- 03 Okt 2010, 15:07
#1998472
Pre dvadeset godina kada se svet suočavao sa početkom širenja HIV virusa, legalizacija istopolnih brakova nije bila prioritet ni jedne zemlje na svetu. Tada još nije bilo vreme da se takvo pitanje donese na dnevni red, ali su prethodnih godina stvari krenule u pozitivnom pravcu. Već jedanaest država u svetu legalizovalo je gej brakove. Da li će i kada doći red i na Srbiju?
Pitanje dozvole sklapanja istopolnih brakova sa sobom nosi niz drugih dilema. U zemljama u kojima gej brakovi nisu dozvoljeni (kakva je između ostalih i Srbija), homoseksualci ne samo da ne mogu sklopiti građanski brak, nego ne mogu usvojiti dete ili svom partneru prepisati nasledstvo.
Ako imamo hipotetičku situaciju da dve lezbejke u Srbiji odluče da imaju dete, one ga mogu i dobiti. Jedna od njih može veštačkim putem da zatrudni ili pronađe surogat oca i ostvari svoju majčinsku ulogu.
Njena partnerka zakonski nema nikakvo pravo nad tim detetom. Ukoliko majka umre, dete će biti oduzeto od njene životne saputnice, bez obzira što je u njegovom odgoju učestvovala kao ravnopravan roditelj.
Ista je situacija i sa nasleđivanjem gde u slučaju iznenadne smrti jednog od gej partnera drugi ne može ostvariti pravo na zaostavštinu svog vanbračnog druga.
Pitanje izjednačavanja gej prava sa pravima heteroseksualaca je pitanje primene demokratije, a u svetu se intenzivno ide ka rešavanju zakonskih prepreka za sklapanje gej brakova.
Naravno, to je veoma dugačak put.
U Srbiji do nedavno nije postojala ni zakonska odredba koja bi sprečila seksualnu diskriminaciju. Takav zakon je usvojen, ali pitanje dozvole gej brakova daleko je od dnevnog reda u domaćem parlamentu.
Razlog je vrlo jednostavan: brak se Ustavom Srbije određuje kao “zajednica muškarca i žene“, a dodatne odredbe dobio u Zakonu o porodici koji je poslednje izmene pretrpeo 2005. godine. Da li je Srbija uopšte spremna za legalizaciju gej brakova? Ako ćemo pratiti iskustvo drugih evropskih zemalja, ne još!
Za sada pet evropskih zemalja (Belgija, Holandija, Norveška, Španija i Švedska) priznaju istopolne brakove, a prava gej supružnika (uključujući i roditeljska) izjednačavaju sa heteroseksualnim.
Francuska, Velika Britanija, Italija Češka, Mađarska, Portugal i Hrvatska priznaju vanbračne gej zajednice, ali im ne priznaju ista prava kakva imaju i njihovi heteroseksualni pandani.
Od ovih “neodlučnih” zemalja, Velika Britanija najviše napreduje ka prihvatanju gej brakova. Jedan tamošnji popularni onlajn magazin organizovao je anketu koja je ispitivala stavove ljudi po pitanju gej brakova. Rezultati su bili zapanjujući.
Čak 87 odsto ispitanika zaključilo je da je isključivanje gej ljudi iz braka vrsta “seksualnog aparthejda”, dok je za svega 13 odsto vanbračna gej zajednica dovoljna zamena za istopolni brak. Građani Velike Britanije nisu usamljeni u svojim liberalnim stavovima. Gej prava su sve više na tapetu tamošnjih nevladinih organizacija i parlamenta ( Laburistička i Konzervativna partija imaju čak svoje LGBT poslaničke grupe).
Dakle, za priznavanje prava gej populacije potrebna je snažna politička i podrška javnog mnjenja – ova druga najsporije se menja, a to najbolje zna gej populacija u Srbiji.
