoma jako vezani za filmove Krici i saputanje i Personu, zato sto su tu filmovi cista umetnost. Sto je i razumljivo jer Bergman po svom priznanju jedino za ova dva filma nije mislio na komercijalni uspeh. Takodje obazavam i sedmi pecat, jesenju sonatu, Fani i Aleksandar i naravno licem u lice.
Da li vam se cini da je Bergman nekako pao u senku posle filma Fani i Aleksandar? Koliko znam posle tog vise nijiedan nije privukao vecu paznju. nazalost te filmove nisam gledao. da li mozda neko jeste? i da li smatrate da je to istina?

Lepo sto si pisao. Poznajemo li se?
Nisam gledao njegove novije filmove. Fani i Aleksandar mi nije legao, lici mi malo na Ivicu i Maricu.

Originally posted by walt333
Pogotovo obozavam scenu iz filma licem u lice kada je liv Ulman obucena kao neka crvenkapa. Lice u licem je jedini njegov film (mada nisam odgledao sve) koji bas pozitivno deluju na mene, ostali me ubijaju u pojam. I TO OBOZAVAM

Meni se najvise dopadaju scene u kojima se obraca prijatelju - doktoru i prica mu o tome kako je silovana-pokusana i u kojima imitira svoju majku, svog oca, nju kao devojcicu. Za ove scene zasluzuje Oskara.

[walt333]

Originally posted by Sunce

Originally posted by walt333
Tesko mi je izdvojiti sta najvise volim ali sam svestan da smo svi donekle veoma jako vezani za filmove Krici i saputanje i Personu, zato sto su tu filmovi cista umetnost. Sto je i razumljivo jer Bergman po svom priznanju jedino za ova dva filma nije mislio na komercijalni uspeh. Takodje obazavam i sedmi pecat, jesenju sonatu, Fani i Aleksandar i naravno licem u lice.
Da li vam se cini da je Bergman nekako pao u senku posle filma Fani i Aleksandar? Koliko znam posle tog vise nijiedan nije privukao vecu paznju. nazalost te filmove nisam gledao. da li mozda neko jeste? i da li smatrate da je to istina?

Lepo sto si pisao. Poznajemo li se?
Nisam gledao njegove novije filmove. Fani i Aleksandar mi nije legao, lici mi malo na Ivicu i Maricu.

Originally posted by walt333
Pogotovo obozavam scenu iz filma licem u lice kada je liv Ulman obucena kao neka crvenkapa. Lice u licem je jedini njegov film (mada nisam odgledao sve) koji bas pozitivno deluju na mene, ostali me ubijaju u pojam. I TO OBOZAVAM

Meni se najvise dopadaju scene u kojima se obraca prijatelju - doktoru i prica mu o tome kako je silovana-pokusana i u kojima imitira svoju majku, svog oca, nju kao devojcicu. Za ove scene zasluzuje Oskara.

Sigurno te ne poznajem... za sada. Nov sam u ovim vodama:povez:

pa ne znam za Fani i Aleksandar. Misljenje o tom filmu mi se drasticno menja vremenom. Uopste nisam siguran da li mi se dopao. Nekad da nekad ne.

[walt333]

lepa vest je da od ponedeljka opet na RTS pocinje ciklus njegovih filmova ali ponovo pustaju iste filmove kao i prosli put, a losa vest je da ga opet pustaju u sinim nocnim satima odnosno posle jedan. Ne znam zasto ga pustaju tako kasno?