Poslato: 16 Dec 2004, 07:34
zene, u poslednje vreme vas zelim...
Originally posted by StripiMeni je jako glupo sto se to zove materinski instikt,jer je to cisto nipodastavanje oca kao roditelja.Ocevi su nekad mnogo bolji roditelji nego majke.
meni proradio materinski insekt!
Znam smo da se raznjezim i na sami pomen djece
Originally posted by BoshkoI ja tako mislim... zbog toga ne nameravam da imam decu. Kod mene se ne radi o nekim mojim osobinama, mislim da bih sto se toga tice bila dobar roditelj, svakako bolji od mnogih koje imam prilike da vidim oko sebe. Ponekad i pozelim dete mada vrlo, vrlo retko... Ali posto dete nije bavljenje za dan, dva vec bar osamnaest sledecih godina treba mu posvecivati paznju i brinuti se o njemu... Ja mislim da mogu interesantnije da provedem tih osamnaest godina. Ima nekih stvari koje me zanimaju, kojima zelim da se bavim a flasice, kasice, obdanista, domaci zadaci itd ne spadaju u to.
Najlakse je napraviti dete, treba kasnije od njega napraviti coveka...
Originally posted by reiTacno tako, podrzavam. Ja bih da sam neka vlas' uvela rigorozne mere po tom pitanju. Ne moze svako da bude roditelj i tacka. Koliko god nedemokratski to zvucalo, bar je humanije.
Nisu deca za svakoga,
Originally posted by ValBeba je pravi secer.....
Pogledaj levo!
To nam je prva kcerkica, a bice ih jos...ili mozda sincic. Sta god da bude, volecu ga/je, kao sto volim i nasu prvu!
P.S.
Ljubavi, hvala ti na ovoj predivnoj bebi.
Hvala ti, sto me volis i sto se brines o njoj.
Zivim za dan, kada cemo biti zajedno i radjati jos mnooooooooogo beba!
Volim vas...
Originally posted by ZvezdasBGHvalaOriginally posted by ValBeba je pravi secer.....
Pogledaj levo!
To nam je prva kcerkica, a bice ih jos...ili mozda sincic. Sta god da bude, volecu ga/je, kao sto volim i nasu prvu!
Obozavam decu i na njih sam bas slab....
Originally posted by LjudmilaDivan san.
Zapravo cesto..bas cesto.
no,verujem da se to nikada nece dogoditi.
Sad nekako osetim tugu zbog toga,a u mojim mislima tako fantasticno izgleda slika moje porodice..kuca puna igracaka..muzika i glasovi..mirisi..nas tri na krevetu i sve puno osmeha i ljubavi..
zanela sam se..otisla predaleko..prestajem:)
Originally posted by Huxley
Nemam ochinski instintk i ne volim decu. Chak mi nije ni jasno zashto pederi zhele da po svaku cenu postanu roditelji kad nas je priroda ionako oslobodila te odgovornosti.
Originally posted by ValHm... Sta se desilo sa poslovicnom pederskom tolerancijom i pravom iznosenja sopstvenog misljenja?Originally posted by Huxley
Nemam ochinski instintk i ne volim decu. Chak mi nije ni jasno zashto pederi zhele da po svaku cenu postanu roditelji kad nas je priroda ionako oslobodila te odgovornosti.
Originally posted by Caps LockMa sve ja to razumem, ali ko vam daje za pravo, da tako uopsteno pisete, da je dete obaveza ?Originally posted by ValHm... Sta se desilo sa poslovicnom pederskom tolerancijom i pravom iznosenja sopstvenog misljenja?Originally posted by Huxley
Nemam ochinski instintk i ne volim decu. Chak mi nije ni jasno zashto pederi zhele da po svaku cenu postanu roditelji kad nas je priroda ionako oslobodila te odgovornosti.
Honesty does not live here anymore.
Sto se tice dece, volim neku tudju decu, neku tudju ne volim, s obzirom na to da li su razmazena ili su pametna, kreativna deca. Svoju decu ne zelim iz razloga koje je gore naveo Boshko, i sa njim se pasolutno slazem. Aj me sad razapnite pa da zapevam.
