- 11 Avg 2012, 22:27
#2421497
Brojni su filmovi koji sadrže pojedine scene na koje zasuzim, ali jedini film koji sam skoro ceo otplakao jeste '' Dancer in the dark ''. Ta mešavina ludila i beznadežne nesreće naglašenih bojom Bjorkinog glasa i uopšte načinom njene interpretacije me je toliko ražalostila da možete, što bi rekla Lepa Lukić, lavor da stavite ispred mene, do kraja filma ću ga napuniti suzama. 
Scena halucinacije kad ona pevajući saopštava onoj ženi da joj je ubila muža, a žena je sa blagonaklonim osmehom na licu sluša, jedna je od, za mene, najupečatljivijih u tom filmu.
Scena halucinacije kad ona pevajući saopštava onoj ženi da joj je ubila muža, a žena je sa blagonaklonim osmehom na licu sluša, jedna je od, za mene, najupečatljivijih u tom filmu.
naleteh na scenu iz filma gde neko meče ide za starijim međedom i hoće da se druži, mazi i pazi. Ovaj međed neki gad, pa ga sve tera. E, onda ga sjebu neki bradati hilbiliji, rane ga, drž-ne daj, on se vuče, a ovaj mali polako prilazi, pa mu lizne ranu jednom, dvaput... i ova koristoljubiva međeđa pizda ga prihvati. Odatle nisam ni smela dalje da gledam, jer sam naslutila neku tešku tragediju. 
burak, ti si genije!
