Originally posted by gneeebo
hmm, devojcicu ne interesuje ono sto se nudi u skoli (ne znam nikoga koga je interesovalo...), i odmah je retardirana, disleksicna ili na neki drugi nacin poremecena?!
Za slučaj da jeste, bilo bi dobro proveriti i naći joj odgovarajuću stručnu pomoć. Dakle, poseta psihologu u najmanju ruku.
Za slučaj prosečne ocene 2.50-2.99 u petom razredu današnje osnovne škole dajem samo tri dijagnoze:
-poremećaj u radu mozga/čula ( "retardirana, disleksicna ili na neki drugi nacin poremecena" kako ti kažeš, uključujući i poremećaje ponašanja tipa oppositional disorder)
-ekstremno zli/ludi nastavnici u školi koju pohađa (ali je teško da će imati baš toliko mali prosek ocena)
-namerno se trudi da izgleda kao loš đak kako bi bila cool
zasto bi iz bilo kog predmeta morala da ima petice
Govorili smo o načinu na koji se izračunava prosek. Deset dvojki i dve petice su dovoljne za slab dobar uspeh (30/12=2.5). Iz fizičkog najverovatnije ima pet, pošto je to naglašeno, dakle ako iz muzičkog, likovnog i tehničkog ima po trojku, što se vrlo lako postiže, imaće slab dobar uspeh.
(muzicko, likovno, fizicko), i kakve veze ima jedva dobar uspeh zaradjen crtanjem, pevanjem i skakanjem sa sposobnoscu za ucenje?
Ako ima dvojke iz SVIH akademskih predmeta (srpski, engleski, drugi jezik, istorija, geografija, biologija, matematika, a najverovatnije i fizika sada kada je u šestom razredu) ili svih - 1 (recimo da je neki ekstra blag nastavnik iz nekog od ovih predmeta) to znači da ima problem sa učenjem. Likovno i fizičko pominjem iz razloga što je prosečna ocena iz tih predmeta za svu decu veća od 4.0, sledi ih muzičko pa tehničko, tako da je verovatnoća da nema bar trojku iz njih ekstremno mala
uveren sam da ona te stvari ume vrlo dobro da radi
koje "te stvari"? nisam razumeo taj deo
(deca i njihove sposobnosti ne postoje samo dok su u ucionici ili sali za fizicko - a cesto postoje iskljucivo van istih),
ne verujem da postoje isključivo van istih
kao i da njenu 'nezainteresovanost' ljudi oko nje konstatuju samo kad je pokaze u odnosu na skolski udzbenik.
Pitanje koje je postavljeno bilo je, citiram, "kako naučiti dete da uči, ili kako naterati dete da uči" a ne "šta da uradim da bude prijatna i draga osoba"
a mesanje pojma njenih sposobnosti i uspeha u skoli, pored toga sto je sasvim apsurdno,
dokaži da je apsurdno
cesto i jeste ono sto vodi do izgradjivanja kobne samosvesti dece kao "glupe",
ljudi koji ne umeju da razmišljaju i izvode zaključke su glupi; to ipak nije zvanična politički korektna dijagnoza
"neuspele",
oni koji ne postižu rezultate su neuspešni. Neuspelo se po meni odnosi na pojave i procese a ne na osobe
"disleksicne",
disleksija je zvanično medicinski dokazan poremećaj, i sa disleksičnom decom (ako se na vreme prepozna problem) rade stručnjaci koji uče dete kako da se snalazi u svetu ne-disleksičnih
"hiperaktivne",
ADHD je zvanično medicinski dokazan poremećaj, i sa tom decom bi trebalo takođe posebno da se radi kako bi se simptomi ublažili (i treba da idu na posebnu dijetu bez nekih vrsta veštačkih boja i drugih materija)
"jedva dobre",
jedva dobar je učenik koji ima prosečnu ocenu u školi između 2.50 i npr. 2.75, pošto je dobar uspeh trojka
"problematicne",
problematični su oni koji previše često izazivaju probleme
"nezainteresovane" itd - a sa takvim samodozviljavanjem zaista niko ne moze da uci.
Moji bivši đaci koji su bili disleksični, hiperaktivni, jedva dobri, problematični, niskog koeficijenta inteligencije, mogli su da uče i postizali su odgovarajuće rezultate. Neuspešni i nezainteresovani naravno nisu postizali rezultate
po meni, najvise sto se moze uciniti za nju jeste da joj se iskreno stavi do znanja da nije kraj sveta ako je "jedva dobra".
A po meni treba tražiti pomoć stručnog lica
) da se oglasi povodom ovoga ok, ja necu.