Originally posted by SavitarIsto.
Ne, ne, niakd mi se to ne desava...
Klinci me smaraju, verovatno i ja njih.
Nema sanse ni da se zamislim kao roditelj...
Originally posted by ValZar dete nije obaveza? Zar roditelj nema obavezu i prema njemu, i prema sebi?Originally posted by Caps LockMa sve ja to razumem, ali ko vam daje za pravo, da tako uopsteno pisete, da je dete obaveza ?Originally posted by ValHm... Sta se desilo sa poslovicnom pederskom tolerancijom i pravom iznosenja sopstvenog misljenja?Originally posted by Huxley
Nemam ochinski instintk i ne volim decu. Chak mi nije ni jasno zashto pederi zhele da po svaku cenu postanu roditelji kad nas je priroda ionako oslobodila te odgovornosti.
Honesty does not live here anymore.
Sto se tice dece, volim neku tudju decu, neku tudju ne volim, s obzirom na to da li su razmazena ili su pametna, kreativna deca. Svoju decu ne zelim iz razloga koje je gore naveo Boshko, i sa njim se pasolutno slazem. Aj me sad razapnite pa da zapevam.
Gde je tu ta tolerancija, na koju polazes toliko mnogo?
Originally posted by Caps Lock
Zar dete nije obaveza? Zar roditelj nema obavezu i prema njemu, i prema sebi?
Mislim da uopste ne shvatas poentu. Deete je cin slobodne volje, ali je neispunjavanje obaveza prema njemu neodgovornost. A to sto je dete cin slobodne volje ne znaci da obaveza ne postoji. Uopsteno? OK, znaci treba da napisem "dete je obaveza, osim u nekim situacijama kada ne treba postovati obavezu". Zadovoljna?
I gde ne vidis toleranciju u mojim recima? Reci pa da je highlightujem da svi lepo vide.
Originally posted by ValTo nije moja greska, vec tvoja.
Pa toleranciju ne vidim nigde.
A tu rec "obaveza" prati neka tamna senka...nista drugo. Za mene dete nije obaveza u smislu " ne mogu da zivim svoj zivot kao do sada i moram da se odricem necega!".Ocigledno mi imputiras da sam svojim recima pridao odredjeno znacenje koje opet samo ti vidis ("senke" i ostalo). Ponavljam da si skroz pogresno shvatila moj post, ali ocigledno od normalne diskusije ovde nema nista. Niko ti nije rekao da zbog deteta moras grubo neceg da se odreknes, niti da zivis zivot kakav zivis. Stvar je u tome da ti bas zelis da zivis zivot sa detetom i pruzis mu ljubav jer si to odabrala i to te cini srecnom, dok ja to ne zelim jer nisam za to sposoban. Tu ne mozemo biti u pravu ni ti ni ja, vec mozemo biti u pravu svako za sebe ako zivimo zivot kakav zelimo. Ti zivis zivot uz dete, ja bez njega, oboje smo time zadovoljni i srecni. Gde je tu problem?
Originally posted by Caps LockProblem?
Ocigledno mi imputiras da sam svojim recima pridao odredjeno znacenje koje opet samo ti vidis ("senke" i ostalo). Ponavljam da si skroz pogresno shvatila moj post, ali ocigledno od normalne diskusije ovde nema nista. Niko ti nije rekao da zbog deteta moras grubo neceg da se odreknes, niti da zivis zivot kakav zivis. Stvar je u tome da ti bas zelis da zivis zivot sa detetom i pruzis mu ljubav jer si to odabrala i to te cini srecnom, dok ja to ne zelim jer nisam za to sposoban. Tu ne mozemo biti u pravu ni ti ni ja, vec mozemo biti u pravu svako za sebe ako zivimo zivot kakav zelimo. Ti zivis zivot uz dete, ja bez njega, oboje smo time zadovoljni i srecni. Gde je tu problem?