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?y ... _id=461824
Pitanje dozvole sklapanja istopolnih brakova sa sobom nosi niz drugih dilema. U zemljama u kojima gej brakovi nisu dozvoljeni (kakva je između ostalih i Srbija), homoseksualci ne samo da ne mogu sklopiti građanski brak, nego ne mogu usvojiti dete ili svom partneru prepisati nasledstvo.
Ako imamo hipotetičku situaciju da dve lezbejke u Srbiji odluče da imaju dete, one ga mogu i dobiti. Jedna od njih može veštačkim putem da zatrudni ili pronađe surogat oca i ostvari svoju majčinsku ulogu.
Njena partnerka zakonski nema nikakvo pravo nad tim detetom. Ukoliko majka umre, dete će biti oduzeto od njene životne saputnice, bez obzira što je u njegovom odgoju učestvovala kao ravnopravan roditelj.
Ista je situacija i sa nasleđivanjem gde u slučaju iznenadne smrti jednog od gej partnera drugi ne može ostvariti pravo na zaostavštinu svog vanbračnog druga.
Pitanje izjednačavanja gej prava sa pravima heteroseksualaca je pitanje primene demokratije, a u svetu se intenzivno ide ka rešavanju zakonskih prepreka za sklapanje gej brakova.
Naravno, to je veoma dugačak put.
U Srbiji do nedavno nije postojala ni zakonska odredba koja bi sprečila seksualnu diskriminaciju. Takav zakon je usvojen, ali pitanje dozvole gej brakova daleko je od dnevnog reda u domaćem parlamentu.
Razlog je vrlo jednostavan: brak se Ustavom Srbije određuje kao “zajednica muškarca i žene“, a dodatne odredbe dobio u Zakonu o porodici koji je poslednje izmene pretrpeo 2005. godine. Da li je Srbija uopšte spremna za legalizaciju gej brakova? Ako ćemo pratiti iskustvo drugih evropskih zemalja, ne još!
Za sada pet evropskih zemalja (Belgija, Holandija, Norveška, Španija i Švedska) priznaju istopolne brakove, a prava gej supružnika (uključujući i roditeljska) izjednačavaju sa heteroseksualnim.
Francuska, Velika Britanija, Italija Češka, Mađarska, Portugal i Hrvatska priznaju vanbračne gej zajednice, ali im ne priznaju ista prava kakva imaju i njihovi heteroseksualni pandani.
Od ovih “neodlučnih” zemalja, Velika Britanija najviše napreduje ka prihvatanju gej brakova. Jedan tamošnji popularni onlajn magazin organizovao je anketu koja je ispitivala stavove ljudi po pitanju gej brakova. Rezultati su bili zapanjujući.
Čak 87 odsto ispitanika zaključilo je da je isključivanje gej ljudi iz braka vrsta “seksualnog aparthejda”, dok je za svega 13 odsto vanbračna gej zajednica dovoljna zamena za istopolni brak. Građani Velike Britanije nisu usamljeni u svojim liberalnim stavovima. Gej prava su sve više na tapetu tamošnjih nevladinih organizacija i parlamenta ( Laburistička i Konzervativna partija imaju čak svoje LGBT poslaničke grupe).
Dakle, za priznavanje prava gej populacije potrebna je snažna politička i podrška javnog mnjenja – ova druga najsporije se menja, a to najbolje zna gej populacija u Srbiji.
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?y ... _id=461824
ali ja sam optimisticna za buducnost. Vec sad ne mogu da kazu - parada nikad u Beogradu - posto je vec bila. No mislim da su te mracne sile porazene, pitanje je samo koliko ce da se vuku jos... ali ne mislim da je to duze od nekoliko godina. Sreca nasa da smo geografski u Evropi pa nas ona vuce i tera na zastitu ljudskih prava...
Mislim niko im nece reci - ne damo vam dete jer ste vi singl osoba ili vanbracni par ali ce dati prednost bracnom paru.
